Šok! Mijatović podneo ostavku u Partizanu

Iako Predragu Mijatoviću nije izglasano nepoverenje u FK Partizan, on je veoma brzo podneo ostavku. To je učinio na konferenciji za novinare posle Skupštine crno-belih.

Sada bivši potpredsednik crno-belih je dobio 11 glasova da ostane, 20 protiv, a pet je bilo uzdržanih. 

Onda je saopštio odluku o povlačenju. 

- Mislim da je bilo dobrih i konstruktivnih diskusija, da Partizanu bude bolje, i da na kraju odlučimo u kom ćemo pravcu da idemo. Dobio sam poverenje Skupštine, i to me jako brine. Slušao sam predsednika Ljajića i slažem se donekle da treba krenuti drugim pravcem i misliti na Partizan. Iz mog iskustva i iz svega što se dogodilo, ja sebe pitam, a i javnost da i je moguće da nastavimo zajedno? Mi smo u ovih četiri meseca pokazali nešto što ne treba da se vidi. Možda sam trebalo da napustim Upravni odbor kada sam prvi put preglasan i o tome razmišljam sve vreme - istakao je Mijatović i nastavio. 

- Moram naglasiti da sam za transfer Andreja Kostića saznao putem medija. Dobio sam poverenje Skupštine, sa jedne strane me raduje, a sa druge brine. Posle ovih četiri meseca prepucavanja i svega ostalog, ne znam kako da započnem novi dan - dodao je Mijatović i nastavio o šefu struke Srđanu Blagojeviću. 

- Mislim da trener Srđan Blagojević nije adekvatan za sportski projekat Partizana. Vraćen je protiv moje odluke. Logika kaže da moram da predložim novo rešenje, a šta ako budem opet preglasan. Onda to prepuštam ljudima koji možda više znaju od mene. Definitivno, moram da podnesem neopozivu ostavku, kao član upravnog odbora i potpredsednik za sportska pitanja - poručio je MIjatović i dodao da se ne kaje što je došao u klub.

- Lepo pitanje, očekivao sam. Ne kajem se nijednog sata vremena provedenog na stadionu i svemu onome što se izdešavalo u oktobru do dana današnjeg. Sa svim tim teškim situacijama, manje teškim. Bili smo jesenji prvaci, ne treba da smo gurnuli mlad tim, da je vrednnsot tog tima bila manja. Mnogo lepih stvari. Rezultat definiše i rezultat kreira tu budućnost. Da me pitate, opet bih to uradio, bez obzira na iskustvo koje sam imao.

Tanjug/Dejan Živančević

Ovde među vama ima ljudi koji su me od starta kritikovali, nekad je bilo grublje na druge teme kad nema veze. Nisam zlopamtilo, fudbal ide dalje. Razumem svakog navijača, razumem i sebe. Na utakmicama je bila obaveza da ne pustim legendu kao što je Natho, da ga pustim, iako sam znao da će biti malo te gorčine ili tog opozita prema meni. Nisam mogao da mu dopustim da mu neko drugi da tu nagradu. Moramo se oprostiti kao veliki klub, bez obzira na to šta će neko da kaže. Doživeo sam neprijatnost i to jednu od najvećih u karijeri. To je prošlo.

Kritike navijača su dovoljne, u tom trenutku sam procenio da treba da uradim. Rasim i Milka nisu došli na utakmicu, Danko je bio, ali nije uzeo inicijativu da to uradi. Moja ljudskost i fudbalska veličina van granica ove zemlje, nego ovde, nalagala da to uradim. Iako sam bio svestan šta će se desiti. Tog dana je bio taj protest, sve je išlo u tom pravcu. Kako da ostavimo tu legendu kluba, ko da uradi to? To rade predsednici klubova, uglavnom u velikim klubovima to radi predsednik. Bez obzira na sve. Bio sam svestan, to mi je jedan od težih momenata u fudbalskoj karijeri. To su stvari koje se dešavaju. Desila se meni.

Pričao je zatim i od oproštaju Bibarsa Natha. 

- Ja sam sa njim još prošle godine kad je renovirao ugovor kad je prihvatio da spusti platu i to za skoro 50 odsto i pokazao svoju veličinu i kao čovek i kao partizanovac i to je dobra ideja. Neću je implementirati, jer neću biti u klubu. Ko god bude radio, apsolutno mislim da Natho sa svojom karijerom koju je napravio je dobro došao i može da pomogne, pogotovo kad treba neke vrednosti Partizana vratiti nazad.

Ja bih računao na njega, ali desilo se da neću biti tu.

Da li bi situacija bila drugačija, da li bi naredni koraci bili drugačiji, da je dobio veću podršku na Skupštini. 

- Nije poenta da li je veća ili manja podrška ili si nepodržan. Ja nisam imao prilike na ovoj sednici Skupštine da iskažem moj plan. Sportski prvenstveno, iako znate da su me dotakle razne teme za koje sam mislio da se neću suočiti. Kao što je finansijska situacija, reprogram duga, da se ne ponavljam o struji, vodi...

Nekako sam se i u sportskom delu i onom drugom se namestilo da se bavim tim stvarima. Nisam imao priliku da izložim moj plan za budućnost, ne bih ni ovom prilikom šta bi bilo kad bi bilo. Nisam tu, neću se baviti. To će raditi drugi ljudi, bolje da pitate njih. Ne bih pričao o tome.

Kasnije je i odgovorio na pitanje, da li je imao ambicija da postane predsednik kluba. 

- Jesam. Pre godinu i po dana, dve, kad smo se dogovorili o ovome Rasim i ja i toj mogućnosti da krenemo u priču ulaska u Partizan, jasno su bile podeljene uloge. Naravno, trebalo je da se bavim sportskim delom, Rasim je imao političku konotaciju, komunikaciju sa vlašću i državom. Milka je trebalo u marketingu da privuče sponzore, da razgovara sa ozbiljnim privrednicima da pored pomoći države i prodaje igrača, da marketinški privređuje ono što treba. Nekad više, nekad manje.

Danko je imao ulogu da kao generalni direktor da čuva i pazi organizaciju, radnu zajednicu, da sa svojom širinom i kontaktima smiruje strasti i to se nije desilo. Da dam jednu stvar, ja sam rekao njima sve u oči. Ali, definitivno sam imao ambiciju.

Tanjug/Dejan Živančević

To je bio nekakav usmeni dogovor, Rasimov i moj, da kad prođe neko vreme sednemo i pričamo i razmotrimo tu mogućnost. Nije bio prioritet. Proteklih par puta sam bio tri puta sa Rasimom, ali nismo mogli da se složimo najbolje. Imao sam drugi plan. Tačnije, viziju Partizana koja treba da ide napred. On je imao drugu i nismo se složili. Imao sam ambiciju da budem predsednik Partizana i nisam je izgubio.

Nije ovo moj kraj, neću da znam ništa o Partizanu. Daleko od toga, ja se povlačim iz jedne neodržive situacije. Ovo nije održivo sa mnom unutra, možda i jeste. Povlačim se skroz i ne interesuje me Partizan? Daleko od toga. Partizanovci imamo obavezu da budemo tu i čekamo šansu.

Kako je Gordan Petrić rekao, ne bismo dobili šansu da uđemo u klub da je situacija bila sjajna. Tad je situacija bila neodrživa i ušli smo. Sad je neodrživa iz moje tačke gledišta, ja se distinciram, da sagledam situaciju sa distance, počeli smo da srljamo, počelo je sve na silu. To nije Partizan. Po meni najveći klub u ovom regionu, najvažniji je Partizan, slažem se. Sve ostalo je varijacija na temu, da li neko ima nekakav interes, a da to nije interes Partizana. Ne znam. Da li neko radi pravilno? Ne znam.

Nije logično da neko ko je zadužen za sportski projekat je izbačen iz svega i da mu se ne daju informacije. Na sreću s nekima od vas imam dobar odnos i kažete mi nešto što je istina - kazao je Mijatović tokom konferencije. 

Tanjug/Dejan Živančević

Zatim je dodao i da nije shvaćen na najbolji način. 

- Nisam shvaćen na najbolji mogući način. Možda u percepciji svih ljudi, jer ne treba zaboraviti činjenicu da ta prva utakmica protiv Čukaričkog je bila apriori "vau". Sve do momenta kad sam iskazao svoje lično mišljenje. I dalje mislim i smatram da stadioni i bilo kakve druge hale ili bilo šta, apsolutno nisu platforme za priču o bilo čemu. Dolazim na stadion, dolazim u halu da navijam za klub, a onda posle toga van stadiona svi imamo svoje mišljenje.

To su mi navijači najviše zamerili, zašto? Takva je situacija u društvu, podela u društvu, možemo da pričamo o tome dva dana i dve noći. Od tog Čukaričkog, do dana današnjeg, euforije i toga da sam ja legenda i zviždanja meni, jeste jako čudno. Tu ima svega pomalo. I situacije u društvu i svega u poslednjih godinu i po dana, ima mojih grešaka. Mnogi ljudi su kod smene Blagojevića je bila da je greška, ja smatram da nije bila.

Sad ti koji su me kritikovali su priznali svoju grešku, skoro svi. I dalje tvrdim da je Srđan, bez obzira na njegove kvalitete i trenerske i ljudske, mislim da se nije snašao što se tiče ambicije Partizana i hrabrosti i svega što Partizan treba da ima. Mogli bi da pričamo tri dana i tri noći.

Usledilo je i pitanje "da li bi radio drugačije". 

- Ne bih, ništa nisam radio poput populizma, iz bilo kog drugog interesa osim onoga što mislim da je najbolje za Partizan. Na stadione se dolazi da se navija za svoj tim, kad analizirate sve što doalzi u Evropski i svetski fudbal, to je ono o čemu pričam. Te parole, fraze i te druge stvari koje nemaju veze sa sportom će biti isključene sa stadiona. Doći će. Kao što je došao i VAR i druge tehnologije, kao i druge stvari sa veštačkom inteligencijom. Imaćemo sreće valjda.

Zatim je dobio i pitanje, da li je jedan sponzor ostao baš zbog njega. 

- Istina je, ostali su. Razgovarali smo pre šest meseci i želeli su da ostanu. To nije bio moj posao. Kao što nije bilo mnogo stvari moj posao. Ljudi treba da shvate da sam uradio mnogo stvari. Nisam došao da napravim nekakvu zvezdu u Partizanu. Svako ko je imao prilike da bude na tom finalu u Budimpešti, videlo se ko je ko. Ovde čini mi se da važe nekakva drugačija pravila. Onaj film kad kažu Balkanska pravila, toga sam svestan.

Radio sam mnoge stvari koje nije trebalo ili je trebalo da prepustim nekom ko je zadužen za to. Ali, eto. Ta komunikacija sa predsednikom države je trebalo da bude Rasimov deo, a ja sam morao. To pitajte Rasima. To ne treba da se dešava. U svim drugim klubovima su definisane uloge kako ko radi. Ovde kod nas je bilo sve nekako... Ko će? Mijat će.

Ljudi su shvatili projekat novog Partizana kroz Mijata, ali svi smo zaslužni kad je nešto dobro. Kad smo bili jesenji prvaci, sve sjajno i bajno. Kad smo bili drugi, kriv sam ja. Sad kad smo treći, svi znaju da ja nisam kriv.

Kao što je rečeno, dobio je 20 glasova "protiv", a 11 "za". 

- Poštujem odluku Skupštine, apsolutno da ne. Došao sam da pričam ovde sa vama potpuno otvoreno i transparentno da nema zadrški. Poštujem odluku Skupštine da smo svi prošli, ali pitam, zahvaljujem se svima. Ali pitam i Skupštinu, da li su oni bili prisutni ova četiri meseca dok se sve dešavalo? Tako možemo svi da prođemo, prošao sam milimetarski, da sam znao da je tako, glasao bih protiv sebe.

Ništa ne mogu zameriti, zahvaliću se svima koji su glasali za mene, ali tresla se gora, rodio se miš. Neka frka, haos u Partizanu, a onda bude ta Skupština. Očekuješ da se desi nešto, a onda svi prođemo. Meni je to, iskreno da kažem, možda je to normalno ovde, ali meni je to neodrživo. Da ne kažem nenormalno.

Tanjug/Dejan Živančević

Da ne idemo u nenormalizam, da idemo u prelazni rok šta je rekao Mijat, ajmo Upravni odbor, opet 4:1, pa opet velika pobeda na našem sajtu. Da ne bismo imali tih priča, povlačim se i distanciram. Dajem mesto nekom drugom. Da li imam ambicija da budem predsednik? Aposlutno da imam i mislim da će doći vreme za to. Možda ćemo nekako drugačije da se ponašamo, ali ću ostati ja sa mojom direktnošću i mojom konkretnošću i apsolutnom transparentnošću.

Postavljeno je i pitanje da li smatra da i ostali članovi Uprave treba da podnesu ostavku. 

- Ne znam, iskreno. Svako treba da preispita sebe i svoju ulogu u prethodne dve godine. Koliko je doprineo, koliko nije. Ja sam samovoljno, nisam morao da pitam, niti da pošaljem poruku, niti je neko od mojih saradnika znao da će to da uradi. Procenio sam da je najbolje da uradimo za Partizan. Ne pričamo o Mijatoviću, UO ili Partizanu. Ako sam ja doživeo da mi se zviždi... Nisam otišao zbog toga, već samo zbog neodrživosti situacije koja se ponavlja iz meseca u mesec.

Ja sam to odlučio, da li će još neko? Ne verujem. Apsolutno ne verujem, ali će se proširiti. Svako mora da odluči što mu srce i duša nalaže i do sledećeg viđanja.

Da li može da se očekuje Mijatovićeva kandidatura u nekom budućem periodu. 

- Nije to sad da ja želim da sve bude kako ne treba. Daleko od toga. Ko god me poznaje, zna kakva je moja situacija, kakav je moj status i šta radim i kako radim. Kad kažem da sam došao da pomognem. Nisam ja opozicija, da ću svaki dan nešto da pričam. Danas sam pričao ovde, nema potrebe da me zovete, šaljete poruke, pitate me nešto. Hajde da malo odmorimo. Prelazni rok, pripreme, Partizan ide svojim putem, daj Bože da se ta Evropa dogodi i da se napravi sjajan tim.

Daj da napravimo uspeh kao iz prvog dela ove sezone. U tom sam razmišljanju, želim sreću Rasimu Ljajiću i ostatku UO, moraće neko da dođe. Želim im puno sreće. Ne možemo samo biti partizanovci dok smo tu, a onda gledamo lične interese. Ja sam partizanovac, sigurno ovde ima većih od mene. Ali, vratiti se jednog dana je moguće, zašto da ne? Kad će doći? Ne znam. Da li će doći? Ni to ne znam. Ambicije postoje. Oporavak Partizana nije toliko komplikovan koliko ga ljudi čine komplikovanim.

Da li namerava i da se pomiri sa navijačima? 

- Ja se nisam svađao sa navijačima Partizana. Tog dana na stadionu, svi ste bili tamo, nisam dobio uvrede na račun nekakvog mog rada, u smislu da smo treći ili nešto. To je bila tenzija koja se dešava u poslednjih godinu i po dana, dve. Tenzija te netrepeljivosti i te mržnje među ljudima. Ili si za ili si protiv. Svi mi imamo svoj stav, ja ga iskažem, ako treba da diskutujemo, hoćemo.

Zašto ne bih mogao ja da imam drugi stav, a da to nema veze sa navijanjem i fudbalskim klubom? Moguće je. Ovde se dešavaju takve stvari. Toga sam svestan. Onog dana da nije bio taj protest, možda se to nije desilo. Da traže od mene da kažem zašto vičete to što vičete, Vučiću ovo, Vučiću ono... Mijate ovo, Mijate ono. Ako je to vezano za sport, okej, kritika. Ako to nema veze sa Partizanom, možda bi bilo najbolje da navijači Partizana, ali ne Jug, koji je stalno uz ekipu i koji je uvek tu.

Nego taj Istok i deo Zapada, da se napravi jedna stvar, bili su plenumi u modi. Neka probaju i oni da vode klub. Ako ne mogu ni oni, sve je protkano politikom. Jedni te vređaju jer si podržao ili nisi podržao i to ne mogu da shvatim. Nikad se nisam svađao s njima. Mislim i da znam što me kritikuju - kazao je Mijatović i na taj način "okončao" dešavanja u "Zemunelu". 

Podsetimo, Skupština je počela u 14 časova, a Mijatovićevo izlaganje je završeno oko 18. 

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi