Bojan Krkić o prošlosti i budućnosti: Vidim istu energiju kod Piksija kao kada je dolazio po mene u kasarnu

Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde Bojan Krkić iza sebe ima 22 godine dug staž skauta svetskog giganta Barselone, tako da ogromno iskustvo i znanje ovog srpskog fudbalskog stručnjaka nastanjenog u Kataloniji nepravedno stoji u senci činjenice da je otac bivšeg asa Barse, Ajaksa, Milana, Stouka istog imena.

Krkić “senior” za 24sedam ispričao je šta očekuje od “orlova” u narednom kvalifikacionom ciklusu, njihovom prvom meču protiv Irske, o osećaju da tim igra pod ogromnim pritiskom navijačkih želja i za početak se prisetio kako mu je današnji selektor prekraćivao vojničke dane na Banjici.

– Piksi je moj veliki prijatelj i čovek koga mnogo poštujem, iako se nismo dugo čuli. Nisam još zaboravio kako su on i Žarko Đurović dolazili kod mene u kasarnu dok sam bio vojnik na Banjici i kako smo izlazili zajedno u grad. Nije važno što smo toliko vremena već razdvojeni, ali verujte dok sam gledao utakmicu sa Irskom prepoznao sam njegovu energiju, video sam je u ponašanju igrača i to je bilo od najvećeg značaja da se ta utakmica na kraju dobije – priča za 24sedam Bojan Krkić.

Kako se vama činila igra reprezentacije?

– Nemojte još neko vreme da previše pažnje obraćate na igru. Kratak je bio taj period, ne znam da li su imali i dva zajednička treninga sa Piksijem, a već su morali da izađu Ircima na teren. I bilo je jasno da im je teško. U stvari, Srbiji se uvek oseća ta neka teskoba kada igra u Beogradu, pogotovu kad su gledaoci na tribinama. Kao da trče sa velikim teretom na leđima, a tako je bilo i u sredu uveče na Zvezdinom stadionu. Bilo je očigledno to psihološlo opterećenje, jer igraju protiv slabijeg rivala i dužni su da ga pobede, osećaju i dug zbog ispadanja protiv Škotske i sada još moraju da se plasiraju na SP u Katar. Sve je to stvorilo strašan pritisak, koji je uticao da izgledaju malo nesigurno. Ali, mislim da je tu pomogao Piksi!

Na koji način?

– Svi ti veliki fudbalski ljudi, bilo da pričamo o Krojfu, Gvardioli, Kumanu ili Piksiju sigurno znaju šta će svojim igračima reći na poluvremenu. I oni dođu, kažu tih nekoliko rečenica ukažu na detalje u igri, ali znajte da fudbalerima najčešće ostane upečatljivo ono što im trener nije rekao, a dobro su osetili u njegovom stavu. E, to je energija trenera i pravog vođe. Šta može igrač sa preko 500 utakmica u profesionalnom fudbalu novo da čuje. Vrlo malo toga! Ali, energiju onoga ko ga vodi, to može i te kako da oseti, verujte! Zato je Piksi u stanju da napravi preokret u igri ili da Dejan Stanković povede tim Zvezde onako hrabro u meč protiv Milana, jer osnovna stvar je uveriti igrača da on može! To se najčešće uradi bez govora i velikih reči.

Da li vas je iznenadio dolazak Piksija na mesto selektora?

– Mnogo čitam svakog dana, srpske medije pogotovu. Za sebe mogu reći da sam dosta obavešten i da dosta toga znam, ali ne baš do najsitnijih detalja. Pratio sam sve što nam se dešavalo posle eliminacije od Škotske i sada smatram da je za srpski fudbal najvažnija stvar bila kada je Piksi prihvatio poziv da preuzme selektorski posao. Nikako ne bih voleo da se ovo razume kao da je Tumbaković morao da bude smenjen, ali kada se to zaista dogodilo, onda je bilo bitno da dođe Piksi ili osoba takvog renomea. Sada je izuzetno važno da Srbija stane iza svog selektora i ekipe! Potrebna im je naša pomoć o poverenje da bi došli do Katara, pa zato, ajde, daj da ne bude taj odnos “tim-navijači i mediji” jednostran i da se samo od jednih traži znoj i trud, a drugi samo da očekuju radost. Vreme je da oni osete da smo svi zajedno u ovome i da će tako ostati i u pobedi i u porazu. Zajedno do kraja! Kada igrači i selektor osete poverenje nacije biće im lakše da dođu cilja, a to je plasman na Mundijal u Kataru! Za srpski fudbal, navijače, medije, celu državu ništa nema vrednijeg o toga, baš kao i za nas Srbe koji živimo van zemlje.

Na redu su Portugalci, kako protiv njiih?

– Portugal je tim koji već dugo vremena igra loše. Oni su uprkos tome i dalje u vrhu, zbog ogromne koncentracije igračkog kvaliteta. Sa pojedincima koji rešavaju utakmice kažnjvajući najmanju grešku protivnika i tu su postali neverovatno precizni. Čak i kada su pobedili na Evropskom prvenstvu nisu imali blistave partije. Obarali su protivnike i pobedili na kraju, došli do apsurda da nisu iza sebe ostavili lepe i kvalitetne utakmice, ali da im kao pobednicima šampionata ne možeš ništa zameriti, jer bilo je sve zasluženo dobijeno. Međutim, mislim da naš tim može do pobede i protiv Portugalaca. Mi, takođe, imamo veliki individualni kvalitet, da nije tako da li bi igrali za klubove u kojima su sada. Što je najvažnije, ja mislim da je većina naših reprezentativaca spremno i za veće uloge i za transfere u bolje klubove!

Kao dugogodišnji skaut Barselone kako ocenjujete njenu sadašnjost i budućnost?

– Barselona deli sudbinu svih španskih ekipa koji su u ovom vremenu došli u problem sa finansijama. Jedan razlog svakako je taj što se poslednjih pet-šest godina odrekla svog ranijeg sistema rada koji je proizvodio fantastične igrače u Barseloni B. Kasnije su oni postajali deo temelja prvog tima, dok se drugi deo ekipe tražio na tržištu među najboljim igračima sveta. Odustalo se od takve politike koje donosila uspeh i više se trošilo na dovođenje igrača sa strane. Međutim, Barsa je velika i ona zna dobro koji je put ispravan. Vratiće se sistemu, jer i novi predsednik Laporta koji je “krojfista” ima tu viziju čuvenog Holanđanina, svog nekadašnjeg saradnika i prvog savetnika.

Kako će se dalje razvijati karijera vašeg sina Bojana?

– Izvesno je da je Bojan završio saradnju sa Montrealom, iako mu je u tom MLS timu bilo veoma lepo. Problem je stvorila situacija oko koronavirusa u Kanadi i pošto je već dovoljno umoran, jer od svoje 16 godine igra profesionalno fudbal, odlučio je da malo pauzira do početka naredne sezone. Usput završava svoje školovanje dok traje ova pauza i praktično se već priprema za ulogu sportskog direktora ili trenera … Videćemo. Ako nas je nešto fudbal naučio, onda je to da se dugoročni planovi ne prave, jer ko zna šta karijera može doneti svakom od nas!

Kakvi su vaši planovi?

– Naredna tri meseca moraću da se oporavljam od pucanja Ahilove tetive, pa zato sada nosim longetu. Neobično je da mi se to dešava danas kada sam tako daleko od svojih igračkih dana, ali nezgodno sam stao vraćajući se iz jedne nabavke i zato nisam pokretan koliko sam navikao i koliko bih voleo da jesam. Ali i to je život! Pratim više medije, čitam i navijam da moj prijatelj sa mojom reprezentacijom dođe do Katara. Zato bih samo još jedno rekao – Napred, Srbijo!

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi