Mala Cana otkrila gde živi nakon što je napustila kuću Bajića: "Moj život je zavijen u crno"

Pevačica Svetlana Tomić, poznatija kao Mala Cana, suočila se sa velikim gubitkom nakon što je preminuo njen 41 godinu stariji muž Andrija Bajić.

Sa suzama u očima Mala Cana je govorila o Andrijinim poslednjim danima života, neostvarenoj želji da sa njim ima dete, ali je otkrila i gde trenutno boravi.

Andrija Bajić, Printscreen / Amidži šou

Mala Cana je sve vreme tokom razgovora držala Bajićevu sliku u ruci, ljubila je i plakala, govoreći o neostvarenoj želji da sa Andrijom ima dete.

- To mi je najlepši deo mog života koji sam imala od kad sam se rodila. Teško mu je bilo da ja ostanem bez dece i govorio je da je to velika žrtva da ja nemam decu. Mi smo razgovarali sa doktorom i on je rekao da nije problem da mi pokušamo, ali zbog njegovih godina, dete ne bi možda bilo kako treba. Međutim, ja sam mu rekla da je to moje dete. Onda je meni je on rekao u jednom momentu: “Znam, dušo, to bi bilo dobro. Voleo bi.” I stvarno je voleo. Uvek smo se šalili. Govorila sam mu: “Ti ćeš znati, čim uzme frulu da svira, da je tvoje.” On je meni rekao: “Dušo, i ovako ti život nije bio lak i već si izgubila jednu bebu, da je veliki rizik, da se rodi dete, a da nije zdravo.” Da on ne bi mogao da podnese da taj takav teret ja nosim. Ja sam njega prihvatila takvog kakav jeste, da on, hvala Bogu, ima porodicu koju sam ja poštovala i do samog momenta njegove smrti. Čak ni sad nisam rekla nijednu pogrdnu reč za njih, niti ću reći, sem istinu kako smo živeli - kaže ona.

Mala Cana i Andrija Bajić, ATAImages/Antonio Ahel

Cana ističe da nakon smrti supruga nije u kontaktu sa njegovim ćerkama.

- Ne. Ja sam sad sama. Nisam kod kuće, jer teško mi je da idem tamo gde nema njega. Sedim ovde kod moje kume, držim njegovu sliku. I plačem. Hoću da ga ožalim sama. Svi viču: “Nemoj da plačeš. Nije dobro za tebe, nije za zdravlje dobro.” A kad je dobro, a kad treba? Držim njegovu sliku i ljubim je stalno. Gledam. To mi je sve što mi je ostalo - objašnjava Cana.

Sa kndelom u grlu je govorila i o poslednjim danima njegovog života.

- Zadnjih pet dana, kad je ležao gore na nefrologiji, primetila neke stvari kao laik. On je nosio kateter i brinula sam o njemu. Čak i ako nisam završila medicinu, ja sam mu taj kateter menjala jedne noći kad je zapušio da bi mu bilo lakše, jer je imao jake bolove zbog toga. Kad se bešika zapuši. Uvek sam mu davala snagu da prihvati to kao što je prihvatio i štap . Da prihvati to i da se sa time živi i da ljudi mladi žive sa tim. On je bio jako razuman i bilo mu je drago da je imao osobu pored sebe koja u nijednom momentu nije bila gadljiva. Prošli smo svašta zajedno, i kad je imao trombu u nozi, pa infekciju, kamen u žuči, pa je trebala operacija. On ne sme da se operiše, a dobijam od doktora njegovog nefrologa da ukoliko primi anesteziju ili nešto neće se probuditi. Idem, molim doktora da se to sanira. To su bile jake borbe. Sve smo uspevali - priča Mala Cana jecajući i dodaje:

- Pa je dobio bolničku bakteriju, ne može da hoda, da ode do kupatila. Ja ga vodim. On nije dozvoljavao ni hteo ni da ga neko tako vidi, kad ga sredim, kad je čist, onda je sve okej.

Mala Cana, Printscreen / Amidži šou

Na pitanje da li danas ima gde da se vrati da živi, ako je vikendica ostavljena ćerkama, kaže:

- On i ja smo napravili ugovor o izdržavanju za tu vikendicu. On je hteo da je proda, da kupi meni kuću negde i da to odmah bude na moje ime, da ne bi me njegove ćerke dirale, bojao se. Ja sam rekla: “Ne, mi nemamo decu i želim da ostanem, da ostane ta vikendica, ako već hoćeš da je ostaviš” - priča pevačica i dodaje:

- Ja sam preživela taj moždani. Padala sam, njemu je to bilo teško. Rekla sam ako mi se nešto životno desi ili ugrozi, da kažu Andriji pošto ja imam taj ugovor o izdržavanju i kao njegova supruga da ako mi se nešto desi, on bi onda ostao vlasnik 1:1, da on njima ostavi ako se meni nešto desi, jer ipak sam bila jako ugrožena sa tim moždanim udarom. Jako mi je bilo loše i bojala sam se. Andrija je rekao da ne pričam tako. Bio je uz mene.

Mala Cana i Andrija Bajić, Printscreen Amigshow

"Moj život je zavijen u crno"

Reči utehe za Malu Canu ne postoje.

- Moj život je zavijen u crno. Ja znam da sam mlada i svi viču: “Život je pred tobom.” Ja i pre njega sam bila sama. Nisam želela nikog da imam. Preko 10 godina sam bila sama otkad sam izgubila bebu. Nije mi trebalo. Jednostavno sam želela da ostanem sama. Sedim u sobi i samo plačem. Nemam za sad nikakve informacije o ispraćaju na večni počinak. Ne odvajam se od njegove slike i ne želim nikog više pored sebe. Meni nema sna, ne spavam, ne jedem još od kad je on bio u bolnici. Doktori u Pančevu su mi savetovali da jedem. Ja sam tu dolazila u sedam ujutro i vraćala se kući u devet kad se završi zadnja njegova terapija. Stalno sam dolazila gore na šalteru da pitam da li je jeo. Nekad me puste da ga vidim, nekad on spava. Ja samo priđem, poljubim ga, okrenem se i odem da ga ne probudim. On je samo molio da ga ne ostavim, da budem pored njega i verovao je čak i na VMA da ja stojim pored njega. On je svaku sestru zvao “Cana, moja Cana”. Svaka doktorka je bila Cana. Na kraju mi je rekao da mu uzmem telefon. Ja sam taj telefon uzela i da ga ne bi uznemiravali. Tražio mi je da uzmem karticu i telefon i da niko ne zna za taj broj.

Ostala je neostvarena želja da s Andrijom ima dete.

- Neostvarena želja je ostala ta s kojom sam se ja pomirila. Ja sam prihvatila njegovu decu, ja sam prihvatila njegove unuke, njegovu praunuku. Nisam ih odvajala od moje familije. Ako idemo na punoletstvo kod moje familije, koliko smp dali tamo, toliko smo davali i ovamo kod njegovih. Verovala sam da ćemo biti porodica kakvu je želeo - objasnila je ona.

(Blic)

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi