Ovo ste sigurno propustili u numeri „In corpore sano"! Publika u Londonu fascinirana Konstraktom (VIDEO)

Konstrakta je sa pesmom „In corpore sano" najpre omađijala domaću publiku. Na takmičenju za „Pesmu za Evroviziju" odnela je pobedu, zatim je iz svog polufinala „Evrosonga" prošla u finale, da bi se na kraju plasirala i na zavidno peto mesto ovog prestižnog muzičkog šoua.

Reakcije na njen nastup i dalje pristižu, a jedna od najzanimljivijih je svakako - reakcija novinarke Kajli Mekdonald, koja je na stranici jedne od najslušanijih stanica klasične muzike objavila čitavu priču - o Konstraktinoj inspiraciji crkvenom muzikom.

Kako kaže, „In cospore sano" za nju krije brojna iznenađenja, od kose Megan Markl do Sikstinske kapele, piše „ClassicFM".

- U prilično nadrealnom izvođenju videli smo pevačicu kako neprestano pere ruke. Pesma je ponudila satirični pogled na srpski zdravstveni sistem, uticaj masovnih medija, pandemiju koronavirusa i savremene standarde lepote, počevši od sad već dobro poznatog razmišljanja o tajni zdrave kose Megan Markl - pisala je zatim, pa se dotakla toga kako su pažljivi slušaoci horske muzike mogli da uoče i „suzdržanu napetost u Konstraktinoj buntovničkoj pesmi".

Poznavaoci klasične muzike, nakon toga, upozoravaju slušaoce da načulje uši na kraju druge strofe, kad se Konstrakta moli govoreći: „Bože, daj mi zdravlja". Upravo tu se mogu nepogrešivo čuti, prema daljim napisima, molski akordi dela „Miserere", nakon čega je usledio poluton koji je skliznuo u melodijski fragment horskog ovog, u stvari, remek-dela italijanskog kompozitora Gregorija Alegrija.

Pesma, prema mišljenju Mekdonaldove, „podiže raspoloženje i na trenutak seče poput noža. Iznenađujuće".

Analizom pesme utvrđeno je da „ima još crkvenih prizvuka u pesmi. Zanimljivo je primetiti da se u Konstraktinoj pesmi može čuti stih otpevan na crkvenom latinskom: „Animus tristis in corpore sano"; reči zvuče kao da su izašle iz neke partiture katedralnog hora.“

U istorijskim izvorima je ostalo zapisano da je priča o nastanku dela Gregorija Alegrija neverovatna. Izvorno, Alegri je komponovao za Sikstinsku kapelu. Legenda kaže i da je ovo delo bilo najstrože čuvano, da partitura nije mogla da se iznese iz Vatikana, niti da se čuje izvan vatikanskih zidina.

Konstrakta AP/Luca Bruno

Tako je bilo do 1770. kad se, navodno, na Uskrs te godine u Vatikanu pojavio Mocart. Tada četrnaestogodišnjak Volfgang Amadeus čuo je to slavno, zabranjeno, na jednoj crkvenoj službi. Povukao se u osamu i transkribovao celo delo.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam