Romana Panić progovorila o hapšenju: U sobu su mi došla dva detektiva i četiri policajca, počela sam da se tresem, našli su dokaze!

Romana Panić dospela je ove godine u centar pažnje nakon što je krajem juna uhapšena u Australiji zbog pljačke bankomata u Brizbejnu, koju je sprovela zajedno sa svojim tadašnjim partnerom Filipom Mrkajićem.

Pevačica je osuđena na tri meseca zatvora, ali je imala pravo na prevremeni otpust, nakon što je odslužila dve trećine kazne, pa je u zatvoru bila od 25. juna do 1. avgusta, posle čega je deportovana u Srbiju.

Otkad je došla, nije se oglašavala za medije, a danas, 6. oktobra, organizovala je konferenciju za medije, na kojoj je odlučila da iznese svoju stranu priče.

Sa Romanom na konferenciju došla je i voditeljka Dušica Jakovljević, koja je odmah upozorila sve okupljene na zakone kojih bi trebalo da se pridržavaju.

Prema tri člana zakona:

Član 107 – Pravo na objavljivanje informacija

Ako je u mediju objavljena informacija da je protiv određenog lica pokrenut krivični postupak, to lice ima pravo, kada se postupak okonča, da od odgovornog urednika zahteva da bez naknade objavi informacije o pravosnažnom obustavljanju postupka, odbijanju optužbe, odnosno oslobađanju od odgovornosti. Ako odgovorni urednik ne objavi informacije o pravosnažnom obustavljanju postupka, dobijanju optužbe, odnosno oslobađanju od odgovornosti, kao i ako informaciju objavi na nepropisan način, imalac prava može protiv odgovornog urednika podneti tužbu za objavljivanje informacija.

Član 79 – Dostojanstvo ličnosti i pravo na autentičnost

Dostojanstvo ličnosti, čast, ugled, odnosno pijetet lica na koje se odnosi informacija, pravno je zaštićeno. Objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, ili isticanje svojstava koje ono nema ili odricanje svojstava koje ima, ne preteže nad informacijom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se odnosi.

Član 80 – Privatni život i lični zapisi

Informacije iz ličnog života, odnosno lični zapisi – pismo, dnevnik, zabeleška, digitalni zapis i slično, potom zapis lika – fotografski, filmski, digitalni i slično i zapis glasa ne može se objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče, odnosna lica čije reči, lik odnosno glas sadrži.

Nakon što su predočeni ovi članovi zakona, Romana se obratila nvinarima.

– Kad sam dobila vizu, u Australiji je počela da divlja korona. Zatvaraju se granice, zatvaraju se svi aerodromi i ja ostajem tamo. Posle izvesnog vremena, jednog dana u hotelskoj sobi, kada sam se spremala da izađem u jutarnju šetnju, samo su se otvorila vrata. Mislila sam sam da je to sobarica, međutim, to su bila dva detektiva i četiri policajca, sa sve značkama i pištoljima. Rekli su: „Ovo je pretres sobe.“ Doživela sam šok, počela sam da se tresem, sela sam i čekala šta će da se desi – prisetila se Banjalučanka, pa nastavila:

– U sobi su pronađeni neki dokazi u vezi s tim krivičnim delom, između ostalog, jedan kompjuter i neke kartice. Rekla sam da nemam ništa s tim, kao ni moj partner, koji je pokušao da me zaštiti rekavši: „Žena nema ništa s tim, ona se bavi potpuno drugim stvarima, čak i ne zna šta je ovo“, da bi oni rekli: „Da, da, znamo, ona je poznata pop pevačica“, što me je isto tako šokiralo. Bez obzira na sve, nije bilo načina da se odbranim. Tada sam privedena na informativni razgovor u stanicu policije u Brizbejnu. Sve to se dešava 3. aprila.

Pevačica je potom opisala kako je mislila da će ostati na slobodi, međutim…

– Posle sat vremena informativnog razgovora, policija mi je vratila pasoš, jer nije pronašla nijedan dokaz. Rekli su mi da sam slobodna do jutra, kada ću morati ponovo da se javim, u stvari da dođem na sud. Kad sam došla ispred suda, prišla su mi ponovo dva ista detektiva, koja su držala moj telefon u ruci, i rekla mi: „Ipak ste uhapšeni“. Pitala sam ih zašto, a oni su mi rekli da u telefonu postoji prepiska, odnosno fotografija jednog uređaja, to jest jednog dela uređaja koji se regularno i legalno naručuje preko sajtova. Ali, ta prepiska je ostala u telefonu. Ja sam rekla da telefon nije nikakav dokaz, što su oni posle toga iskoristili i napisali, između ostalog u australijskim novinama i „Dejli mejlu“, da nisam sarađivala s policijom. Ne znam kako se to vodilo kao nesaradnja sa policijom – izjavila je Romana, i dodala da nije imala način da se brani sve dok nije pronašla advokata.

– Nisam imala mogućnost odbrane ili samoodbrane, i zbog toga sam prvo pronašla advokata. Kada su me zvanično uhapsili, posle sat vremena sam bila puštena uz papir da imam zakazano suđenje 1. jula. Tada mi je bio oduzet pasoš, i zbog toga postoje one priče da je Interpol u Beču proveravao moju kriminalnu istoriju, ali to je normalno. Takvi su zakoni – kad vam uzmu pasoš, posle toga moraju da obaveste ambasadu o tome. Kada sam se posle toga čula sa konzulom naše ambasade, koja se nalazi u Sidneju, saznala sam da je moj pasoš kod njih i da oni nemaju pravo da mi izdaju dupli dokument. Naravno da je konzul imao obavezu da to javi MUP Srbije, kao i Ministarstvu inostranih poslova. Posle toga sam čekala na suđenje. Odmah sutradan našla sam se sa advokatom, koji mi je rekao da su zakoni Australije takvi da na sudu možemo da dokažemo da nisam kriva. Dakle, ja nisam pljačkala bankomate, ja sam se nalazila u sobi u kojoj su pronađeni dokazi u vezi s tim krivičnim delom. Advokat mi je rekao da na prvom suđenju sudija kaže: „Vi niste krivi, suđenje je 2021. u junu“, a do 2021. nemam pasoš, nemam gde da odem,  nemam vizu – objasnila je Panićeva, koja je postupila po savetu svog branioca.

– Na predlog advokata, morala sam da priznam krivicu jer su zakoni u Australiji takvi da kada priznate krivicu, pola vam se prašta, što se i desilo. Advokat mi je na suđenju, koje nije bilo 1. jula nego 2. juna, garantovao da nemam nikakvu mrlju, da će biti sve rešeno, da je suđenje dogovoreno, i da ja posle suđenja, istog dana, kupim kartu, i preko Rima kartu za Beograd, što je bilo učinjeno. Međutim, suđenje se odužilo sat vremena, posle toga je usledila pauza, i posle te pauze trebalo je da se pročita presuda. Ali, pre čitanja presude, u sudnicu su ušla dva policajca. Meni se to nije svidelo, i videla sam da stvari ne idu onako kako bi trebalo, nego da je sve krenulo po zlu. Dakle, presuda je bila pročitana – da treba da idem u zatvor dva meseca,  da je presuda od godinu dana suspendovana na 10 meseci i da ostajem u zatvoru dva meseca – otkrila je nekadašnja pop zvezda, koja je bila šokirana preokretom na suđenju, a onda je usledio težak period u takozvanoj kući za posmatranje.

– Advokat mi je rekao: „Ništa ne brini, Romana, ovo je greška, ti si sutra napolju, to ćemo da ispravimo. Nije trebalo tako da bude, ti si neko ko nema kriminalnu istoriju, ti si neko ko je bukvalno saučesnik u ovome, ali to nije teško krivično delo.“ Međutim, to nije bilo tako. U Brizbejnu, pored sudnice postoje takozvane kuće za posmatranje, u kojima vas drže neko vreme. Mene su tu držali sedam dana. Temperatura u toj prostoriji je pet stepeni, morate da izujete cipele i čarape, da budete bosi. Sve je u staklu, sve je od metala. To su specifični i veoma teški uslovi, pogotovo za mene, jer imam zdravstvene komplikacije. Naravno, dobijaju se svi lekovi i hrana i sve što vam je potrebno. Bilo je jako teško, bila sam sama, odvojena od svih, na kraju sveta – zaključila je ona.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi