Stojaković o balkanskoj koloniji, porodici i trenutku kada su sve emocije eksplodirale! Peđin sin otvorio dušu!

Bajka košarkaša Ilinoisa na "Martovskom ludilu" završena je u polufinalu pred nestvarnih 70.000 navijača u Indijanapolisu, gde je aktuelni šampion UConn slavio sa 71:62. U svlačionici poraženog tima emocije su bile pomešane – tuga zbog propuštene prilike, ali i ogroman ponos na istorijski uspeh koji ovaj program nije doživeo više od dve decenije.

Andrej Stojaković, koji je bio jedna od ključnih figura ovog tima, svestan je da su on i njegovi saigrači uradili nešto veliko, bez obzira na to što nisu podigli pehar.

- Potencijal koji ovaj program ima, ne samo za blisku, nego i daleku budućnost, sve zbog toga što smo uradili svih ovih meseci. Dali smo im nadu, tako da ko zna, dugačka godina je iza nas. Tužno je naravno posle svega, ali mislim da je ovaj tim promenio način na koji gledamo čitav program - poručio je Andrej nakon meča.

Iako je rival vodio sa 14 razlike, Ilinois se u samom finišu vratio na samo četiri poena zaostatka, pokazavši karakter koji ih je krasio cele sezone.

- Iskreno, to smo mi, kao individualci, kao tim. Imate trenera Breda koji se bori do kraja i nas na terenu. Ovakav tim možda celokupno neće nikada biti zajedno ponovo u celosti, ali drago mi je što smo se zadržali zajedno sve do samog kraja. Nije bio naš dan, takav je život, to je košarka. Pričaćemo i preživećemo sve emocije ovde u svlačionici i pokušati da se vratimo.

Za Andreja, ova sezona je bila put otkrivanja sopstvenih mogućnosti, ali i stvaranja neraskidivih veza, posebno sa balkanskom kolonijom u timu.

- Naučio sam toliko toga o sebi, fizički, mentalno, išao sam do nekih granica do kojih nisam znao da mogu. Ne mogu da ne budem ponosan na ove momke, koji su se borili do samog kraja. Nismo pogodili neke šuteve, nije otišlo na našu stranu, UConn je sjajan tim i sa sjajnim trenerom. Svaka im čast. Trener nam je pričao o sezoni, njegovom životu, ali moramo da držimo glavu gore, promenili smo živote mnogima. Uradili smo nešto što se nije desilo preko 20 godina, reprezentovali smo ovaj program na najbolji mogući način.

Ono što će Stojaković najviše pamtiti nisu samo poeni i blokade, već svakodnevni trenuci provedeni sa ekipom.

- Toliko mi je sve zamućeno, šta smo sve prolazili, neke glupe stvari koje se dešavaju svakog dana, zbog kojih se smeješ i onda ih zaboraviš. Imali smo svaki dan takav, neverovatno koliko je to uspomena. Drago mi je što imamo snimljeno sve. Iskreno, ne znam da li je presudilo iskustvo, mi smo prvi put na Fajnal foru. Den Harli je sjajan trener, spremio je svoje igrače, pogađali su, naši nisu uspevali da uđu. To ne možemo da promenimo sada.

Iako je na terenu delovao hladnokrvno, Andrej priznaje da su ga reči trenera u svlačionici potpuno slomile.

- Nisam bio toliko emotivan na terenu, kada smo izlazili u svlačionicu. Postao sam emotivan kada je Bred počeo da priča o ovoj godini, koliko smo sve promenili. Koliko se sve odmah završilo. Imate momke koji diplomiraju, završavaju... Ne mogu da kažem za bilo koji meč da nismo dali sve od sebe, izlazili smo i pored najtežih stvari koje su se dešavale momcima - iskren je bio Stojaković, koji je na kraju istakao koliko mu je značilo prisustvo igrača sa Balkana:

- Pa cela ta kultura, raznovrsnost koju smo imali. Moja porodica je bila tu, momci koji su došli iz inostranstva su mi doneli to sve daleko od kuće, prolazili smo kroz toliko toga ove godine.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam