Božić u kući velikih šampiona! 24sedam otkriva kako najradosniji praznik proslavljaju Sonja i Miloš Vasić! (GALERIJA)

O košarkašici Sonji (devojačko Petrović) i veslaču Milošu Vasiću napisali smo tekstova i tekstova, pratili njihove uspešne karijere u košarci i veslanju.

Sada smo poželeli da zavirimo u privatni deo šampionskog bračnog para i, bez mnogo natezanja, dobili priliku da se uverimo kako izgleda proslava Božića u domu koji zrači divnom energijom.

Zaslužna je za to i njihova ćerkica Teodora, koja je, razume se, centar sveta za Sonju i Miloša. Tu su igračke, tek ih je dobila od Božić Bate (saznaćemo kroz razgovor), jednostavno tu je toplina koju ne možete da ne osetite i primetite.

Pa da krenemo... Kako proslavlajte Božić?

- Velika je stvar što smo zajedno! Božić baš volimo, jedan od najvećih praznika koji nam je baš drag. Uvek smo ga slavili, čak i kad smo bili razdvojeni, kad je Sonja igrala u inostranstvu. Ja bih otišao do nje i onda smo i tamo uspeli da organizujemo i slavimo. Zvali smo i brojne Sonjine saigračice strankinje i tako proslavljali Božić. Poslednjih godina smo eto konačno kod kuće i možemo u krugu porodice da slavimo. Sad je i Teodora porasla i radujemo se novom Božiću - kaže nam Miloš, a Sonja otkriva o ranije pomenutim poklonima za njihovo blago:

- Božić Bata je mislio na Teodoru, mada se kad ne sluša, on našali da neće biti poklona (Bata, Bata, priča i Teodora uglas sa majkom), ali izgleda da je slab na nju! (Paketić, jelka, Božić... ponovo cvrkuće Teodora).

Paljenje Badnjaka je tradicija koju poštuju i Vasići. I raduju joj se.

- Prošle godine je Teodora bila mala, imala je pola godine, bili smo na paljenju Badnjaka, a i ove godine smo bili tamo. Veća je, pa joj je bilo zanimljivije nego prošle godine.

Na trpezi će se svakako naći česnica, Sonjinih ruku delo, ali i još ponešto...

- Kad smo bili sami nije bilo izbora, sama sam pravila česnicu i sve što treba. Kad je hrana u pitanju Miloš ima velika očekivanja tako da tu nema "hvatanja krivine".

Sonja je imala nekoliko dana pauze zbog praznika što se posla tiče, a Miloš je u punom treningu.

- Odmarali smo 1. januara i odmaramo za Božić i to je to. Udarno je, pripreme su u punom jeku, rano počinje sezone, pa nemamo mnogo prostora. Imamo u aprilu Evropsko prvenstvo, a sredinom maja u Lucernu izborno za Olimpijske igre u Parizu. Brzo će sve to, nema mnogo prostora za praznovanje. Ne dolaze oni koji su se već plasirali, ali će biti dobrih ekipa, a prva dva čamca imaju normu.

Dok nam Teodora pokazuje šišarke i "lopte" (ukrasne kugle) slušamo i Sonjine poslovne planove.

- Ja svakako idem u Pariz u ovoj drugoj ulozi. Pred nama je sada veliki zalogaj, Miloš sredinom meseca ide na pripreme u Francusku, a ja kao šef misije idem u Koreju gde je Zimska olimpijada mladih. Izazov nam je jer smo navikli da se razdvajamo, ali ne da oboje u isto vreme ne budemo sa Teodorom. To će biti nešto novo. A onda od februara očekujemo da se zahuktaju stvari za Pariz, da se jure te poslednje kvalifikacione norme za većinu sportova. A mi kao servis da obezbeđujemo sve što je neophodno. Verujemo da će biti haotično, ali sa lepim ishodom.

Kad smo kod OI u Parizu, da čujemo i "prognozu" o broju srpskih sportista koji će izboriti mesto na najvećem sportskom takmičenju.

- Prijatno smo se iznenadili kad smo bili na nekim prvim sastancima u Parizu, organizatori su nas projektovali na preko 100 sportista. Mi smo mislili da smo preveliki optimisti, ali i oni nad vide tu negde. Najviše se vrti oko timova, a to ćemo uskoro znati. Ako se muškarci u vaterpolu i žene u košarci kvalifikuju sad na zimu već smo na dobrom putu da bude stotka. Muška odbojka će se čekati do poslednjeg trenutka, dobro je da imaju dobru šansu i videćemo šta i kako. I dalje su tu velike grupe u individualnim sportovima, za koje ćemo realno znati tek u junu. Što veća grupa to bolje beneficije za ceo tim Srbije i za misiju, više nekih privilegija imaš kad  je veći broj ljudi.

E sad moramo da postavimo i sledeće pitanje; Sonja, hoćeš li voditi muža u Pariz?

- Ha, ha, ha, pa to se ne pitam ja. Najveće je pitanje ako se bude kvalifikovao da li vodimo Teodoru ili ne vodimo. Sigurno je njemu najteže bilo, ali je za sve nas bio udarac kad nisu izborili normu na Svetskom prvenstvu. Ali se mi sportisti uvek vodimo onim "što te ne ubije - to te ojača" tako da se nadamo da će i oni iskoristiti to u tom pravcu. Da ne pametujemo mi koji nismo usko vezani za taj sport.

Nakon Božića stići će i Pravoslavna Nova godina, hoćete li je dočekati i obeležiti?

- Obeležićemo, ako dočekamo ponoć! (smeh) Imamo profesionalnog sportistu u kući i hronično nenaspavanu mamu, tako da... I 31. decembra je bilo tako - kaže Sonja, pa saznajemo da je slično bilo i 31. decembra.

- Tata dočekao (smeh). To je retkost inače sam u Teodorinom ritmu dok treniram. Nova godina je bila veliki izazov. Sonja je malo ranije legla - kaže Miloš, a Sonja dodaje:

- I za Pravoslavnu ne bude ništa grandiozno. Sakupimo se, pa koliko nam obaveze dozvole, čisto da se obeleži.

Ne možemo izbeći ni pitanje koje su Sonja i Miloš sigurno čuli već "milion" puta, hoće li Teodoru "gurati" u svet sporta.

- Ne razmišljamo o tome zasad, kada dođe vreme naći ćemo nešto što je interesuje. Smešno je kad ljudi pitaju čega se više hvata vesla ili lopte, a Miloš i ja mislimo kad bi moglo ni jedno ni drugo, bilo bi najbolje. Videćemo kakva će interesovanja imati.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi