Kraj jedne fantastične karijere: Miloš Teodosić - maestro asistencija i poslednji romantičar evropske košarke!

Miloš Teodosić je odlučio da spusti zavesu na jednu od najbogatijih i najautentičnijih karijera u savremenoj evropskoj košarci.

Kada je 26. juna 2025. obelodanio da je vreme da ode u penziju, evropska košarka izgubila je više od vrhunskog pleja, izgubila je umetnika, iluzionistu i poslednjeg pravog romantičara igre pod koševima.

U poslednjih deset godina, Teodosić nije bio samo jedan od najboljih igrača Evrope, bio je njen dirigent. 

Igrač zbog kog su navijači dolazili u halu, često znajući da neće gledati zakucavanja ili spektakularnu atletiku, već magiju.

Njegove asistencije nisu bile samo dodavanja, bile su nešto više od igre.

Pogledi koji varaju, pasovi iza leđa, lopte koje "gledaju kroz zid" - sve je to postalo njegov potpis.

Bio je sinonim za lucidnost. Kada bi lopta bila u njegovim rukama, činilo se da vreme usporava.

Čak i kada se činilo da nema rešenja, Teodosić bi pronašao ugao koji samo on vidi. Njegova vizija igre nije bila rezultat treninga, već dara. A to je ono što ga je činilo posebnim.

U dresu CSKA Moskve, bio je lider najdominantnijeg tima Evrolige, dok je u Virtusu iz Bolonje doneo evropski trofej i preporodio klub. Čak i u godinama kada su mnogi vršnjaci već razmišljali o penziji, on je ostajao faktor - ne trčeći više od drugih, već misleći brže.

Karijeru je odlučio da završi u Crvenoj zvezdi, klub za koji je navijao od malih nogu i uvek je isticao da će u penziju otići iz crveno-belog dresa.

Treba istaći da se Teo imao i NBA karijeru, nastupajući za LA Kliperse, tamo je igrao dve sezone, ali bez nekih značajnijih rezultata. 

U reprezentaciji Srbije, ostavio je dubok trag, srebra je osvajao 2009. godine u Poljskoj na EP, Madridu 2014. na Mundobasketu, kao i na  Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016.

Bio je pravi kapiten, svojim potezima na terenu je pokazivao, kakav je majstor. Igrač koji je znao da preuzme odgovornost kada niko drugi nije želeo.

Njegova odluka da završi karijeru ne dolazi kao šok, godine su učinile svoje, a telo više nije pratilo um koji je ostao na nivou genijalca. 

Ipak, ostaje praznina. Neće više biti onih nepredvidivih pasova, onih osmeha posle nemoguće asistencije, onih trenutaka kada bi lopta putovala kroz rupu u igri koju niko drugi nije video.

Miloš Teodosić nije bio igrač brojki, iako su mu i one išle u prilog. Bio je košarkaški pesnik. I u vremenu u kojem se sve meri u procentima i efikasnosti, on je pokazivao da je košarka i dalje umetnost.

Zato je njegov oproštaj više od kraja jedne karijere. To je kraj jednog poglavlja evropske igre - onog u kojem je stil bio važniji od sirove snage, ideja važnija od vertikale, a asistencija lepša od poena.

Hvala, Miloše. Košarka ti neće zaboraviti sve što si joj dao. A mi, zaljubljenici u igru, nikada nećemo prestati da ti se divimo.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam