Sofija Milošević otkriva kakav je život žena fudbalera: Stres, selidbe i dvoje dece
17.09.2022 | 09:51
Manekenka priznaje da joj prijaju putovanja, ali da bi se uvek, naposletku, vratila u Srbiju
Copyright ATAImages/ G.G.
Sofija Milošević je izabrala da prati kroz život supruga Luku Jovića, a bog prirode njegovog posla, selidbe su neminovne. Manekenka otkriva koliko joj teško padaju neprestana seljenja i kako se Lukin posao odražava na porodicu.
Odnedavno par živi u Firenci sa sinovima Aleksejem i Teodorom, a manekenka kaže da su još uvek u fazi privikavanja na ovaj grad.
- Još tražimo mesto gde ćemo da živimo, ipak ćemo tu biti dve godine. Pošto su deca još mala tražimo adekvatan prostor za njih. Srećna sam što sam ponovo u Italiji, jer je to moja druga omiljena zemlja, uz Srbiju - kaže Sofija i otkriva zbog čega baš ovu državu voli.
- Karijeru sam počela u Milanu, a volim da kažem da sam došla maltene kao beba, jer sam imala samo 15 godina. Ostao mi je u tako lepom sećanju i uvek mu se rado vraćam. Snimala sam kampanje svuda po Italiji, ali bih izdvojila Siciliju. To je baš posebno mesto, koje mi je priraslo srcu.
S obzirom na prirodu posla njenog supruga, selidbe su neminovne, a Sofija kaže da se u tome odlično snalazi.
- Ne bih da zvučim razmaženo, ali ne, štaviše prija mi. Njegov posao je takav i imamo priliku da putujemo svuda po svetu. To su sve lepa mesta za život i lepi gradovi. Ne smeta mi da se selim, jer je moj život u koferima od 15 godine i živela sam svuda. Jedino što sad, s obzirom na dvoje dece, sve postaje komplikovanije - priznaje ona i otkriva kako se česte selidbe odražavaju na prijatelje i porodicu:
- Imam utisak da sad kad imamo decu češće idemo u Beograd, nego pre dok smo se zabavljali. Svi žele da vide decu, jedna baba, druga baba, deda, sestra, brat... Dolazila sam manje u Srbiju kad sam živela u Njujoru i navikla sam da po šest meseci ne budem kući. Ali najlepši osećaj na svetu je kad dođeš kući, kad dovededeš decu.
Iako voli da putuje i upoznaje nova mesta, Sofija ne krije da joj Srbija mnogo nedostaje:
- Sve! Kad god sam u Beogradu gledam da ukradem koji dan i ostanem duže od planiranog. Toliko volim Beograd, energiju našeg grada, a i ljude. Volim što kod nas može da se jede bilo kad, šta god poželiš. Ovde u Italiji ne možeš tako. Do pola tri šta si ručao, ručao si, jer onda do pola osam ne možeš ništa da jedeš. Nama sve radi u bilo koje doba dana. Naša brza hrana je najbolja na svetu. Tako da mi, izgleda, najviše nedostaje hrana.
Iako bi mnogi rekli da posle dva porođaja izgleda savršeno, manekenka kaže da ipak nije u potpunosti zadovoljna svojim izgledom.
- Treba još da se trenira. Kad smo na odmoru stalno treniramo zajedno Luka i ja, ali generalno on ima mnogo obaveza. Ima dva trenera s kojima radi privatno, van terena i van onoga što ima kao obavezu u klubu, pa sigurno ne bih mogla da ispratim njegov ritam - priznaje Sofija, otkrivajući kako izgleda život sa profesionalnim fudbalerom:
- Mi smo stalno zajedno, kad Luka nema obaveze u klubu. Naporno je jer svake nedelje je neki novi stres. Stres je ako ne igra, stres je ako uđe u igru ali ne odigra kako bi želeo. Lepo je kad se postigne uspeh, ali novi dan donosi novu glad za novim uspesima i sve kreće ispočetka. Adrenalin radi stalno, stresno je, ali meni je i zanimljivo. Luki sam posebno zahvalna na tome što ne donosi posao kući. Više sam ja ta koja potencira da pričamo o utakmici. On ne voli da mi prenosi nervozu, niti da se vidi ako je on nervozan. Psihički je jak, pribran i sve čuva u sebi.
Svaka selidba nosi nove izazove, istraživanja i prilagođavanja, a Sofija otkriva kako izgleda jedan njen dan.
- Kad god dođeš u novi grad moraš da imaš svoju radnju, svoj kafić gde možeš uvek da popiješ kaficu i otvoriš lap top da radiš, svog obućara, prodavnicu s igračkama za decu... To još tražim... Nismo još ušli u dnevnu rutinu, tako da je dinamično.
Manekenka kaže da bi po okončanju Lukine karijere volela ponovo da se vrati u srpsku prestonicu gde bi živela sa porodicom.
- Uvek je u glavi Beograd, jer tamo nam je porodica, tamo su nam koreni. Luka se sa 12 godina preselio u Beograd, a ja sam tamo rođena. Ne znaš nikad šta nosi budućnost, zbog dece, zbog škole, ali za sad je u glavi Beograd.