Dušan Đokić, za 24sedam, o mečevima s Milanom: Kako se Gatuzo borio sa strahom od tunela „Marakane“

U 360 minuta Zvezdine zajedničke istorije sa Milanom, stala su i tri gola iz igre za crveno-bele. Dva je postigao Dragan Stojković Piksi, a na treći je presudno uticao, jer je kao predsednik crveno-belih doveo na “Marakanu” iz Voždovca centarfora Dušana Đokića. Deceniju i po kasnije, ovako stoje stvari. Zvezda se sprema za “rosonere”, Đokić kao mlad trener nestrpljivo čeka da vidi naslednike u crveno-belim dresovima kako igraju protiv Milana, a bivši predsednik kluba koji ga je doveo u Ljutice Bogdana do te utakmice morao bi konačno da preuzme kormilo reprezentacije Srbije kao njen 11. selektor.

Pročitajte još

Pola Srbija, pola Burkina Faso: Tinejdžer Aleksandar Stanić potpisao za Mehelen

Levante odoleo lideru, Nemanja Radoja povredio koleno

Đokić za 24sedam iznosi svoja sećanja na dva duela sa italijanskim gigantom od leta 2006. godine, kada su “milanezi” od “Marakane” započeli svoj put ka svojoj sedmoj i poslednjoj tituli prvaka Evrope.

– Sećam se tih priči, da su ih pokupili sa plaža da bi igrali protiv nas, ali oni su stvarno bili jak i ozbiljan tim, toliko da ni mnogo jače ekipe nego što smo mi bili ne bi mogle da im naškode. Pokazali su nam s kim imamo posla odmah na prvoj utakmici na “San Siru”. Mi smo se držali prilično dobro. Igrali smo disciplinovano, pozadi im nismo ostavljali mnogo prostora, čak smo i stvorili priliku preko Georgijeva, ali nije vredelo. Ipak, ostala je nada da bismo pred punom “Marakanom” mogli nešto da uradimo, jer mislili smo da će i njima malo klecnuti kolena od straha kada zagrme sve četiri tribine. Jesu oni majstori, ali nema razloga da se lažemo – niko ne može reći da mu je svejedno pred ulazak u tunel i kad čuje kako svuda tutnji. Računali smo na tu energiju koju bismo dobili od navijača i da će se oni malo uplašiti tog navijačkog huka – priča u jednom dahu Dušan Đokić.

Ali se nisu uplašili?

– Mislim da jesu. Neću nikad zaboraviti, i mislim da mi je to najjači utisak bio iz tog našeg dvomeča s Milanom, kako je Gatuzo kao njihov kapiten na engleskom počeo da viče saigračima da bismo ga i mi čuli. Sad baš ne mogu da garantujem da sam dobro zapamtio svaku njegovu reč, ali vikao je nešto u stilu: “Ajmo, mi smo Milan, idemo da im pokažemo ko je najbolji!” Više je to bila poruka nama, da oni znaju šta ih čeka kad izađu na teren ali da se ne plaše, a Gatuzo, kao bivši igrač Rendžersa, znao je to da sroči na engleskom. Sigurno su se uplašili tunela, i taj važan detalj nedostajaće ovoj novoj Zvezdi. Uz navijače bi se lakše dogodilo čudo, ali treba verovati i nikad ne odustajati od ciljeva.

A šta je bio vaš utisak sa terena?

– Pirlo! Sa kakvom lakoćom odigrava, menja ritam i težište igre. On je bio mozak svega što je Milan radio na terenu, bez obzira na to što su pored njega bili takvi asovi kao što su Kaka, Sedorf, Inzagi, Kafu, Seržinjo. Nisu oni za džabe te godine uzeli Ligu šampiona. Izgledali su moćno.

Trener u Srpskoj ligi

Danas ste trener, kakve su vam ambicije?

– Počeo sam od rada sa decom, pa sam bio pomoćnik u stručnom štabu Milana Đuričića u Zvijezdi, u BiH premijerligašu. Ove jeseni sam vodio Mladost iz Omoljice u četvrtom rangu takmičenja, pa sam preuzeo Borac iz Sakula koji je u Srpskoj ligi, grupa Vojvodina. Ne bojim se posla, ali ako idem u četvrtu ligu, onda bar želim da mi se jasno kažu ciljevi. Interesuje me da tim napreduje i da ja pored igrača idem napred u mom trenerskom poslu. Ako nema ambicija da se ide dalje, bolje da se razilazimo na vreme. Prethodni klub sam ostavio na prvom mestu, sada to želim da ostvarim sa novim klubom. Videćemo kako će se razvijati ova moja trenerska priča.

Gde je vaš gol na listi utisaka?

– Moj gol je na fotografijama koje čuvam za uspomenu. Žao mi je što nije imao značaj i za ekipu i za navijače, jer ambijent je bio fenomenalan. Mislim da su svi sa stadiona izašli svesni toga da smo se namerili na majstore i da smo kao ekipa i individualno dali maksimum u meču protiv velikog Milana.

Da li je odnos snaga dveju ekipa iz vašeg vremena isti kao između današnjih timova Crvene zvezde i Milana?

– Nama su pričali da su oni došli s plaža, a sada se ljudi zanose pričom da im je prioritet samo prvo mesto u Seriji A i da će zbog toga igrati “s pola gasa” u Ligi Evrope. Ljudi moraju da shvate da su “milanezi” veoma ozbiljan klub, sa dugačkim rosterom kvalitetnih igrača, tako da će oni gledati da osvoje sve trofeje koje budu mogli da osvoje. Ne postoji “odustajanje” u njihovom rečniku. Da li su oni bolji od današnje Zvezde, kao što su bili njihovi prethodnici od nas, ja bih to drugačije posmatrao, jer meni se rad Dejana Stankovića mnogo sviđa. Gledam sve utakmice Zvezde, gledao sam sve u Turskoj na pripremama, i mislim da mnogo ozbiljno sve izgleda. Odbrana igra dugo zajedno, vidi se to u svakom njenom potezu, ali tu se vidi i ta Stankovićeva italijanska škola, jer svoj zadatak u toj fazi ima i špic Falčineli. On mnogo radi za ekipu, fizički je odlično pripremljen i mentalno jak. Vidite kojom brzinom se prilagodio i nametnuo ekipi, a promašio je na početku onaj penal na Kipru, i tada su mnogi pomislili “od ovog neće biti ništa”. Prekidi su dodatni kvalitet ovog tima, a tek treba da upoznamo pojačanja iz Italije Falka i Bakajoka.

Da li mislite da će Stankovićeva italijanska škola biti dobar odgovor za trenutno najbolji tim Italije?

– Iskreno, mislim da je to bolje nego bilo šta drugo, on ih poznaje u dušu. Ja volim taj fudbal, posebno od trenutka kad me je Valter Zenga pozvao u Zvezdu. Kasnije sam kao igrač, recimo, izabrao da igram u Astra Ploešti samo da bih radio sa italijanskim stručnjakom Nikolom Napolijem, i nisam pogrešio što sam od svih ponuda izabrao baš tu ponudu rumunskog kluba.

Pročitajte još

Siti iz Liverpula gazi ka tituli: Gvardiola sve bliži peharu

Porto iznenadio Juventus, Haland doneo trijumf Dortmundu: Drama, VAR, penali i protesti

Koliko je Piksi Stojković kao predsednik Zvezde tada bio zaslužan za vaš dolazak iz Voždovca?

– Mnogo. On me je pozvao da mi saopšti ponudu kluba.

Kako ste reagovali?

– Sećam se da sam došao kod njega u kancelariju i da sam bukvalno posle dva minuta rekao: “Važi, dajte, gde treba da potpišem.” Toliko su, eto,  trajali naši pregovori. Bilo je to ispunjenje mog životnog sna i šta sam mogao više da tražim. Zove me Piksi u moj omiljeni klub da me trenira Valter Zenga i sad ja treba da postavljam neke uslove.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi