Obradović otvoreno o svemu: Fudbalski treninzi sa Pižonom, atletika, strast prema košarci, uspesi u igračkoj karijeri, plan igre Zvezde...

Ponovo kod kuće. Saša Obradović je od ove sezone novi trener Crvene zvezde. U klubu su odlučili da ga na pravi način predstave. Prvo iz igračkog, a zatim i iz trenerskog ugla. Tim povodom su napravili duži intervju koji je objavljen na zvaničnom sajtu.

Košarka nije bila prvi sport kojim se Obradović bavio, oprobao se u fudbalu i atletici. Interesantno je da mu je trener u fudbalskom klubu bio legendarni Vladimir Petrović Pižon.

– Odrastao sam na Dušanovcu, otac je bio veliki Zvezdaš, nije postojao nijedan drugi klub. Odveo me je na fudbalski trening. Nije to bilo neko super iskustvo. Kad sam se pojavio milijardu dece je bilo tu. Pižon je tada bio igrač, tu je bio kao koordinator. Nismo imali neki prevelik kontakt. Grupe dece, igraju jedno protiv drugog. Nije mi se to dopalo, treba određena struktura da postoji da bih došao do izražaja. Malo sablasno je bilo sve to. Promenio sam neko mišljenje i nisam se dovoljno motivisao da nastavim u takvim nekim uslovima. Da sam ostao verovatno bih i ta neka želja koja je uvek postojala u meni za takmičenjem i pobedama izgurala. U tom momentu nisam osetio da je to neka šansa – počeo je Obradović.

Sledeća stanica je bila atletika, pa košarka.

– Trenirao sam i atletiku gde neke delove možeš da transformišeš u ostale sportove kao što su košarka i fudbal. Deo koordinacije, razmišljanja, takmičenja. Nekako sam došao do te dobre kombinacije kontakt sporta, nadmetanja. Strast prema košarci je stigla u osnovnoj školi. Tadašnji nastavnik fizčko Pera Hrkić me je uputio na košarku. Vremenom sam postao zavistan.

Bilo je to u OŠ „Dositej Obradović“. Prvi klub bio mu je Radnički sa Crvenog krsta, dok je u dresu BASK-a skrenuo pažnju večitih rivala.

– Bio je to neki kadetski period, nisam imao nikakvu dilemu prilikom izbora kluba, tema između Zvezde i Partizana nije postojala. Smatrao sam da Zvezda treba da bude deo mog razvitka i da treba zajedno da rastemo.

Vlada Đurović je bio trener koji mu je dao šansu u Zvezdi.

– Imao sam lepo iskustvo koje volim da delim sa mladim igračima. Igrajući za juniore,za srpskoligaša Grocku, gde imam dosta dobrih prijatelja, sam imao mogućnost da vidim kako to izgleda u drugim ligama. Dragoceno iskustvo. Zahvalan sam Đuroviću što mi je dao šansu da igram za prvi tim, nije mi bilo teško. Subotu i nedelju sam provodio igrajući tri utakmice. Na dve sam uvek morao da budem najbolji, na trećoj deo tima i da pomažem ekipi. To mi je bilo vatreno iskustvo i lep način da nađem put.

Zvezda je 21 godinu čekala na titulu državnog prvaka, a Saša je bio deo generacije koja je donela trofej, bio je najbolji igrač tima.

– Bilo je to vreme sankcija, imali smo Partizan koji je bio jedini protivnik za osvajanje titule. Svi su to čekali kao najveći događaj, posebna atmosfera je bila kreirana. Bili su i jedni i drugi navijači. Imalo je neku posebnu draž, sada je malo drugačije. Pritisak ili kompleks zbog čekanja titule toliko dugo mi nije predstavljao toliki problem. Moj fokus je bio samo na teren i na igru, ostale stvari uz to dolaze. Svestan si toga tek kad se završi. Pre toga ne razmišljaš toliko. Sama euforija u osvajanju titule, slavlja, sve to je urezano u sećanju.

STRUČNI ŠTAB

Obradović je javnost upoznao i sa članovima stručnog štaba.

– Moj prvi asistent je Milenko Bogićević. Oko 10 godina sarađujemo. Karika broj jedan, moja desna ruka. Ne bih ga svrstao samo kao pomoćnika, poštujem ga kao osobu, veoma je lojalan. Uzajamno se dopunjujemo, on sa svojom filozofijom, posvećenošću i svakodnevnim radom koji je na visokom nivou, mogu da se oslonim na njega i njegove kvalitete. Sve ove godine fenomenalno sarađujemo, nije samo deo stručnog štaba, više je od toga, deo je familije.

– Duško Marković ima veliko iskustvo kao kondicioni trener, radili smo zajedno u Albi, Lokomotivi, veliki profesionalac, radio je i sa reprezentacijom i u drugim klubovima. Na pogled se razumemo. Organizuje sve te mikro i makro cikluse, osim fizičkim pripremama i radu sa rekovalescentima osmišlja i ceo program i tu se i nalazimo. On je osoba bez koje ne bi ovo ovako moglo da izgleda.

– Moj pomoćnik Bogdan Karaičić je kompjuterski mag. Način na koji on to radi je totalno izvan neke zone koji neki drugi mogu da rade. Košarkaški je trener sa velikim znanjem. Neophodna je osoba u ovom celom sistemu i mojim dosadašnjim uspesima.

– Saša Kosović je osto od prošlih trenera. Nadam se da mene neće da zameni kao sve ostale. Šalim se naravno. Vidi se da je ozbiljan čovek, da ima stav i to mi se dopada. Ima svoje mišljenje i uvek to treba poštovati. Nije čovek koji priča ono što bi neko želeo da čuje. Ima svoja ubeđenja i to poštujem. Tehničko-taktički je potkovan, vidi se da je radio sa veliki mtrenerima i njegovo mišljenje se uvek uvažava.

Tada je bio saigrač sa Nebojšom Ilićem sa kojim ima priliku opet da sarađuje i sada kao trener.

– Naš odnos se nikad nije promenio. Nebojšu volim kao zanimljivog i duhovitog čoveka. Veliki je profesionalac u svom poslu i to mi odgovara, volim da radim sa ozbiljnim ljudima i da pravim ozbiljne stvari. Igrački smo uvek imali super odnos, ne znam da li iko može da se posvađa sa njim. Uvek sam bio malo senzitivniji ako se neko drugi loše ponese prema njemu, bio prvi koji je hteo da reagujem, on je uvek bio diplomata, ja malo agresivniji u nekim istupima. Obeležio je ceo period i kao igrač i sad. Drago mi je što sarađujemo.

Na pitanje da uporedi Zvezdu sa drugim klubovima u smislu organizacije kaže:

– Možda je najbolje poređenje sa Albom koja je fenomenalno organizovana, veliki broj ljudi je uključen u organizaciju. To sam sada video i u Zvezdi. Profesionalnost je na velikom nivou što meni odgovara. Ako smo slični u nekim ambicijama i postizanju rezultata, nekoj mojoj filozofiji i verovanjima to je velika pomoć. Ono što je bilo pre kroz neke klubove je dobro iskustvo. Ranije sam morao da radim i neke stvari koje nisu samo trenerske, bio sam i generalni menadžer i sportski direktor i psiholog i prijatelj nekima, sve da bi stvari funkcionisale nekako. Dobro je da sam dosta stvari lišen stvari ovde i da mogu da se koncentrišem na teren i ekipu i za sada je to savršena saradnja. Verujem da će se nastaviti.

Ima viziju za način igre ekipe.

– Treba da postoji jasna filozofija sa moje strane i način na koji treba da igramo od prvog dana, ta poruka je već data igračima. Moraš da budeš svestan grba koji nosiš. Ja nisam samo čist profesionalac, već sam i deo porodice Zvezde. Meni ovo na neki način predstavlja i pritisak više da sve bude na najboljem nivou. Ljudi moraju da budu strpljivi kao i u svim drugim klubovima koji imaju strpljenje, kontinuitet u radu sa ljudima sa koji rade. Na taj način se stvara neophodna hemija da bi došao u situaciju da napraviš nešto. Napravljene su promene, igračima treba vremena da se naviknu, kada jednog igrača izvučete iz ekipe je velika stvar, a kada se promeni cela ekipa i kada su očekivanja velika greške su normalan deo. Možeš da imaš očekivanja od nekog igrača pa da dobiješ mnogo više ili mnogo manje od toga što si očekivao i sad je to deo procesa gde treba prepoznati sa kojim igračima, sa kojim jezgrom treba napasti ono što je cilj svih u klubu. Znamo svi dobro koji su to ciljevi i to se nikada neće menjati. Pritisak osvajanja mora da postoji i mora da postoji tenzija u određenim momentima, ali i cela ta frustracija ako se ne odigra dobro treba da se okrene pozitivnom delu, da se spozna ono što je najvažnije ne bi li rasli kao tim – zaključio je Obradović.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi