Čuveni Srbin otvoreno o svemu: Isključenje na debiju, šokirani Španci, paranormalna dešavanja protiv Argentine...

Legendarni kapiten futsal reprezentacije Srbije, Bojan Đura Pavićević, dobro je poznato lice u svetu magične igre na petoparcu, kako na ovim prostorima, tako i u Evropi i svetu.

Sada je gospodin Pavićević direktor ženskih i futsal selekcija u FSS, a u emisiji "Svet malog fudbala" otvorio je dušu i pričao o brojnim zanimljivim temama. O prvom delu emisije, gde je govorio o klupskoj karijeri, već smo pisali, dok je u drugom delu centralna tema bila reprezentacija i igrački dani u nacionalnom timu.

- Verujem da je reprezentacija svima sve, ali kako se ljudi ophode prema nacionalnom timu, deluje mi da je meni više nego svima zajedno stalo do toga. Reprezentacija je jedini razlog zbog kog sam ja i bio u svemu ovome i da nije bilo nje, ja verovatno ne bih ni igrao futsal. To mi je bila kruna sportskog života, da igram za reprezentaciju, napravimo neki uspeh… Ja sam o tome maštao, sanjao i sve sam radio zbog toga - počeo je priču Bojan Pavićević, pa se osvrnuo i na svoj debi:

- Prva utakmica mi je bila u Kanjiži, prijateljska, sa Mađarskom. U pitanju je bila studentska reprezentacija do 28 godina, Deničić nas je vodio. Nama je u reprezentaciji bio trener Goran Savićević, zamenik mu je bio Sveto Ljesar, ali kada se okupljala ta studentska reprezentacija u Srbiji, nisu dolazili, već ih je menjao Denčić. Igrao sam tri ili pet minuta i dobio sam crveni odmah! Baš se sećam tog momenta. Ubrzo je stigao poziv za A tim gde sam zatekao vrhunske starije igrače koji su se opraštali. Andrejić, Tadić, Dragoljević… To su strašni igrači bili! U Italiji smo igrali dve prijateljske… To su moji počeci i mene je reprezentacija najviše nosila kroz karijeru.

Uvek Španija i Rusija

Reprezentacija u to vreme nikako nije imala sreće kada je žreb u pitanju.

- Imali smo nesreću koja nas je pratila da svaki put izvučemo Španiju i Rusiju. Toliko često smo igrali da nama više nije bilo dobro. Svaki put, ili Španija ili Rusija! Prva i druga reprezentacija Evrope! Mi smo bili toliko dobri, igrali su igrači iz Srbije i Crne Gore, da smo im uvek parirali u egalu. Ipak, sa njima se nije moglo izaći na kraj… To je gol razlike, dva, pa nerešeno… Ali, ne možemo da ih prođemo jer jedan ide dalje! Bila je i ta čuvena utakmica u Zrenjaninu 2002. godine, „Medison“ je bio toliko pun, da ako je 3.000 ljudi bilo unutra, još toliko ih je ostalo ispred! Ako bih nešto mogao da izdvojim, voleo bih nju. Najbolja i najtužnija utakmica za mene. Izgubili smo, a ja sam dva kola lige propustio zbog tog poraza. Toliko sam se potresao, tako je to uticalo na mene…

Kompletan intervju pogledajte u nastavku:

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: 24sedam