Bulut se od basketa nije oprostio: Najbolji basketaš svih vremena za 24sedam priznao - Nijedan kraj nije lep!

Kada je nakon bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Tokiju stigla informacija da se najveći basketaš sveta Dušan Domović Bulut povlači iz nacionalnog tima, gorak ukus i žal za zlatnom medaljom, dodatno se pojačao. Verovali su navijači da će u narednom ciklusu bili bolje, ali malo ko se mirio sa tim da će godinama prvi baksetaš sveta ostati bez zlata.

Bulut se ubrzo posvetio nastupima u Americi, povremeno dolazio u Evropu, a onda se i potpuno vratio, pa je 2024. godine igrao za svoju dušu. Ali, na jednom od lokalnih turnira je došlo i do povrede kolena, što je za njega automatski značio i kraj.

Razgovor za 24sedam, krenuo je tako pričom o penzionerskim danima.

- Super, evo rekao sam, bez nekih obaveza, sem rehabilitacije kolena, što mi čak nekako i prija, da imam neku obavezu tokom dana. Rekao sam da do Nove godine neću ničim da se bavim i da malo odmorim od svega i da pregrupišem svoje misli i svoju perspektivu i mislim, glupo je reći možda je  čak i dobro da mi se ova povreda desila, jer nisam stajao kad su svi stajali, gurao sam, nikad nisam hteo da odustanem, tvrdoglav i svojeglav za neke stvari, možda je ovo najbolji način da prekinem svoju karijeru, jer fizički ne mogu na teren i onda zapravo ne mogu da odem na teren i da razmišljam o tom terenu. Inače sam tako funkcionisao, ustanem ujutru i samo razmišljam o toj igri, kako igrati, šta uraditi, tako da eto imam priliku da nekako promenim svoj tok misli i svoj mentalitet i metodologije šta i kako dalje – rekao je Bulut za 24sedam.

Kraj karijere nije planirao, niti želeo na takav način, jednostavno se dogodio i na to je sada nemoguće uticati. Ostaje žal što se nije oprostio nekom velikom medaljom ili titulom na turniru, ali on za tim ne žali.

- Vidi, osvojili smo turnir taj zadnji, iako je srpski, lokalni, nije veliki završetak karijere, nisam planirao da završim karijeru protiv Zlatibora, ali nijedan kraj nije lep...Ja sam se zato i operisao, da bih mogao da igram basket. Ne verujem da ću igrati profesionalno, ali znaš, vidim sebe sa drugarima na lokalnom terenu. Ja verovatno ovaj sport neću prestati totalno da igram. Moglo je bolje, ali ti krajevi se nikako ne planiraju, pogotovo neki nesrećni slučaj kao u mom slučaju, ozbiljnija povreda. Mada sam ja cele godine planirao da to bude u principu moja zadnja profesionalna godina, tako sam nekako ušao u tu sezonu, dečački, igrao sam sa svim ekipama koje su me pozvale. Želeo sam da se izigram basketa, kad prestanem da igram da nemam potrebu da idem po tim turnirima – rekao je najbolji basketaš sveta i priznao da je igrao za svoju dušu:

- Da, igrao sam bukvalno ko god me zvao od drugara, počevši od tih lokalnih turnira. Imao sam sreće ustvari što nije bilo snega prošle zime, sad je našao da napada, vozim bord i onda sam planirao da budem duže na planini,ali nije bilo snega i onda kao šta ću, kako ću, ajd ko god je zvao na taj turnir što se zimi organizuje, ja sam krenuo od toga i ajde, prijalo mi je da se izigram, uživao sam, nekako podsvesno sam znao da će biti to neki zadnji životni stil  da idem po tim turnirima, da se družim sa tim ljudima i da slušam te basketaške, glupe priče.

MN Press

 

Iako se bližio kraj, osećaj se nije menjao, svakom turniru je prilazio na isti način, u svakom meču je želeo isto.

- Nekako ja na svaki turnir uđem, bar zadnje vreme, sa istim mentalitetom, istim žarom, dam se od sebe, znam da nisam u nekim najboljim godinama, znam da su najbolje godine bile i za mene, malo sam morao da promeni moj neki stili i način igre, ali mi je najviše bilo zanimljivo ti ljudi koji evo, sa tim prestankom, većinu njih nećeš videti, ili u tolikoj meri viđati, ili, ovaj čak neke nećeš ni videti nikad više u životu, ili nećeš sarađivati. Tako da to mi je bila neka prava motivacija, sve ostalo je onako iza mene nekih ozbiljnih turnira i uspeha, jedino možda mi je bio taj odlazak u Ameriku i ta promena ekipe i znao sam da to neće biti po toj nekoj mojoj meri, ali kada dobijete pozit od tog čoveka koji je obeležio  jednu eru NBA, da budem deo njih, znaš, uvek sam bio taj neki avanturista u glavi kao, aj, koz na čega to može da izleti, ali kažem, nije mi prijala ekipa, nije mi prijao grad gde smo bili, ta Atlanta. Nisam dugo bio, nije to  nekako neki grad po mojoj meri, ali svaki put kad sam u Americi ušao u tu dvoranu, neku NBA dvoranu sa tim nekim ljudima oko meni ti vrati kao znaš dokle si stigao i znaš da će to biti...Ne znaš da li ćešustavri dobiti priliku da budeš tu, tako da iz tog razloga sam prihvatio i taj poziv u Ameriku, iako sam imao možda i bolje, unosnije ponude da ovde ostane u Avropi, ali za mene je ta Amerika  nekako najveće dostignuće koja sam ja uspe o da uradim , i onda sam zbog toga i otišao na godinu u Ameriku – naveo je Dušan koga je u Americi sačekao jedan potpuno novi basket svet:

- Dosta ima velike razlike, kao da su dve vrste discipline, fudamenti su isti, ali je drugačiji stil igre, način razmišljanja, ophođenje lige prema igračima i samom spektaklu koji prave FIBA i Amerikanci.

Ja sam prvi Evropljanin koji je otišao tamo, koji nije gradio karijeru kroz američko tržište, bili su neki moji saigrači, mislim da će jako teško neki novi ljudi doći jer smo imali ove godine priliku da povučem neke irgače da ostanu, jednostavno svi su bili preokupirani sa tim Olimpijksim igrama, s razlogom. Ali ne mislim zbog težine odlaska tamo, nego se otvara jedno tržište Kine, koja je za neke naše, uslove, perspektivu, slična su pravila, konkurencija je manja, i onda će više naših ljudi, ja mislim tendencija prema Kini. Misllim i da su čak i ozbiljniji novci  u Kini i mislim da će većina ljudi tamo da ide , a ne u  Australiju.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam