Kakav je Jokić kao igrač? Ha, ha! Bogdanović u superlativima o Nikoli, jedva čeka da zaigra za reprezentaciju

Srpski reprezentativac i prvotimac Atlante Bogdan Bogdanović otvorio je svoj tradicionalni košarkaški kamp, ovog puta u osnovnoj školi u koju je sam išao – "Pavle Savić" u Mirijevu, a usput je popričao sa novinarima i otkrio da jedva čeka da zaigra za reprezentaciju.

Svi se nadamo – sa Nikolom Jokićem, koji je i dalje glavna tema u NBA.

Bogi je gledao dve utakmice uživo i potpuno je oduševljen.

- Bilo je stvarno fenomenalno. Kada se gleda spolja, to mi je prvi put da gledam spolja i da baš obratim pažnju kako se igra. Osetio sam se kao deo ekipe i njegove neke i ovako. Denver je napravio sjajnu atmosferu, pre svega porodičnu. Bilo je tu dosta porodica igrača, Jokićeva familija, naravno. Bilo je sjajno. Drago mi je što su pobedili obe utakmice, da nisam bio maler. Doneo sam im sreću, tako da, bilo je fenomenalno stvarno.

On veruje da će Partizan slaviti u finalu AdmiralBet ABA lige. 

Možda ti je dosadilo pitanje, ali da li ćeš igrati za reprezentaciju na Svetskom prvenstvu?

- Nije mi dosadilo i nadam se da hoću, nadam se da će me pozvati selektor.

Kako ti deluje mogućnost da i Jokić zaigra u reprezentaciji?

- Deluje mi lepo, iskreno, isto kao i tebi i vama svima. Ne znam, nadam se da će to da se desi i to je to.

Igrao si sa njim, kako ti se on čini?

- Kao igrač? Ha, ha. On sve čini boljim. Glupo je pričati o tome. On je košarkaš koji nenormalno dobro kontroliše igru. I kolji te toliko lagano uči nekim stvarima koje samo on vidi. Jednostavno, ne može to svako da radi. Nema svako tu moć da kontroliše igru kao on. Toliko lagano... Neke stvari samo on vidi. Olakšao bi nam posao sigurno, 100 odsto.

Rekao si da ne bi bio na ovom nivou da je igrao u Partizanu ili Crvenoj zvezdi…

- To je izvučeno iz dubljeg konteksta, ali razumeli su svi šta sam hteo da kažem. Izuzetno smo ponosni na njega i to što je on učinio... Tek će se kroz istoriju to pokazati i nadam se da će naši klinci umeti to da prepoznaju iskoristiti tu motivaciju, ne samo u košarci već i ostalim životnim putevima i da izaberu neki svoj način i gledaju svoj uspeh.

Kada se budeš priključio reprezentaciji, imaćeš četiri meseca pauze, četiri meseca bez lopte…

- Što sam stariji, potrebno mi je sve više slobodnog vremena. I da se spremim, odmorim i vidim sa porodicom i prijateljima. Vremena nikada dosta.

Razmišljaš li o eventualnom trejdu? Da li bi voleo da igraš u nekoj jačoj organizaciji, koja ima bolje šanse da se bori za plej-of?

- Pa ono, prve ili druge godine kada sam otišao u NBA, razmišljao sam da li će biti, ali posle toga, navikneš se, to je deo posla. Postoje ljudi koji rade taj posao. Imaš neku svoju priču, igraš basket, uživaš. Ja nisam prošao kroz to, imao sam saigrače koji jesu i video sam kako to izgleda, moraš da pomeraš porodicu i sve, ali eto. Ne razmišljam o tome.

A uživaš u Atlanti?

- Uživam, imam dobru saradnju sa njima.

I ove godine si organizovao kamp, ovog puta u tvojoj školi…

- Hvala i sponzoru Adidasu i OŠ "Pavle Savić", koja nam je izašla u susret. Kao što znate, mi smo prošle godine kroz fondaciju obnovili teren, a ove godine spojili lepo i korisno i napravili kamp ovde, jer nemam mnogo vremena, malo je kraći kamp, ali opet smo našli vremena da izdvojimo za decu, da im damo malo pažnje, da podignemo vest o sportu, druženju, u ovom slučaju o košarci, sve je u vidu zabave.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi