Sofra otvorio dušu o rođenju ćerke i trudnoći supruge! Zadnjih meseci sam joj govorio: “Ne moraš toliko..."

Harmonikaš Aleksandar Sofronijević i njegova supruga Kosana pre samo nekoliko dana su postali roditelji devojčice Tare, a ponosni tata ne krije radost i sreću zbog dolaska naslednice. Bilo je suza radosnica, smeha, sreće, a ovo je i prvi Uskrs koji će Sofra i Kosana provesti kao roditelji ćerke Tare.

Ova godina je posebna, a devojčica Tara je dar od Boga, ističe Aca Sofronijević.

- Jeste, dar od Boga, na Blagovesti se Tara rodila, svima bih poželeo ovaj osećaj. Svašta sam u životu radio, probao, putova, ni sa čim u životu ne mogu da poredim ovaj osećaj. Najlepši osećaj koji sam doživeo u životu i jako sam srećan. Za ovo čovek treba da živi i da se bori, presrećan sam. Kosana je bila mnogo hrabra, beba je super, kada sam je uzeo u ruke i kada me ona pogledala, istopio sam se. Nisam mogao da verujem, kao da mi je prepoznala glas. Mnogo lep osećaj - ispričao nam je ushićeno Sofra.

ATAImages/L. L.

Aca Sofronijević ističe da je zahvalan na svim radostima i svakoj prilici u kojoj uživa.

- Veoma sam srećan i blagosloven i svaki dan kažem hvala ti Bože na svemu, na toj ženi, na njenoj porodici i na tome što sam ja pronašao svoju ljubav i veliku životnu podršku, jedan i stub i oslonac u životu koji svakom svom prijatelju bi poželeo - kaže Sofronijević, pa se dotakao najvećeg hrišćanskog praznika.

- Znam da će svi doći da nas obiđu, da nas vide. Taj vaskršnji praznik je za mene uvek bio period ozbiljnih iskušenja i životnih nekih trenutaka koje nikada neću zaboraviti, tako da i ove godine eto, ostvarujem se kao tata. A neke životne stvari kreću dalje i jako sam ponosan na to i nekako moj svetac Sveti Vasilije Ostroški me uvek prati i uvek blagoslovi u to vreme.

"Život je kratak da se ljutimo"

Sofra se prisetio i kako su izgledali vaskršnji praznici u njegovom detinjstvu.

- Sećam se da sam morao da idem da berem travkice sa babom i lukovinu i to je uvek bilo nezaboravno. Pa sam mešao ona jaja. Ja sam rastao u Kraljevu gde je nekako bilo normalno da se svi družimo u zgradi, da se posećujemo i onda cela zgrada ide, kuca jaja. Baš je to uvek bilo lepo. Pamtim te vaskršnje praznike tako se nadam da će sutra moja ćerka da to pamti isto kao i ja. Čuvarkuća crvena uvek ide tamo kod onih mojih ikonica u stanu, Dunav nam je preko puta studija, bacimo ono staro i idemo dalje.

Sofra je otkrio i kako hendluje privatno i poslovno, te da je u životu najbitnije zdravlje.

- Ja sam uvek srećan i nasmejan i radostan na svemu. Nemam nikad problem, samo imam rešenje i naučio sam za sve ove godine uopšte ne treba čovek da se sekira za neke stvari koje su do ljudi. Samo treba da brine za zdravlje i kako da bude što bolje kao i njegovo najbliže okruženje. A ovo druge neke stvari u poslu, ljudski odnosi, to sam naučio da hendlujem i da kao jedna mašina za mlevenje mesa sameljem i idem dalje. Mnogo brzo ide vreme. Život je mnogo kratak da se sad mi ljutimo. Mislim da sam to uspeo i da dobro nosim sve to što nosi moj život i moje obaveze - rekao je on, a kad je reč o obavezama, Sofru je odgovorio da li je tačno da je u naredne tri godine prebukiran te da nema slobodnih termina.

ATAImages/Antonio Ahel

 

- Kod mene je kalendar rezervisan i tri godine unapred. Kažem dobro, okej, da smo živi i zdravi, samo da dočekam, da me sveti Petar ne pozove daleko bilo. Imamo dosta unapred dogovorenih datuma i hvala Bogu da je tako. Stalno napredujem, teram svoje ljude da budemo bolji i to shvatam jako životno ozbiljno što sviram i zabavljam ljude. Trudim se da budem baš profesionalan. Uvek gledam koji program treba da prilagodim, kako treba da im napravim da im to bude lepo da oni osete nas, mi njih i da napravimo zabavu, da se svi oduševe. To nije lako. To je malo i psihologija i iskustvo, a moraš ti da znaš sve i svašta da sviraš i da te ljudi prate kao što mene prate moji ljudi.

Harmonikaš je otkrio i da li ga karijera usporava u nekim životnim stvarima, te da li zbog tog načina života ispašta porodica.

- Pa sigurno da postoji jedan deo mog života koji pre kada sam bio i mlađi, nekako bio sigurno zapostavljen. Taj deo druženja kada moji drugari posle fakulteta idu na piće, a ja idem kući, pišem note za emisiju ili vežbam nešto što moram da snimam te nedelje. Žao mi je što neke sam neke propustio, ali nekako opet sam to u životu stigao. Sve ima svoju cenu, odsustva od kuće koja su nekada i po par dana. Ali kad radiš ono što voliš, sve se to pomiri i onda ti Bog pošalje osobu koja to sve razume. Kad imaš razumevanje i podršku i iskrenu ljubav, to onda ništa nije problem i jednostavno to je moj život i moj posao i moje obaveze. I na kraju mi svi živimo od toga.

Kažu da je blagosloveno stanje, drugo stanje i da trudnice imaju česte promene raspoloženja, a harmonikaš ističe da je on sve to dobro hendlovao.

- Imam mnogo strpljenja, ali ja nisam video neke drastične promene. Ono sve je bilo nekako kao i pre. Samo što je stomak stalno bio sve veći i veći. Morali smo da pazimo da to bude neka normalna fizička aktivnost, da provodimo vreme zajedno, da šetamo. Zadnjih meseci sam govorio: “Ne moraš toliko da radiš po kući, sedi odmori, prošetaj, ja ću,” što je normalno.

Fenomen Jakova Jozinovića

Harmonikaš ističe da i te kako prati muzičku scenu, te je prokomentarisao i fenomen Jakova Jozinovića, koji je sa 20 godina zakazao 10 koncerata u Sava centru.

ATAImages/Antonio Ahel

- Čestitam mu. Zaista svaka čast. Ono što sam uvek pričao da kad neko dođe s kvalitetom i peva neku muziku na jedan kvalitetan način gde se on daje 300 odsto kao što on to radi, to publika mora da prepozna, a opet i on ima taj neki X-faktor, neku harizmu koju mlada publika voli, a voli i neka srednja publika. Svaka mu čast što je uspeo da od pesama koje su malo zaboravljene, neke baš i hitovi napravi u nekim svojim aranžmanima, da on zvuči i da to nosi. Lepo je da peva i tuđu muziku. Ja to potpuno podržavam jer to i ja radim. Dok ne napraviš svoju, moraš da se baviš nečim. Svi su negde počeli, tako da podržavam što radi. Odlično to radi. Super je menadžment oko njega. Ljudi koji vode računa o svemu tome i on baš daje dobar primer da se peva i kvalitetna muzika, da se govori kvalitetna reč i da je samo ljubav i muzika ono što je poenta muzike da bude. Tako da svaka mu čast čestitam mu i neki živ i zdrav - rekao je harmonikaš, a na pitanje kako komentariše to što ga mnogi osuđuju, jer gradi karijeru na tuđim pesmama, kaže:

- On je zvezda u usponu. Što je sad problem da on peva neke druge pesme? Muzika treba da živi i to je jedan od načina da ta muzika živi opet. I autori dobiju svoje zadovoljenje kroz SOKOJ, jer se emituje njihova pesma, svira se, pišu se košuljice tako da muzika treba da živi. Osim ako sad neko izričito kaže da ja ne želim da netko peva moju pesmu ili i što je potpuno pravo legitimno autora da kaže: “Ja ne želim da ti izvodiš moju pesmu ili to košta toliko, ali neko to dozvoli neko ne, on se čovek bori na jedan mnogo lep način.

Aleksandar Sofronijević ističe i da bi rado sarađivao sa Jakovom.

- Pa ja sam uvek tu, sa zadovoljstvom, sa mladim ljudima koji imaju energiju. Prvo, ja isto tako doživljavam muziku kao sve. I meni je to taj momenat na bini. Uvek živim za taj trenutak energije da se podeli sa publikom. Ja sam tu 24/7, 365 dana godišnje uvek.

Učio od Željka Joksimovića zanat

Sofronijević ne krije i da je bilo momenata kada je bio osporavan u karijeri, kao i da mu je Željko Joksimović dao veliku podršku i vetar u leđa.

ATAImages/Antonio Ahel

- Pa sigurno. Bitno je ko kaže, a ne šta kaže, ali opet znaš, pošto ja volim da uvek budem u kontaktu sa publikom. I na Jutjubu i TikToku, i svuda budu nekad neki komentari. “Šta ti što ovo? Što si ti ovo svirao ovako? Pa ti ne znaš da sviraš dovoljno brzo, ovi su brži od tebe.” To je normalna stvar kad ti negde štrčiš. I kad te ljudi kopiraju, kao što kopiraju sve ovo što sam ja uradio. Mnoge moje kolege otvaraju studio i izdavačke kuće, neke škole prave svašta potpuno, super i treba. Ja sam ovo negde video od nekog. Ja sam video od Željka Joksimovića, ima lep studio, što bih ja voleo nekad da imam ovako lep studio, pa sam učio s njim. On nije bio sujetan. On je mene primio kao drugara, mlađeg kolegu, brata, učio, pričao, savetovao. Ja sam s njim svirao dosta koncerata i učio, krao zanat, što je potpuno legitimna stvar i hvala mu na tome. Tako da sam ja posle nekog vremena, ogromnog rada, ulaganja napravio nešto svoje malo, pa svoju producentsku kuću koju gradim, AS Studioton. I borim se, ja se ne predajem nikad. I ja, iskreno ti kažem, posle ovoliko godina i svega toga što je prošlo, a prošlo je svašta, ja kao da sam tek počeo. Znači, toliko imam energije i volje.

Javnost je imala priliku da vidi i kako to izgleda kada se Sofra malo opusti i zaigra na stolici.

- To je bio osamnaesti rođendan kod mojih prijatelja. Ja sam njima u Kragujevcu svirao sve u kući. Od njihove svadbe, pa rođenje deteta, krštenja deteta, sve rođendane, sve proslave firme i slično. Ovo, divni ljudi i ceo život smo prijatelji. Prvo, ja mnogo volim Cecine pesme i volim da đuskam. Volim da se opustim. Rekao sam di-džeju: „Pusti mi ono “Pazi s kime spavaš” i ono, a žurka, klinci tamo oko mene, moje kolege odmah snimile, hajde da okačim, nema veze. Ja sam čovek trenutka uvek i bilo mi super, bilo mi lepo i šta ima veze - rekao je on, a na pitanje da li Sofra ume da popije i da počasti kaže:

- Ne pijem alkohol odavno, od 2005., 2006. Uopšte sam to izbacio iz života, bukvalno po ono minimalno, možda ne znam par pića godišnje. Uvek volim naravno da bilo koga, gde god neku uslugu radim, da li perem auto, da li je to konobar, da li je to neko tu, ovi naši čuvari iz Luke Beograd. Uvek treba poštovati te ljude koji su kulturni, koji su vaspitani, koji rade svoj posao najbolje što mogu i jer i nas časte ljude i onda tako ja uvek volim da kažem, to su neke narodne pare koje kruže i ja tako živim. To đuskanje je bilo na čistoj vodi, taj dan ništa nisam popio. Koliko se sećam, bila je bila neka rakijica, pola čašice da ispoštujem ovaj prijatelje. Inače, ja zaista ne pijem alkohol nikada i to mi uopšte nije potrebno da bih se ja opustio zato što ja sam generalno ovako opušten i volim da se družim i da se šalim, ali alkohol mi ništa u tome ne znači, jednostavno više uživam u hrani nego alkoholu.

Supruga Kosana je bila oduševljena njegovim plesnim sposobnostima.

- Smejala se žena, bilo joj je smešno mnogo i slatko i zanimljivo i ostavila mi je neki lep komentar.

Harmonikaš je otkrio i da sa nestrpljenjem čeka druženje sa publikom.

- Orkestar Aleksandra Sofronijevića i Majstori za dušu imaju svoj solistički koncert u Sava Centru 8. decembra. To je meni jako važno. Jedan momenat jako bitan u karijeri koji želim da podelim sa publikom koju smo već dosta izgradili, mnogo smo obišli po regionu, svirali svuda i svirali neke da kažem i privatne događaje, ali i neke javne nastupe kao koncerti, kao neka naša gostovanja. I vidim da to ljudi vole i da to sve što mi radimo ima jednu dobru prođu zato što smo mi jedan širok dijapazon vrhunskog kvaliteta i smatram da možemo da napravimo jedan odličan koncert gde ćemo publiku da nateramo i da sluša i da emotivno doživi, ali i da se mnogo dobro provede, jer to inače mi radimo svaki dan po osam, devet sati na našim događajima koje sviramo, a zamisli kad imamo program od dva, dva i po sata koji ćemo da razvalimo dobro osmišljeno, gde sad ja kao umetnik koji je toliko toga svirao i snimio mogu sad da sednem i da vežbam sa svojim orkestrom kako da vam neku pesmu koju vi znate, al kako da vam ona zvuči još bolje nego ikad, uživo sa mojim kolegama, tako da radujem se tome. Imaćemo divne goste na koncertu koji se naravno raduju da dođu i da budu naši gosti i očekujem da posle toga to radimo i češće i da radimo neke projekte i drugih obrada muzike i žanrova i svega toga. Polako radimo na tom osmišljavanju repertoara, programa, uskoro kreću vizuali i ta neka prodaja karata, ali verujem da će to biti dobro i posećeno i jedva čekam to da sviramo.

(Blic)

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam