Lazović otkrio poslednju želju Andrije Delibašića: Nažalost, nije se desilo!

Memorijalni turnir „Andrija Delibašić“ otvoren je u emotivnoj atmosferi susretom dva crnogorska rivala, Sutjeske i Budućnosti. Nikšićani su slavili rezultatom 1:0, a istorijski prvi pogodak na ovom memorijalu postigao je Matija Gardašević.

Ipak, rezultat je ostao u drugom planu nakon istupa generalnog direktora Partizana Danka Lazovića. Vidno potresen, boreći se sa suzama pred kamerama TV Arena Sport, Lazović je evocirao uspomene na svog kuma i nerazdvojnog prijatelja, popularnog Delija.

Govoreći o čoveku koji ga je dočekao u Humskoj i pratio kroz celu karijeru, Lazović je počeo drhtavim glasom:

- Ne znam da li ću moći... Andrija je neko ko je u mom životu ostavio veliki trag. Dočekao me je u Partizanu, bio uz mene uvek i mnogo mi je drago što sam deo Partizana koji učestvuje na ovom turniru. Još draže mi je što igraju klubovi gde je počeo svoju karijeru, gde se usavršio i gde se profilisao kao trener i sportski direktor.

Za Lazovića, Delibašić nije bio samo saigrač, već simbol dostojanstva koji je retko sretao u svetu fudbala:

- Ja sam jako srećan što sam ga poznavao, na kraju sam postao i kum jednoj divnoj porodici. On nikada nije otišao od mene. Njegovo dostojanstvo i mir koji je nosio sa sobom, sa slavom i mirom. Znao je i da kritikuje, ali i ovo bi izneo dostojanstveno, kao što se nosio ceo svoj život uz svoju porodicu. Ja takvog, dostojanstvenog čoveka nisam upoznao u karijeri.

Kada se osvrnuo na Delibašića kao fudbalera, Danko nije krio divljenje prema njegovom napadačkom instinktu:

- Ja moram reći da ga niko ne pamti kao dobrog tehničara, nego kao dobrog špica. To je jedan od najboljih fudbalera sa kojima sam ja igrao.

Najnipotresniji trenutak razgovora bio je otkrivanje detalja njihovog poslednjeg razgovora, koji se dogodio upravo kada je Lazović preuzeo funkciju u Partizanu. Andrija je imao jednu, naizgled jednostavnu želju – da utakmicu voljenog kluba pogleda iz najsvečanijeg dela stadiona.

- Meni je najžalije... Poslednji razgovor - rekao je da bi voleo da sedi u loži gde je sedeo Tito, jer je sve prošao na stadionu Partizana, sem toga. Naš poslednji razgovor je bio kada sam došao u Partizan kao funkcioner. Rekao sam mu: ’Kume moj, sedećeš tamo gde je Tito sedeo’. Nažalost, nije se desilo, ali ja imam utisak da je on još uvek tu. O njemu možemo da pričamo satima i satima. Ostaje mi urezano da je Andrija svoju karijeru nosio tiho i dostojanstveno, a to je put kojim moraju ići mlađi naraštaji.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam