Ljubomir Radanović iz Liježa za 24 sedam: Belgijanci priznaju, sreća bila na njihovoj strani

Nedostajao je i Partizanu i Vojvodini u Belgiji jedan igrač za velika dela, koji bi jednim potezom preokrenuo tok utakmice, jer i Šarloa i Standard u konopcima su čekali da im neko zada odlučujući udarac. Svojevremeno je to znao legendarni Ljubomir Radanović, fudbaler Partizana i reprezentacije Jugoslavije, koji je ostao čuven po golu u Splitu protiv Bugarske, kada je u 90. minutu bacio u trans Poljud, komentatora Mladena Delića i veliku SFRJ od Vardara pa do Triglava. Tada su “plavi” otišli na EP u Francuskoj 1984. godine, jer su imali jednog Radanovića, koji je iz svog porodičnog gnezda u Liježu pratio obe utakmice preko tv ekrana.

-Nedavno sam se vratio iz Crne Gore, a kako sam došao iz zemlje sa “crvene liste”, na granici sam dobio upustvo o strogom pridržavanju karantina. Nisam mogao da odem i posetim moje crno-bele, ni Vojvodinu, pa sam mogao da ih ispratim samo preko televizije. Posle svega mogu reći da je šteta za oba naša kluba što nisu prošli dalje – priča za 24sedam Ljubomir Radanović.

Kaka su utisak ostavili Partizan i Vojvodina na belgijske medije?

-Pročitao sam izveštaj u dnevniku “DH”, to je jedan od najuticajnih novina na francuskom jeziku.  Dosta pošteno procenjuju tok utakmice i zaključuju da su oba njihova kluba bili srećniji, a ne bolji, i da je mogao lako da se desi i drugačiji ishod.

Šta mislite o igri Partizana?

-Moj tim je odigrao hrabro i taktički zrelo. Bilo je discipline u igri, nije se ta lopta “bumbala” bezveze, već se insistiralo na pasu. Gledajući meč i čitajući šta se sve piše, svi su iznenađeni bili koliko Šarloa nije bio u stanju da nešto učini kako bi promenio odnos snaga na terenu. U belgijskom prvenstvu su bez većih problema lomili otpor rivala i došli do skora od svih šest pobeda, ali sada se videla njihova nemoć!

Zašto?

-Zato što svim belgijskim ekipama, a to važi i za Standard protiv Vojvodine, kada im parirate snagom i brzinom, onda ih dovodite u problem. Ne snalaze se na disciplinu protivnika. Šarloa je čvrst, ima jake i veoma brze igrače. Čekaju grešku i kontrama rešavaju utakmice. Sinoć su samo zbog dva šuta koja su išla u okvir, uspeli da izbace Partizan.

Nedostajalo je više odlučnosti u napadu, zar ne?

-Pa, kod ovih evropskih mečeva, gde postoji ta ujednačenost rivala, bude vam dozvoljeno da napravite dve ili tri prilike. Ako ih ne rešite ne možete očekivati pobedu. Mislim da se morao neko pojavljivati “gore” pored Sadika. Uradio je to Suma, ali nedostajao je takav igrač otpočetka.

Da li ste stigli da pogledate meč Vojvodine?

-Nisam ih gledao sa onom pažnjom kao Partizan, ali video sam i njihove šanse za pobedu. Mislim da je individualni kvalitet igrača na strani Standarda u odnosu na Šarloa, iako Partizanov rival trenutno mnogo bolje igra i stoji na tabeli. Standard nije dobio prostor da se pokaže, a to je samo zasluga Vojvodine, koja je isto pokazala da je prava ekipa sa jugoslovenskog prostora.

Šta je falilo Partizanu i Vojvodini da prođu?

-Generalno, isto što i svim drugim klubovima sa našeg prostora. Znate, svi ti naši klubovi podsećaju na porodicu koja svakog meseca jedva sastavlja kraj sa krajem, a u takvoj situaciji se ne zida kuća. Ako prodaješ najbolje da bi opstao ne možeš da se nadaš nekom rezultatu u Evropi i kontinuitetu. Naši su osuđeni da se tako snalaze za život za razliku od Belgijanaca – rekao je Ljubomir Radanović.

Ponosan sam na olimpijsku medalju

Da li je gol u Splitu protiv Bugarske postao vaša lična karta i detalj po kojem vas znaju i pamte stare i nove generacije fudbalskih navijača?

-Jeste, mada sam ja ponosan na celu svoju karijeru, na moju olimpijsku medalju iz Los Anđelesa, na to što sam u onoj Jugoslaviji i onoj ligi 1983. godine sa golmanom Hajduka Zoranom Simovićem bio proglašen za najboljeg igrača zemlje. Sve me to čini ponosnim i slobodnim da kažem da sam imao jednu lepu fudbalsku karijeru!

Nedavno je obeležena godišnjica pogibije Dragana Mancea, a onda su portali i društvene mreže objavljivale vaš pogodak protiv Prištine, na prvom meču bez Mancea u timu?

-Bio je stvarno veliki i mogao je da bude još veći da se nije desila ta tragedija. Sećam se da sam kao kapiten pred meč sa Prištinom rekao saigračima da ko god da gol mora krene na kolenima prema zapadnoj tribini. Međutim, nije nam išlo, jer bili smo pod utiskom nesreće, jakih emocija, a Priština je čvrsto stajala i branila se od svih naših pokušaja. Onda sam morao i ja da krenem u napad i, eto… 0stavio sam posvetu poginulom drugu. Drago mi je da se uspomena na Dragana prenosi sa generacije na generaciju, nije zaboravljen.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi