Ja sam dete nesrećnog braka! Emotivna životna priča Nikole Miloševića Đote: Mama, izvini, neću više nikad! (VIDEO)

Fristajler Nikola Milošević, zvani Đota, je momak iz Smedereva koji je došao u srpsku prestonicu da potraži bolju sreću i u tome uspeo. Upisao turizam, a onda shvatio da to nije za njega, pa je uz pomoć trikova sa loptom došao do velike slave i popularnosti. U intervjuu za 24sedam, on otkriva samo delić svoje životne priče koja ga je napravila kvalitetnom osobom koja zarađuje za svoj život – uz pomoć fristajla i Jutjub kanala.

Na početku razgovora, on nam je otkrio kako je dobio nadimak, a zatim i odakle ljubav prema sportu kojim se bavi.

– Nikola Milošević je osoba koja se menja kroz vreme i koja je zapamćena kao Đota, klinac koji je imao neke ciljeve i snove, da bi sada on bio ponosan na ovo što sam postigao danas. Vreme će pokazati šta je zapravo tačno. Komšije su mi dale nadimak Đota kada sam imao tri, četiri godine. To je nadimak koji sam tako mrzeo toliko da me tako nije zvao niko sem ljudi koji su živeli tu. Onda se preko njih proširilo na moje društvo u školi i, evo, taj nadimak imam i danas, kada uživam u tom nadimku, jer Nikola Milošević u poslu kojim se bavim je potpuno nepotrebno, jer nije karakteristično, dok Đota jeste – priča on i dodaje da je uvek bio prisutan u sportu i tako tražio sebe.

– Sve je krenulo od fudbala. Ranije sam se bavio raznim sportovima. Ništa nisam trenirao, ali sam se oprobao u tenisu, košarci, džudou i onda sam prešao na fudbal. Nakon sedam, osam godina treniranja, odlučio sam da se zadržim na lopti i da radim te trikove.

Kako objašnjava, imao je tu sreću da po dolasku u srpsku prestonicu bude dobro prihvaćen, jer je imao pripremljen teren i ljude oko sebe.

– Dobro sam prihvaćen. Veoma je bitno da, kada dođeš negde, imaš svoje ljude oko sebe i tako dalje širiš krug. Dobra stvar je što sam poznavao dosta ljudi koji su iz Beograda, a sa druge strane sam širio krug živeći u studenstkom domu, gde su studenti iz cele Srbije. Koliko god da sam u nekim trenucima bio stidljiv, imao sam sve što je bilo potrebno da bi stekao svoje društvo. Bio sam normalan momak, imao sam neki svoj humor. Neki su to voleli, neki ne, ali ja sam uvek voleo da budem okružen ljudima, iako sam po prirodi samotnjak.

„Nisi studirao, ako nisi živeo u Studenjaku”

– Kažu da nisi studirao, ako nisi živeo u Studenjaku. Saglasan sam sa tim. Proveo sam tamo tri godine, samoinicijativno sam odlučio da napustim studije nakon treće, jer sam shvatio da time neću da se bavim u životu i nisam želeo da gubim još godinu dana. To je neko posebno iskustvo, mala životna škola. Upoznaješ previše različitih ljudi, karaktera i, onda im se prilagođavaš. Pronašao sam prave prijatelje u Studenjaku. Zajedno smo upoznavali grad, prolazili smo mnoge stvari koje čine taj samostalni život. Tako smo se zbližili i danas možemo uvek da se čujemo i vidimo.

Inače, već sa šest godina je uzeo prvu paricu, a kasnije je počeo i ozbiljno da zarađuje.

– Prvi novac koji sam stvarno zaradio bio je u 16, 17. godini, a ovako je to bio novac koji sam kao klinac zaradio prodavajući igračke na ulici. Tada sam možda imao šest, sedam godina. Prao sam šoferke sa sestrom, tada sam imao možda 12. Sve su to neke parice koje dođu, ali ih ne računaš kao pravi novac. Prvi pravi novac sam zaradio sa tih 16, 17, počeo sam da radim trikove, fristajl na ulici sa kutijom ispred sebe i na taj način sticao iskustvo sa ljudima. To je bio prvi veći novac. Nikog normalnog ne bi trebalo ovo da bude sramota. Danas su vrednosti toliko poremećene, da se ljudi stide nečega što su radili. Mene ljudi vole zbog toga što sam iskren i što se ne stidim ničega što je moj život.

Na pitanje na šta je najviše ponosan, Milošević ističe:

– To na šta sam ja ponosan nema veze sa mnom. Nisam narcisoidan, ja sam realan prema sebi i drugim ljudima. Najviše sam ponosan na svoju porodicu koja je napravila od mene čoveka kakav sam danas, što mi je dala prave vrednosti, što sam stekao naviku da radim i zarađujem veoma mlad, što sam shvatio vrednost novca koji je teško zaraditi, što sam lepo vaspitan i poštujem ljude, sve dok oni to zaslužuju.

Ono što mnogi nisu znali jeste da je Nikola dete razvedenih roditelja i da ga je pravim vrednostima zapravo naučila majka iako, kako kaže, kao mali nije bio uvek pravedan prema njoj.

– Sestra je godinu dana nakon razvoda mojih roditelja otišla u Beograd da studira. Ja sam mnogo vremena provodio sa majkom. Ona je radila dva posla, često iz noćne išla u jutarnju smenu, slabo smo se viđali, ali ako si iole normalno dete, mogao si da shvatiš šta taj neko radi za tebe i počneš to da ceniš. Bilo je trenutaka kada ja to nisam umeo, ali sam uvek tih trenutaka postajao svestan i izvinio se. Kada su se moji razveli, mi smo prešli sa tog lagodnijeg života u nešto dosta drugačije. Kada hrana postane upitna, onda počneš da razmišljaš o tim nekim stvarima.

– Imao 12 godina, nisam razmišljao… Šetali smo majka i ja gradom i, nešto mi se svidelo. Moji su mi uvek kupovali stvari za koje su mislili da su mi neophodne. Ja sam u tom momentu tražio majci da mi nešto kupi i ona mi je rekla kako ne može. Dete ne zna za reč, „ne može” i, ja nastavljam i kažem joj: „Meni bi to tata kupio“. Sad, ti imaš 12 godina i nisi svestan tih reči… Otišli smo kući, rekli jednom drugome: „Laku noć“ i ujutru ustajem i samo sam joj rekao: „Izvini, neću više nikad“. To je bila noć koja me je promenila. Nikada joj posle toga ništa nisam tražio da mi kupi – priča on i otkriva da li je i na koji način štitio majku i sestru.

– Ne možeš u tim godinama da štitiš majku i sestru, ali uvek su mogli da računaju na mene, da me pozovu i zatraže mi bilo šta, pogotovo sada kada mogu mnogo više da im omogućim, nego ranije. One će uvek imati moju podršku i pomoć zbog toga što su mnogo toga žrtvovale zbog i za mene.

Fristajler sa ponosom priča o svojoj dugogodišnjoj vezi sa devojkom Marijom i otkriva da li je vidi kao svoju životnu saputnicu.

– Da, imam dugu vezu. Nešto više od tri godine. Ona i ja često imamo probleme oko toga, ona je dete iz srećnog braka, a ja sam dete iz nesrećnog i jako je teško kada sazrevaš u toj okolini, da imaš isto viđenje kao osoba kod koje je sve kako treba. Iz svog primera sam video da večna ljubav nije večna, okončala se nakon 18 godina, kada su moji odlučili da se razvedu. Tako da ne znam, meni je lepo sa njom, prija mi sve, velika mi je podrška. Voleo bih da imam takvu ženu pored sebe. Nadam se da će ona moći da me istrpi, da ću i ja nju i da će to da potraje – kaže on, pa priča o tome kako su se njih dvoje upoznali.

– Preko društvenih mreža. Ja sam odlučio da odem da se upoznam sa njom, ona je tada živela u Šapcu i otišao sam tamo, iako sam ja iz Smedereva. Toliko mi se svidela preko poruka da sam želeo da je upoznam. Videli smo se, skontali i nastavili da se viđamo. Onda je to preraslo u vezu. Nemam trenutak kada sam se zaljubio u nju, jednostavno, prijao mi je način na koji razmišlja, njene ambicije i sve se to poklopilo – kazao je Milošević i otkrio da li imaju nesuglasice.

– Kao i svaki par, imamo, ali verovatno mnogo manje nego drugi, zato što ja mnoge stvari ne smatram problemom, pa onda moja strana nije raspoložena za raspravu. Najčešće se vode polemike oko posla kojim se bavimo, oko tih komentara u vezi sa klipovima drugih ljudi. Ništa preterano bitno, što je dobro, uglavnom problemi nastaju kada je ona u PMS-u (smeh), ali uspevamo da se izborimo sa svime. Stekao sam njeno poverenje. Ona u svakom trenutku zna sa kim sam, iako su nekada u društvu devojke, ona ne mora da brine. Ona će reći da ne brine, mada će se nekad po njenom ponašanju videti da je ljubomorna, ali to nije ona opsesija, to je simpatična ljubomora.

Ceo intervju sa Nikolom Miloševićem pogledajte u nastavku i saznajte zbog čega je plakao pre nekoliko dana.

Pročitajte još:

Nakon priče da su Đokovići opljačkani, Đotafristajl otkrio detalje! (VIDEO)

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi