Žućko i njegova levica žive večno: Na današnji dan rođen je legendarni Radivoj Korać (VIDEO)

Radivoj Korać Žućko nažalost više nije među nama, ali je svaki 5. novembar povod da se setimo ovog velikana naše košarke. Na današnji dan 1938. godine je rođen velikan "kraljice igara". igrač koji je obeležio jedan period sporta koji nam je doneo mnogo radosti i mnogo medalja.

Rođen je u Somboru, u tadašnjoj Kraljevini, a posle Drugog svetskog rata sa porodicom, roditeljima Bogdanom i Zagorkom i bratom Đorđem se preselio u Beograd. U glavnom gradu tadašnje Jugoslavije je završio i osnovnu školu, a zatim i Drugu gimnaziju. Bio je odličan đak, a po završetku gimnazije odlučio je da upiše Elektrotehnički fakultet, pošto je bio veoma zainteresovan za fiziku i matematiku. Nažalost nije uspeo da diplomira, mada je svaki slobodan trenutak koristio za učenje i polaganje ispita.

Talenat za košarku "isplivao" je veoma rano, tako da je sa samo 16 godina debitovao u OKK Beograd, kod jednog od utemeljivača srpske košarke, kasnije dugogodišnjeg generalnog sekretara FIBA Bore Stankovića.

Sedam puta uzastopno bio je najbolji strelac šampionata, što niko ni pre ni posle njega nije uspeo da ostvari, a pre nego što je u Standardu iz Liježa započeo internacionalnu karijeru, sa "klonferima" je osvojio četiri nacionalna prvenstva i tri Kupa.

Jedan od istorijskih momenata u Žućkovom životu odigrao se 14. januara 1965. godine u Hali 3 Beogradskog sajma. Na meču Kupa šampiona protiv švedskog Alvika, Korać je postigao 99 poena u pobedi OKK Beograd - 155:57. Tom rekordu u elitnom kontinentalnom klupskom takmičenju niko nije prišao ni blizu, a u dve utakmice Korać je Šveđanima ubacio 170 poena.

Ostaće upamćen i po karakterističnom načinu izvođenja slobodnih bacanja, a posle osvojene titule u Belgiji preselio se u italijansku Petrarku iz Padove, gde je bio je najbolji strelac tamnošnjeg prvenstva, sa 592 poena na 22 utakmice.

Korać je bio prvi evropski košarkaš koji je pozvan da igra za čuvene Harlemovce, Po njegovoj smrti FIBA je svoje prestižno takmičenje nazvala po legendarnom Žućku, a kada je ono prestalo da postoji, KSS je "Žućkovu levicu" namenio osvajaču Kupa Srbije.

MN Press

U dresu sa državnim grbom debitovao je 1958. godine. Sa Jugoslavijom je igrao na četiri Evropska prvenstva i na tri je bio prvi strelac (Beograd, 1961 - 216, Vroclav, 1963 - 239, Moskva, 1965 - 195). Sa reprezentacijom je osvojio dve srebrne medalje na evropskim prvenstvima (1961, 1965), dve na svetskim prvenstvima (1963, 1967) i Olimpijskim igrama 1968, kao i bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1963.

Odigrao je ukupno 157 međunarodnih utakmica i postigao 3.153 poena, ali, nažalost, nije doživeo da sa nacionalnom selekcijom osvoji prvo zlato za jugoslovensku košarku, koje su njegovi saigrači stavili oko vrata na Svetskom prvenstvu u Ljubljani, samo godinu dana posle Koraćeve pogibije.

Ugao Knez Mihailove ulice i Obilićevog venca je Ćošak Radivoja Koraća, jer se na tom mestu legendarni Žućko nalazio sa svojim prijateljima, pre nego što je kobnog sarajevskog dana otišao u večnost. Posle utakmice koju su igrale reprezentacija Jugoslavije i selekcija Bosne i Hercegovine, krenuo je ka Beogradu.

Prerana smrt velikana

Ali je nažalost poginuo u saobraćajnoj nesreći kod Semizovca, na 12 kilometara od Sarajeva. Bilo je to 2. juna 1969. godine.

Tužnog dana se prisetilai još jedna legenda naše košarke, Ranko Žeravica.

- Košarkaški savez BiH je organizovao revijalnu utakmicu u Sarajevu na koju je bio pozvan i Radivoj Korać, koji je tada igrao u Italiji. Ubeđivali su ga da bi bilo dobro da igra taj meč, iako sam mislio da je besmisleno da on vozi od Padove do Sarajeva radi neke nevažne utakmice. Ljudi iz Košarkaškog saveza su insistirali i Žućko je igrao u Sarajevu. Svi igrači su posle utakmice otišli svojim poslom, a on je zbog umora prespavao u Sarajevu - prisećao se selektor Jugoslavije, Žeravica.

Korać je bio prvi sportista koji je sahranjen u Aleji velikana, a na zahtev tadašnjeg predsednika SFR Jugoslavije Josipa Broza Tita, kovčeg s posmrtnim ostacima bio je prekriven olimpijskom, a ne državnom zastavom.

- On je bio veći od zemlje koju je predstavljao. Pripadao je celom svetu - kazao je Tito na sahrani.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi