Partizanova galerija užasa: Niti biješ, niti se braniš, pa te protivnik našamara u rođenoj kući! Očaj Jojića, Markovića, Stanojevića ...

Izađeš jačem na crtu, niti ga biješ, niti se braniš, pustiš ga da te našamara i sa pet komada ispraši u rođenoj kući.

Na listi najgorih osećaja koje stvaraju porazi u fudbal, ovaj je najbolniji navijačima, jer ubija nadu i stvara sumnju da je i ono pre toga dobro urađeno došlo, možda, slučajno i nezasluženo.

Partizan je debaklom od 2:5 protiv Fejenorda kompromitovao jedan blistav niz mečeva od jula prošle godine, samo zato što je "izabrao" najgori mogući način da izgubi evropsku utakmicu. Nije sporna veća vrednost protivnika, njihova fizička snaga, prednost u brzini, za klasu viša taktičko-tehnička obučenost, ali Partizanu sinoć protivnik nije bio potreban.

MN Press

Recimo, sve što je pogrešno moglo da se uradi Miloš Jojić nije prepustio drugome. Kritikovan je i za manje propuste otkad je došao, često bez jakog razloga i preko granice dobrog ukusa, ali ono izdanje teško je bilo čime opravdati. Svako dodavanje mu je završilo u nogama igrača Fejenorda, nekoliko puta im je otvarao kontre i gotovo uvek bio u kašnjenju da zauzme defanzivno najbolju poziciju.

Teško je proceniti da li je njegova nesigurnost delovala zarazno na Sašu Zdjelara ili je motor najboljih Partizanovih partija zapravo "nulti pacijent", tek mora se zaključiti da je zamenik kapitena grešio i podizao se, dok je Jojić bio kontstantan. Konstatno loš!

Na tom nivou je igrao i Igor Vujačić. Ispadao je ko iz džipa, dva puta ga je bruke spasavao partner Siniša Saničanin isprečivši se ispred čistih gol situacija, da bi se nakon svih tih dobrih intervencija reprezentativac BiH postavio kao amater i bio direktan krivac za četvrti gol i peti gol Fejenorda.

Samo u Srbiji štoper vrhunskog kluba glavom izbija loptu ka sredini, na volej protivniku, kod svih ostalih centralnih defanzivaca to dugo golmansko ispucavanje završava odbijanjem u stranu ili duboko u prostoru.

Kiks kod petog gola dolazi kao posledica očajne koncentracije Saničanina. Nepripremljen za protivničko dodavanje ispušta prelako svoju bolju poziciju, dozvoljava protivničkom špicu Desersu da izbije ispred njega i na kraju ovaj petom, kao na školskom igralištu, asistira kapitenu Tornstri za njegov drugi gol na utakmici. 

Ova galerija Partizanovog užasa biće potpuna kada se u njoj smeste i radovi Lazara Markovića.

Šta kapiten znači navijačima najbolje se vidi u momentu kada licem ka golu krene u sprint. Odmah se oseti ushićenje i pojavi vera da se prisustvuje istorijskom trenutku kada će uslediti dribling, beg, slalom  i na koncu gol. Sve to, međutim, stane najduže u pet sekundi, jer se kapiten odluči za pogrešno proigravanje saigrača ili izgubi odmah prvi duel sa protivnikom i ponovo se završi negodovanjem, novim razočaranjem tribina. Od čoveka koji je jednom zaslužio poziv velikog Liverpula samo prodor kroz sredinu i iznuđen korner posle centaršuta!  Nema tu srca, definitivno!

Ili Živković protiv Sinistere, sam nemoćan, a pomoći niotkuda...

Otkud totalni kolaps protiv ekipe kojoj stvoriš tri šanse i daš joj dva gola? Ko se u bilo kom dobu bavio fudbalom kazaće da sve kreće od trenera. Fejenord je nekoliko sati pre utakmice šetao Kalemegdanom i Knez Mihajlovom, jer je Arne Slot procenio da takva rekreacija ne samo da oslobađa igrače napetosti, već nervozu pojačava suprotnoj strani. Pogodio je!

 

 

Na veliku žalost navijača, Partizan je pokazao kako izgledaju ekipe koje pripremu za utakmicu baziraju isključivo na vrlinama protivnika. Očigledno da je došlo do pregorevanja! Odatle ide strah, a taj osećaj proizvodi dalje nesigurnost kod igrača, pa vidite problem čak i kod odigravanja najjednostavnijih dodavanja na dužini od pet metara. Zato je bilo toliko predaji lopte u noge protivniku, Saničaninovo očajno postavljanje, nemo posmatranje "ševe" kod prvog izjednačenja, bez reakcije kao da su čunjevi...

MN Press

Nije se razmišljalo o slabostima Fejenorda, mada im ni plusevi nisu analizirani na najbolji način. Da je drugačije neko bi nešto preduzeo kod pojavljivanja Jensa Tornstre ispred šesnaesterca. Naglašeno ispušten i zaboravljen u analizi kao Srnić za 166. večiti derbi. Momak se proslavio u Beogradu kako nisu ni Kristijano Ronaldo, ni Luis Suarez, ni Romelu Lukaku...

Treba biti pošten, pa reći - Aleksandar Stanojević je kustos ove galerije Partizanovog užasa, baš kao što su mu opravdano pripisane zasluge za sve one sjajne stvari u kvalifikacijama, grupi i eliminaciju Sparte.

BONUS VIDEO: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi