Paulina Manov je krila poremećaj, ali kolege i te kako primećuju šta je u pitanju: „Teško mi je"
27.12.2021 | 12:34
Kad se ona školovala osamdesetih toga, kaže, „nije bilo". Verovalo se da „vežba čini majstora", pa da će vreme učiniti svoje...
Copyright Radule Perisic/ATAImages
Poremećaj koji muči Paulinu Manov danas je jedan od gotovo najrasprostranjenijim među mlađima, međutim, kad se ona školovala - verovalo se da „vežba čini majstora", a da je inače - sve u redu. Disleksija, s kojom se i danas bori, stvara joj prilično velike probleme posebno u poslu i iako je krila šta se dešava, kolege bi i te kako primećivale, posebno tokom čitajućih proba.
- Nemam dijagnostikovano, zato što u moje vreme, kad sam ja išla u osnovnu školu, osamdesetih godina, nije se znalo da uopšte to postoji i da može da se dijagnostikuje poteškoća u čitanju. Jednostavno se to smatralo (da) ne znaš da čitaš i to je to. Vežbaj više, radi više i to je to - ispričala je glumica gostujući na „RTS-u", pa nastavila o neprijatnostima s posla.
Kad naiđe duža reč...
- Svaki put kada me neko prozove da pročitam nešto, ja se preznojavam i veoma mi je velika frka, da tako kažem. Veoma velika neprijatnost i teško mi je jako kad moram javno da čitam nepoznat tekst. Kad u tekstu naiđe duža reč, pročitam prvi slog i ne vidim ništa dalje - objašnjava Manov pa ističe kako je shvatila da je disleksija poremećaj sa kojim se bori.
Naime, nakon jedne emisije o poteškoćama u čitanju shvatila je da je to i njen problem.
- To kako su oni opisali te poteškoće, šta se čoveku dešava kada čita, ja sam na kraju rekla: „Pa, meni se isto ovo dešava".
„Ko je ovu ženu pozvao? Ona ne ume ni da čita"
- I kada imamo čitajuće probe, to je uvek velika naprijatnost jer se preznojavam i ja vidim u očima mojih kolega i reditelja, čitam im u očima da misle: „Kako smo se zeznuli, ko je ovu ženu pozvao. Pa ona ne ume ni da čita, a kamoli da nešto sad odglumi." I to je veoma neprijatno u početku, i onda ja to vežbam, vežbam, vežbam, da njima pokažem kako ja u stvari znam da čitam. I onda ja navežbavam čitanje. Ja glumim da čitam, ja u stvari naučim napamet i onda kao: „Ha, kako ja lepo čitam"... Šta sve tu ume da bude, pa čak ume da bude i neprijatno, ume da bude smešno, jer mozak radi - zaključila je ona.