Srbin dete Bajerna je hit Bundeslige! Za 24sedam otkriva: Imam dva sna, a Gvardioli ću zauvek biti zahvalan

Ako nije najlepši, onda je postignut sa najveće distance.

Gol Miloša Pantovića dat sa oko 60 metara u meču protiv Hofenhajma u prošlom bundesligaškom kolu doveo je Srbina u centar pažnje nemačke fudbalske javnosti, budući da se takvi pogoci, iz punog trka, iskosa sa svoje polovine terena, pa makar i na prazan gol, ne viđaju često.

Jer iz te perspektive, svako ko je igrao fudbal reći će da gol ne izgleda kao da mu je širina 7,32 metra.

Pantović je dete Bajern Minhena, a već četiri godine igra u Bohumu, sa kojim se prošlog proleća izborio za plasman u elitu kao najbolji tim "cvajte". Svojevremeno je bio deo mlade reprezentacije Srbije, a sad mu je cilj da sebe afirmiše kao bundesligaškog igrača, znajući da bi iz tog statusa najbrže ostvario san da obuče dres reprezentacije Srbije.

Za 24sedam Pantović priča o Bohumu, planovima kluba, ličnim željama, prijateljstvu sa Erhanom Mašovićem, Takumom Asanom...

- Pogodio sam gol slabijom, levom nogom. Procenio sam u trenutku da mi je mnogo jednostavnije ako šutiram iz daljine nego da trčim još 20-30 metara pa da tek onda gađam gol. Ispalo je svakako bolje, jer smo tim golom zatvorili jednu veoma čudnu utakmicu - priča Pantović za 24sedam.

Profimedia

Vaš golman je promašio penal, dakle, bilo je svega za 90 minuta?

- Na 1:0 za nas golman je preuzeo penal na sebe. Mi, inače, nemamo izvođača, već se na licu mesta dogovaramo, pa ko se oseća sigurnim preuzima odgovornost. Ja sam se javio da šutiram, ali onda su se čuli navijači koji su skandirali golmanu. Ponela nas je atmosfera i tako smo doveli u problem sami sebe. Valjda nam se neće slične stvari dešavati u budućnosti.

Bohum je slavno ime nemačkog fudbala?

- Da, klub velike tradicije, najstariji u zemlji. Poslednjih decenija vrti se često između prve i druge lige, tako da se ovoj ekipi sada ukazuje šansa da ga stabilizujemo, jedan duži period sačuvamo u Bundesligi.

Kakve su vam šanse za to?

- Mi se nadamo da su dobre, ali vidite i sami šta se dešava. Liga je veoma jaka, ako izgubiš dve utakmice uzastopno, odmah si u problemu. Ne možeš baš da budeš siguran, jer mnogo klubova se bori za isto što i mi, samo da opstane, i za svaki bod prolivaš znoj do poslednjeg minuta. Trenutno malo lakše dišemo, jer smo na pet bodova od mesta koje bi nas vratilo u "cvajtu", ali još dobro pamtimo kako smo se osećali posle 7:0 od Bajerna u Minhenu.

Posebno vi koji ste prošli sve kategorije bavarskog tima?

- Pa da, prvi put sam došao kao protivnik tamo gde sam odrastao i postao fudbaler. Nije 11 godina malo...

Ko je u timu od onih sa kojima ste trenirali za Gvardiolino vreme u Bajernu, i da li se sećaju da ste kao dečak bili s njima na terenu?

- Ima ih, naravno da su se setili... Kimih, Miler, Nojer, Zile, Levandovski... Pričali smo pre utakmice, pa smo se dogovorili da se kasnije vidimo i nastavimo razgovor. Kad se sve završilo kako se završilo, meni nije bilo do priče ni sa mojima koji su sve to gledali sa tribina. I njima je bilo jasno da mi nije ni do čega, tako da smo se samo pozdravili, priču smo ostavili za neki drugi put.

Šta mislite o danima kod Pepa?

- Mislim da smo obojica napredovali (smeh). Pep je i tada bio vrhunski trener, ali je očigledno nastavio da se usavršava i mislim da je uspeo sebe da podigne na još viši nivo u Mančester sitiju. Ostaću mu zahvalan što me je kao igrača omladinskog tima pridružio prvom timu. Očigledno da je on tada video nešto u meni čim mi je dao priliku da debitujem, postigao sam i jedan gol u prijateljskoj utakmici. Bilo je to važno iskustvo za mene i veliki podstrek da nastavim dalje.

Šta bi "dalje" značilo u ovom momentu?

- Moja velika želja je da se potvrdim kao igrač za Bundesligu. Odmah posle toga bih voleo da mi se ispuni velika želja da zaigram za reprezentaciju Srbije. Dosad nisam mogao o tome mnogo da razmišljam, jer sam morao pre svega da mislim kako da Bohum vratimo u Bundesligu, pa sada kako da ga sačuvamo u ligi. Ali, ako bih uspeo kroz igre u klubu da se nametnem, voleo bih da jednog dana dobijem poziv selektora.

Od Bohuma bismo mogli da dobijemo i dobrog štopera?

- Sa mnom je i Erhan Mašović. Igra u odličnoj formi, konačno je došao na svoje, mada ja mislim da je i prošle sezone mogao da dobije veću minutažu. Sjajno se slažemo, znali smo se još iz mlade reprezentacije Srbije.

Profimedia

Šta vam priča Takuma Asano o Srbiji?

- Ništa (smeh). Čitao sam da se nije baš na najbolji način rastao od Partizana, pa ništa nisam želeo da ga pitam. Interesantno je da se uvek uključi u moj i Mašovićev razgovor kada prepozna neku reč srpskog. Ubaci i on neku psovku, pa se smejemo zajedno.

Kako komunicirate?

- Malo engleski, malo nemački, pošto mu je ostalo reči još od prošlog boravka u Nemačkoj kada je igrao za Štugart. Uglavnom, nemamo problema. 

Kako vam danas izgleda put koji ste prošli od "petlića" Bajerna do profesionalca u Bohumu?

- Kad se okupimo porodično razgovaramo o tome kako je bilo svaki dan ići autobusom na treninge sa jednog na drugi kraj Minhena, uglavnom majka i ja, posle njenog posla. Sada se smejemo tome, ali realno nije mami bilo lako. To je bio deo mog odrastanja, zato sam osećao obavezu da ne razočaram one koje su podneli najveće žrtve da bih se ja danas bavio fudbalom kao profesionalac. I mene je, kada god je bilo teško, podsećanje na to stalno vuklo napred.

Legenda kaže da vas je Bajern kao dete nekoliko puta zvao i da je otac tek kod trećeg ili četvrtog puta popustio i dozvolio vam da pređete u njihovu akademiju. Odbijao je pozive rečima: "Ako vrediš, doći će opet po tebe, sad je rano za Bajern."

- Izgleda čudno, ali živa istina!

BONUS VIDEO:  

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi