Voditeljka „Praktične žene” sa 16 godina doživela traumu od koje se još nije oporavila

Voditeljku emisije „Praktična žena”, Natašu Pavlović uvek ste imali priliku da gledate nasmejanu i pozitivnu, a malo ko zna da se iza tog osmeha krije bolna i tužna životna priča.

Naime, ona je 1991. godine, sa samo 16 godina došla iz Zagreba u Beograd. Ovaj period života joj je, kako kaže, najtraumatičniji, a uspomene ni dve decenije kasnije ne jenjavaju.

– Pamtim, nažalost, ali po lošem. To mi je bio najtraumatičniji period u životu. Bila sam srednjoškolka koja je morala da ode iz svog grada. Došli smo kao izbeglice, bez ičega, i mislila sam da ćemo se vratiti u svoj rodni grad, među svoje prijatelje… a odjednom smo bili odsečeni od sveta i postalo mi je jasno da nema povratka. To mi je najbolnija tačka i trauma od koje sam se dugo oporavljala i od koje se ni danas nisam oporavila – rekla je Nataša jednom prilikom u ispovesti za „Kurir”, a onda se osvrnula na svoje detinjstvo, koje je kako kaže, bilo bajkovito.

– Imala sam najlepše detinjstvo na svetu, baš kao i sva deca u to vreme. Nismo imali ni više ni manje od drugih, ali smo bili srećni. Odrasla sam u porodici punoj ljubavi, sa roditeljima, bratom i bakama, divnim drugaricama… Išla sam na glumu u Zagrebačko kazalište mladih i nadala se da ću se jednog dana zaposliti u Hrvatskom narodnom kazalištu. Stalno smo išli na more, u to vreme smo gradili kuću na Pagu. Jedna baka je bila u Slavoniji, druga u Lici, pa smo išli čas kod jedne, čas kod druge. Uvek sam govorila da nikad u životu ne bih otišla iz svog Zagreba, ali eto, desilo se sve što se desilo i sve to je bilo pretraumatično za mene.

Nakon što se doselila u Beograd upisala je Petu gimnaziju u kojoj su, kako navodi, izbeglice divno dočekali i prihvatili.

– Došla sam ovde u drugoj godini srednje škole i upisali su me u Petu gimnaziju, jer je u nju išao brat od ujaka. Ta gimnazija je izašla u susret svim izbeglicama, samo nas je u mom razredu bilo, mislim, desetak. Divno su nas dočekali i prihvatili, ne samo profesori već i deca koja u to vreme nisu ni mogla da znaju šta se dešava i šta znači rat. Kada smo se našli na 20 godina mature, prvo što sam uradila bilo je da im zahvalim što su se tada tako zrelo ponašali, jer u to vreme toga nisam ni bila svesna. Tek sam godinama kasnije shvatila koliko su bili divni – priseća se Nataša, govoreći da joj je bilo veoma teško da se navikne na drugačiji način života.

– Nisam bila dobro, zatvorila sam se u sebe. Veoma mi je nedostajalo sve moje pređašnje. Odjedanput sam od najboljeg učenika postala najlošiji, nisam mogla ni da učim, ni da komuniciram. To je trajalo oko godinu dana, a onda me je mama odvela u Zagreb, jer je shvatila da joj dete propada. Htela je da vidim situaciju i osetim na svojoj koži sve ono od čega su želeli da me zaštite. Onda sam, nažalost, to i osetila, pa sam nakon povratka u Beograd počela da se oporavljam i prihvatam sredinu, ljude i novu sebe – ispričala je ona ranije.

Pročitajte još

Pre nego što se udala za producenta, Nataša je saznala da je „imao milion žena”: Ne da mi nije smetalo, nego sam i ja njemu otkrila svoju prošlost!

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi