Guroviću posle svega najveća greška što je odbio Željka! Izvinio sam mu se i objasnio, a novinari su me postavili za kolovođu (VIDEO)

Milan Gurović pored svog imena nosi i "ono" - legendarni košarkaš, čemu su doprinele igre u nacionalnom sastavu i zlatne medalje sa reprezentacijom Jugoslavije.

U bogatoj karijeri, koja će ostati cenjena najviše po uspesima sa reprezentacijom početkom dvehiljaditih, Gurović je bio tvorac i mnogih zanimljivih priča, kojih se dotakao u podkastu "Jao Mile".

Što se pak klupske karijere tiče, Gurović će uvek biti upamćen kao igrač koji je nosio dres oba večita rivala, najpre Partizana, a potom i Crvene zvezde, a kako ističe, u karijeri je i grešio, a jedan je od retkih koji je Željku Obradoviću rekao ne.

- Imao sam i grešaka u životu. Veliku ulogu igra menadžer koji mora da ti kaže istinu kada treba da potpišeš. Posle dve godine u Barsi, pričam o 2000. godini. Željko me zove u PAO, mada tad nije menadžer bio kriv već ja, nudi vrhunski ugovor sa Bodirogom u paru da igram. Ja sam čoveka odbio, mislim da sam jedini koji ga je tada odbio - naveo je Gurović, pa objasnio:

- Imao sam 25 godina, bio sam ljut i revoltiran što nisam prošao na Olimpijske igre. On je doneo odluku, mislim da nije bila njegova, ali ne bih o tome. Smatrao sam da je bilo mesta za mene. Neka viša sila je odlučila da ne odem. Bio sam revoltiran time, razočaran, odbio sam čoveka, napravio sam veliku grešku i kajem se zbog toga. Izvinio sam mu se kada smo pričali kasnije, objasnio sam mu da mi je krivo, jer je čast igrati za takvog čoveka. Rekao mi je 'Milanče, svi mi grešimo, pa i ja.' Ja sam imao dve ili tri kardinalne greške u karijeri, mada je moglo da bude i gore.

Iako nije imao sreće da bude deo najveće sportske smotre, sa nacionalnim timom je pokorio i svet i Evropu.

- Bilo je toga i prve i druge. Peđa Stojaković je lepo rekao da se zahvaljuje splavovima što su nas pripremali. Jednom, sećam se, Bodiroga, Peđa, Tomašević, bili smo do osam ujutru na jednom splavu. Mislim da je splav malo upao u Savu koliko je bio pretrpan. Imali smo trening u pola 10. Malo dopingovani, pod gasom, ali odradimo trening. Isparavalo je na sve strane, plave usne, pa onda ručak, odspavaš. Naravno da je Pešić provalio sve. Bio je 'namazan' i iskusan, znao je da progleda kroz prste - nasmejao se Gurović, pa otkrio da je sa tadašnjim i sadašnjim selektorom Svetislavom Pešićem, bilo i nesporazuma:

- Nisam ga dobro razumeo, rekao je u tom momentu, spavanje u hotelu i sutra posle treninga dan i po slobodno. Ne znam šta mi je bilo, razumeo sam drugačije, razumeo sam slobodno. Izašao sam u grad sa društvom. Dolazim ujutru na doručak, svi u papučama. Seo sam onako u odelu da jedem, Pešić ustao, gleda me. 'A ti, sad iz grada?', objašnjavam da nisam sad, već da sam pre 20 minuta došao. Onda on saopšti da niko ne dobija slobodno vreme. Svi su onda bili besni na mene, psovali su me, vređali, pet dana su me mrzeli kao Nemca. Bilo je svašta. Ekipa je bila super. Družili smo se, izlazili, tukli se. Znaš u Železniku kako je bilo, nije nikome dozvoljavao da uđe u halu. Tu se trening nikad nije završavao.

A onda je priča o nacionalnom timu otišla na famoznu 2005. godinu.

- Pokazala se ta sujeta u Novom Sadu, sve je tada isplivalo, sav taj 'prljav veš'. Bio sam deo tog tima. Među retkima koga je Željko Obradović tada pohvalio. Onda su novinari izvrnuli, kao da sam ja kolovođa bio. Doživljavaju me kao negativca nekog. Ja sam surovi profesionalac bio, jesam na terenu bio bezobrazan, preterivao, ali što se profesionalizma tiče, uvek prvi. Video je to i Željko, rekao je javno. Neće Bodirogu sigurno da razvlače - zaključio je Gurović. 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi