Srbin iz legendarne generacije madridskog Atletika: Sve dugujem Radomiru Antiću, hvala Bogu nisam ga izneverio!

Važio je za jednog od najtalentovanijih jugoslovenskih fudbalera, bio je velika nada Partizana, ali najdublji trag nije ostavio u crno-belom dresu beogradskog, već crveno-belom madridskog velikana.

Milinko Pantić bio je deo čuvene generacije Atletika, koja se 1996. godine pod vođstvom legendarnog Radomira Antića okitila duplom krunom u Španiji. Podvig koji se i dan danas prepričava i uspeh koji je celu generaciju zlatnim slovima upisao u istoriju „jorgandžija“.

- Posle iskustva u Partizanu nisam se plašio igranja u velikom klubu. Istina je da sam iz Beograda otišao u manji tim (Panionios), ali kada je stigla ponuda Atletika nisam imao nikakav strah – ispričao je Pantić za portal „Elcorreodeespana“, odavši veliko priznanje Antiću, koji ga je doveo na tadašnji stadion Atletika „Visente Kalderon“.

- Bio je veoma dobar, kao trener i kao osoba. To mi je mnogo pomoglo. Bez njega ne bih bio ovde, ne bih razgovarao sa vama. Sve mu dugujem. „Kladio se“ na mene, poznavao me je iz vremena u Partizanu, i tačno je znao šta mogu da dam njegovom timu. Hvala Bogu, nisam ga razočarao, sve je ispalo veoma dobro.

Sve zasluge za istorijski uspeh Atletika Pantić je pripisao Antiću.

- Ja sam samo deo tima, legenda je Radomir Antić. On je napravio ekipu, bio arhitekta svega. Samo sam pokušao da uradim ono što je od mene tražio. Niko nije pomislio da bismo mogli do duple krune, jer je ekipa prethodne godine skoro pa ispala u drugu ligu. Bilo je ludo verovati da bismo mogli da napadnemo oba trofeja.

Još jedan od kreatora čudesnog tima „jorgandžija“ bio je i kontroverzni predsednik Hezus Hil.

- Ponašao se prema meni kao prema svom sinu. Bio sam mu veoma drag. On je bio osoba koja se rađa jednom u 100 godina. Imao je snažan karakter, ali se prema meni ponašao galantno.

Srbin se jednim golom, protiv Barselone na „Nou Kampu“, u finalu Kupa kralja, koji je Atletiku doneo duplu krunu, zauvek uselio u srca navijača.

- Barselona je oduvek imala sjajne trenere, igrače, veliku podršku publike. Igranje produžetaka je veoma komplikovano, fudbaleri znaju o čemu govorim, neprirodno je igrati 120 minuta. Pre nego što sam potpisao za Atletiko odradio sam veoma zahtevne pripreme sa Panioniosom, a potom sam imao još jedne sa Madriđanima. Posle toga sam bio tako spreman, da sam mogao da igram tri utakmice zaredom. Zato sam u produžetku tog finala bio fizički jači od ostalih. A postigao sam gol glavom, što nije moja specijalnost.

Priseto se Pantić i kako je u Grčkoj postizao golove u stilu Mesije, driblanjem pet, šest igrača, dok je u Antićevom Atletiku imao nešto drugačiju, malo podređeniju ulogu, ali ga to nije sprečilo da ostane u srcima navijača „jorgandžija“.

- Osećam se privilegovanim što sam mogao da živim u Španiji i igram ligu poput Primere. Sada sam ambasador lige i mislim da je to najbolji šampionat na svetu. Tri godine sam proveo u Atletiku, navijači me se sećaju i osećam se voljeno. Delom je to bilo zbog mog ponašanja i poštovanja kluba, dresa, fanova… Sjajni igrači su prošli kroz Atletiko, bez da ih se navijači kasnije sete. Tih godina živeo sam za klub 100%. Od 2013. godine, kada sam bio trener B tima, nema kontakt, ali se sa svima u klubu dobro slažem i kada mogu odem da pogledam utakmicu – kazao je Milinko Pantić.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi