Aca Lukas juče je ožalio i druga i vreme provedeno s njim: Ostario sam duplo otkako je Džej umro

Aca Lukas juče je teško podneo vest o smrti jednog od svojih najbližih priatelja, Džeja Ramadanovskog, koji je preminuo u 56. godini u svom stanu na Dorćolu.

Za njega je juče bio dan kada je jedva govorio, ali je svom prijatelju u čast sinoć u intimnoj atmosferi svirao i pevao na klaviru. Međutim, Aca je jutros gostujući na TV Prva rekao da to neće učiniti i u studiju, kada ga je voditeljka zamolila da otpeva deo pesme u sećanje na Džeja.

– Nemoj, nemoj to da mi tražiš, ne mogu. Stvarno. Organizovaćemo koncert u njegovu čast, ali izvinićete svi, ja sam se već okupio sinoć i za mojim klavirom, ali sam. Ima nešto što ja čuvam za sebe, što ja volim da ostane tu sa mnom. Juče sam ožalio i njega i to vreme koje sam sahranio sa njim – rekao je folker, a zatim govorio o tome ko je bio Džej, kakav je bio prijatelj, ali otkrio i neke detalje njihovog prisnog odnosa.

– Nije otišao samo muzički velikan, otišla je jedna legenda, jedan veliki čovek, pravi čovek, drugar naš. Juče sam saznao tu tako groznu vest na jedan strašan način, od novinara kada su me zvali, tako sam i saznao. Nisam mogao da pričam juče. Zato sam danas došao da kažem nešto o čoveku kojeg sam stvarno mnogo voleo. Nesumnjivo da svi koji su ga znali, to je veliki gubitak za sve njih. Oni koji su ga poznavali znaju kakav je bio laf, šmeker, šarmer. Uvek veseo i razdragan. Sećam se kada je došao prvi put na mesto gde sam ja nastupao, on je već bio velika zvezda, i rekao: “Mali, znaš li da sviraš neku moju pesmu?”. Mislim da sam mogao da ostanem deset dana ukopan tu u mestu od sreće. To je velika stvar, za nekog muzičara, koji tu nešto svira i radi, kada dođe jedna tako velika zvezda – rekao je Lukas i dodao da su posle toga imao sreću da ga upozna bolje i da postanu baš pravi drugari.

– Imam nešto da kažem što je vezano za njega i to vreme. Ja sam juče duplo ostario. Za onoliko godina koliko sad imam. Za mene je Džej bio nešto više od druga i prijatelja. Za mene je Džej bio čuvar jednog vremena, mog vremena i moje generacije, tih devedesetih godina, kad smo mi nekako živeli, imali smo ljubav, drugarstvo, sreću, ponos, čast. Ceo svet nas je izopštio, nismo imali svet, ali smo u ovom gradu imali svoj svet – potreseno je govorio pevač, otkrivajući o vremenu kada je išao kod njega na koncert.

– Imali smo svoj svet i bilo nam je lepo u tom svetu. I kada su svi mislili da u ovom gradu ljudi puze, mi smo išli na koncert kod Džeja gde je bilo 30.000 ljudi. Svi su se hvatali za glavu, kako je to moguće. Rafovi su nam bili prazni, ali su nam duše bile pune. Te devedesete… Džej je bio čuvar tog vremena, on je poslednji mohikanac koji je otišao, zato mi je mnogo teško. Samo kada sednem sa njim sam mogao da se setim tog lepog vremena. Ko god šta pričao, tih lepih devedesetih, a onda je došla kobna 2000. kada su nam doneli salamu. Popunili su nam rafove, ali su pokušali da nam isprazne dušu, a Džej je ikona tog vremena i čuvar – pričao je Aca pokušavajući da dočara Džejevu veličinu.

– Na stranu što mi je bio veliki brat i prijatelj, on je stvarno, stvarno nešto veliko. Kao muzičar, glupo je da uopšte to i pričam, čovek koji je imao najviše hitova. Džejeve pesme će ostati naravno i slušati se, ne može da bude bez njegovih pesama. Može da bude bez njega, ali on je tu – zaključio je Lukas. Kada je počelo njihovo druženje da biva sve intenzivnije, folker je opisao kako pamti i njihove susrete na splavu.

– Kad smo se već upoznali dolazio je na splav i pevao je često. I onda ja kažem: “Šta hoćeš da ti sviram”, a on kaže: ” Sviraj šta hoćeš”. Onda smo se kladili da ja znam više pesama njegovih od njega. Imao je običaj da zaboravlja tekstove, pa smo se onda tako šalili.

Lukas je objasnio kako su doživljavali kraj u kome su odrasli, Dorćol i Karaburmu, te je iz njega izašao gnev. Aca je priznao da je od juče ogorčen.

– Imali smo naš grad, imali smo Dorćol, moju Karaburmu, sve smo imali, sada nemamo ništa. Otišlo je, došli su neki ljudi. Ja imam mnogo gorčine, sada mi je navrla, od juče, otkad je on otišao. Imam mnogo gorčine, ljut sam, besan, razočaran. Godinama uništavaju sve ono što je nama bilo lepo, Tašmajdan, splavovi, grad, tu gde smo mi imali prve ljubavi, gde smo imali drugarstva, lepe i loše stvari, sad su došli ljudi koji to nipodaštavaju, koji to hoće da ponište, unize.

Prijatelji su tu i kad je teško, a tako je bilo i sa njih dvojicom, a uvažavali su se i kada je bilo uspeha.

– Sto puta me je zvao i zagrlio kada je bilo nešto teško, kao i ja njega. Govorio je: “Čupavi, ne daj se”. Imali smo mnogo teških trenutaka, zato mi je žao jer sam izgubio čoveka koji me je uvek prvi zvao kad čuje da mi nešto nije dobro. A on zna zašto me je zvao, tu smo negde, to je život, živeli smo kako hoćemo. To je prvi čovek koji me je uvažio kada sam ja nešto napravio, neki hit, i to se nikad ne zaboravlja. Takvog čoveka i to što imam, to se nikad ne zaboravlja, to ostaje urezano ovde negde u duši i to je meni najbitnije – smatra folker.

Pročitajte još:

Saša Popović se oprostio od legendarnog pevača: Džej je bio ambasador sreće i radosti, uživao sam u njegovim šalama

Mirjana Bobić Mojsilović zaplakala za poslednjim dorćolskim šmekerom: Džej je toliko toga promenio…

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi