Čuveni Lamonika iz penzije otkriva istinu: Na prvom mestu mi je Beograd! Jeste agresivno, ali je najbolje mesto!

Jedan od najboljih košarkaških sudija koji su delili pravdu na evropskom kontinetu Italijan Luiđi Lamonika u ekskluzivnom intervjuu izraelskom novinaru Saru Šohamu priznao je ono što se pretpostavljalo tokom njegove aktivne sudačke karijere.

Italijan je, naime, najviše voleo da sudi u beogradskom Pioniru svoje evroligaške utakmice, a to znači da je otprilike podjednako voleo i period kada je u Beograd dolazio zbog Partizana i kasnije zbog Crvene zvezde.

On već godinu dana ne sudi. Odlučio je da se penzioniše i da uhvati poslednji voz, kako mu se ne bi dogodilo da ga danas srfeću na ulici i kažu "Vidiš, to je Lamonika, nekad je bio dobar sudija".

Niko nije znao za moju penziju u Beogradu

Poslednji meč odsvirao je u finalu Evrolige, u novom hramu košarke na Novom Beogradu u "Štark Areni" prošlog proleća. Trenutno je faktor koji donosi odluke u organizaciji sudija.

- Uvek sam sebi govorio da ne želim da me ljudi sretnu na ulici i kažu 'hej, evo Lamonike, on je nekada dobar sudija, a sada je dobro što je otišao u penziju. Za mene je bilo vreme da to uradim, voz je došao i morao sam da uđem u njega, nisam znao da li će ova prilika ponovo doći - priča Lamonika i dodaje:

- U poslednjoj utakmici niko nije znao za moju odluku da se povučem, čak ni moj sudija, Kada sam dunuo u pištaljku da završim finalnu utakmicu "Fajnal fora" u Beogradu, zapravo sam pištao kraj moje karijere. Bio je to trenutak u kome je prošlo mnogo uspomena, to je trenutak koji ću pamtiti zauvek.

MN Press

Sada kada više niste sa zviždaljkom, da li vam nedostaje suđenje?

- Kada sam prvi put došao kao gledalac na utakmicu Virtus Bolonje, shvatio sam da ne žalim ni za čim i ne propuštam ništa. U tom trenutku sam shvatio da sam bio u pravu, bio je pravi trenutak da stanem. Moj kraj bio kao san, divna priča. Bio sam siguran da je vreme da se povučem. Završetak karijere posle finalne utakmice u Beogradu je bio savršen trenutak. Još uvek sam na ovom svetu, jednostavno ne mogu da živim a da ne budem sudija.

Da se ​​vratimo na početak, kako ste postali sudija?

- Slučajno sam počeo da sudim. Moj otac je bio član jedne od ekipa u gradu u kojem sam odrastao i tamo sam igrao sa 13 godina. Na početku sezone je bio turnir za mlade igrače, ali oni  su zaboravili da pozovu sudije. Utakmica je već bila spremna za početak ali nije bilo sudija pa mi je prišao otac, doneo mi je pištaljku i rekao mi "idi, ti ćeš biti sudija". Tako je počelo. Kasnije mi je došao šef sudija te oblasti i pitao me da li sam ranije sudio, predložio mi je da se pridružim kursu za sudije i to se dogodilo.

Kad završiš meč u Pioniru i sve ispadne dobro

Videli ste skoro sve u svojoj karijeri, ali u koju ste dvorani najviše voleli da sudite?

- Ima nekoliko hala koje su mi se posebno dopale. Prva je "Pionir", atmosfera je agresivna, ali je ipak jedna od najboljih. Kada na kraju utakmice napustite "Pionir" i sve je lepo, prezadovoljni ste. Druga je hala "Kauno" u Kaunasu, košarka je tamo kao religija. Treći Jad Elijahu, Tel Aviv. Kada uđete u Makabijevu salu i vidite sve ljude u žutim majicama, neverovatan je osećaj. Navijači pevaju od prve sekunde do kraja. Nikada nisam imao zamerke na ovaj tim, čak i kada su imali manje dobre sezone uvek su podržavali tim, to je nešto veoma posebno.

Jedna od uobičajenih tvrdnji protiv vas je da u kritičnoj situaciji ili situaciji 50-50 više volite da donesete manje popularnu odluku za domaću publiku. Šta možete reći o tome?

MN Press

- Nema razlike u mom pristupu na gostovanju ili na domaćem terenu. Greška je greška, bez obzira na kojoj strani. Kada postoji greška utiče i nije važno na koju stranu. Ne postoji takva stvar kao što je 50-50 odluka, vaša odluka je da ili ne. Ponekad se deli 10-90 ili 20-80, ali 50-50 nije nešto što postoji, to je netačna terminologija za suđenje.

Komšija sa Bazileom

Jednom prilikom 2008. godine tadašnji trener Makabija Cvi Šerf ljutito je rekao: „Sreća što Lamonika ne može da nam sudi u polufinalu protiv Sijene jer je Italijan". Sve zbog jedne utakmice sa Barselonom u kojoj je došlo do gužve između Đanluke Bazilea i Vontiga Kamingsa.

- Znate, smešno je, Bazile i ja sada živimo u istom selu u Italiji. Sećam se da se to desilo, ali ne sećam se tačno šta je bilo tamo, možda bih trebalo da pitam Bazilea čega se on seća. U svakom slučaju, bila je to utakmica, nervozna i stresna, veoma važna i naravno ponekad igrači reaguju na potpuno drugačiji način nego što mislite da hoće.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi