Kako je Panta učio i skupljao golmane po Srbiji: Ja vičem "šutiraj, Vanja", a on meni "ne smem treneru, otkinuću vam ruku"

Golmani golgeteri nisu bili tako česta pojava u srpskom i jugoslovenskom fudbalu. Do danas prva asocijacija na strelca sa jedinicom na leđima ostao je čuveni penaldžija niškog Radničkog Dragan Pantelić, a slavu bi mogao da mu pomuti Marko Dmitrović, pod uslovom da i u Sevilji njegova hladnokrvnost sa bele tačke zasluži poverenje kakvo sad uživa kod trenera u Ejbaru. Neće biti lako da dostigne slavu Pantelića, ali njegov bivši učitelj navija da se to dogodi.

– Odlično je šutnuo penal Oblaku. Jako i precizno, što bi naši stari voleli da kažu “nisko i u ćošak”. Vodio je računa i o kretnji Slovenca, tako da Marko zaslužuje čestitke za prvi penal i da mu samo poželimo još takvih golova – kaže za 24sedam Dragan Pantelić, golman reprezentacije Jugoslavije i niškog Radničkog iz njegovih najslavnijih dana.

Pročitajte još

Dmitrović penalom zapalio svetske “tviteraše”: Srbin je bolji od kompletnog Liverpula

Milunović: Raduje dobra forma napadača, nadam se da će i ostali momci proraditi

Eibar goalkeeper Marko Dmitrović has scored as many La Liga goals as Eden Hazard this season 😆🧤 pic.twitter.com/Ezop3VYmTO

— PF | Transfer News (@PurelyFootball) January 22, 2021

Veliki šmeker avanturističkog duha, prisetio se svojih golova, a bilo ih je u karijeri oko 50.

– Ne znam stvarno koji bih odabrao kao najdraži. Možda bih izdvojio onaj protiv Danske u Ljubljani, jer je bio za reprezentaciju u kvalifikacijama za Mundijal u Španiji 1982. godine. A šutirao sam ih dosta i što bi moglo da bude zanimljivo kao podatak, menjao sam stilove izvođenja. Nekad bih je šutnuo “punom” pod prečku, a nekad bih je samo plasirao u ugao. Uvek sam gledao gde će golman, pa onda šutirao, a najbolji penali su bili oni koji bi završili u “maloj mreži”. To golmani ne brane.

Pantelić kaže da u svojoj golgeterskoj kolekciji ima i nekoliko “panjenki”, pa se zato logično nametnulo pitanje koliko je bilo promašaja sa bele tačke. Staro fudbalsko pravilo glasi da penal nije promašio samo onaj koji ga nikad nije izveo:

– “Panjenke” su mi sve prošle, nego sam omanuo jednom kada sam želeo da je plasiram. Bilo je to u Francuskoj, dok sam branio za Bordo. Čini mi se protiv Monpeljea, odbrani mi onaj…

Ostalo je da se kao legenda prepričava Pantelićev gol protiv Veleža, kolegi Enveru Mariću. Bilo je to jedno ispucavanje, koje uz vetar i čudno odskakanje lopte prevarilo legendarnog Mostarca.

– Taj gol je zbog nečeg drugog važan. Zbog njega je Radnički došao do drugog mesta u onoj jakoj jugoslovenskoj ligi. Posle smo izašli u Evropu i postali hit u zemlji i šire. Svi du tih godina pričali o nama. To je bilo neko drugo vreme, danas su takvi rezultati teško zamislivi.

Popularni “Panta” se do pre nekoliko godina bavio radom sa golmanima kao šef instruktorske službe u FSS.

– Mnogo te dece, koji su danas vrhunski ili solidni klupski golmani, lično sam ja pronašao ili su mi prijatelji javljali za njih, pa sam ih organizovano dovodio u Staru Pazovu da treniraju dva puta nedeljno. Skupljao sam ih po celoj Srbiji. Samo li mi neko javi “ej, što imam klinca golmana”, eto me za nekoliko dana u Topoli, Negotinu, bilo gde da su živela. Onda se znalo, ako su kvalitet i zaslužuju dopunski rad, ponedeljkom i utorkom trenirali su sa mnom u Pazovi i posle toga razlaz do sledeće nedelje. Tako je bilo nekoliko godina sa godištima od 91. do 2001, praznici nisu postojali. Sve imam zapisano šta smo radili, pa čak i snimljene treninge. Kod mene su u mojoj arhivi. Mislite da je neko došao da mi traži da ih vidi…Ma, koga, bre, briga – priča Dragan Pantelić.

Rukometaš u marketinške svrhe

Interesantno da je Pantelić kao vrhunski golman i reprezentativac Srbije bio i registrovani rukometaš niškog Železničara.

– Izlazio sam na kafu na istim mestima gde i čuveni rukometni stručnjak Zoran Tuta Živković. Tako jednom pričamo i kaže on meni “imamo odličan tim, logistiku grada i jaku upravu, ali publika nam fali”. Dosetio se majstor da ja zaigram za Železničar i da privučemo navijače. Tako je i bilo. Puna hala i još dve hiljade navijača ispred dvorane, a mi igramo protiv Crvenke. Ne, nisam bio golman. Igrao sam pivotmena i sakupio sam čitave dve utakmice, ali publika je došla na rukomet (smeh).

Teško je izmeriti Pantelićeve zasluge, ali njegov dugogodišnji rad koincidira sa pojavom talasa dobrih golmana.

– Radio sam sa Markom pre nego što je bio u Zvezdi, pa i sa Rajkom (Rajkovićem) pre njegovog dolaska u Jagodinu iz rodnog Negotina. Sećam se ja krenem za Pazovu i kod Paraćina me čekaju Rajko i njegov otac da bih ga ja preuzeo za dalje. Pisao sam im opravdanja, jer su kao deca vrhunskog talenta imali pravo da odsustvuju sa nastave. Bilo je često šest različitih godišta, preko 50 mladih golmana. Najmlađi bi imali 12 godina i radili bismo sve…

Kad kaže “sve” Pantelić misli od golmanskih tehnika, do driblinga, šuteva… Obavezno su se izvodili penali i “slobodnjaci”.

– Moraš golmanu da objasniš kako igrači razmišljaju, a kako ćeš mu to približiti najbolje ako ga ne staviš u poziciju da mora driblati i koristiti i levu i desnu nogu kao da je pravi igrač. Šutirali smo slobodne udarce, pa penale. Kad ti dođe dete ono je talentovano, ali mnogo stvari je pred njim koje treba da nauči. Vanja (Milinković-Savić) danas šutira ko iz topa. Kladim se da mu je jači udarac od bilo kog fudbalera u polju, ali kada smo počeli da radimo u Pazovi jedva je sa šesnaesterca dobacivao do gola. Zato ja kažiprstom držim loptu i kažem gde da je udari, kojim delom stopala da bi sa vrlo malo snage postigao razornu jačinu. Neću zaboraviti koliko smo puta ponavljali. Ja je držim i vičem “šutiraj, Vanja”, a on meni “ne smem treneru, otkinuću vam i prst i ruku ako vas šutnem”. Nije me nikad šutnuo, srećom, a ima ogromno stopalo. Ja ne znam koji je ono broj. Izmaknem se na vreme pre nego što je raspali, a ona fijukne kao da će mrežu da pokida. Pa se onda okrene i kaže mi “au, treneru, pa i ja mogu da pogodim i da bude snažno”. Naravno da se može samo neko mora da radi sa tom decom, da im pokazuje kako treba i gde greše. Jednom dođe na naš trening Miloš Miljanić, isto trener, instruktor, sin čuvenog Miljana, pa gleda i ne može da veruje, a mi se podelili, 11 na 11, igramo, driblamo, pršti od duela. “Za šta ih ti spremaš”, pita on mene. Rekoh “kako će braniti udarce onih ako im nikad nisu bili u koži”. Pogledajte ih danas. Rajković, Dmitrović, Jovanović, Vanja… Svi će vam ispucati loptu i desnom i levom, bez razlike. Isto tako će prihvatiti da šutnu penal. Ima neke koristi od tog našeg zajedničkog rada ponedeljkom i utorkom, pa tako nekoliko godina svake nedelje.

Na pominjanje Miljanića nije moglo da se u razgovoru sa Pantelićem zaobiđe tema “Mundijal u Španiji”.

Pročitajte još

Dmitrović postigao dogovor sa novim klubom: Srpski golman ostaje u Primeri

Vanja naručio, Sergej isporučio: “Daj dva, nije mi ni do čega” (Foto)

“Roki” Rajković i “orlovi” trenirali za Škotsku (foto)

– Od tada ne mogu da smislim Špance, ubeđen sam da su pustili Severne Irce da bismo mi bili eliminisani. Šta nam se tu sve izdešavalo protiv Španije, pa nas Honduras razbije…. Nekoliko puta su izlazili ispred mene sami i ja sam im nekako skidao te zicere. Znam da sam kod jednog pogledao prema klupi i onako besan vikao da se menja nešto ili će nas ovi obrukati. Kamera je pokazala na mene dok sam vrteo rukama, tako da se mislilo kako tražim od Miljana da mene menja. Konačno je ušao Šele (Šestić), igrao je tada u životnoj formi i odmah je doneo preokret i penal. Tad, ipak, nisam želeo da ga izvedem. Bio sam već previše besan i koncentracija mi nije bila najbolja. Šutnuo ga je Pižon (Vladimir Petrović), mada mi je nešto u glavi da je trebalo Zajec da ga izvede. Da sam ga ja preuzeo onako besan, ko zna kako bi to ispalo na kraju – kaže Pantelić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi