Išao je u školu po snegu pešaka pet kilometara! Topalko o detinjstvu, siromaštvu i današnjoj krizi: Dočekivaću goste na Zlataru i kuvati im!

Milan Topalović Topalko jedan je od pevača koji je svojim radom i trudom obezbedio da njegova porodica uživa određene privilegije i bukvalno rečeno uživa u izobilju. Iako u detinjstvu on sve to nije imao i njegovi roditelji morali da idu u nadnice kako bi zaradili za veknu hleba, on je svojoj supruzi Vesni i naslednici Heleni priuštio sve što je potrebno za normalan život.

U intervjuu za 24sedam, Topalko se priseća svog detinjstva, početka karijere, prve zarade, a potom se osvrnuo i na trenutnu epidemiološku situaciju i otkrio koliko je ona uticala na njegove finansije.

Šta je obeležilo vaše detinjstvo?

– Moje detinjstvo je bilo detinjstvo kao i svakog deteta koje živi na selu, a to selo nije selo kao što je to Šumadija. Planinska sela su bila mnogo teška za život, bili su veliki snegovi. Kada smo išli u školu idemo peške pet kilometara, a snegovi budu veliki, ali nikada moje društvo i ja nismo izostajali bez obzira na to što je sneg napadao. Išli smo kao pačići za jednim Petrom Topalovićem, koji je bio domar u školi. Nas petoro-šestoro dođemo u školu, pa onako skroz mokri sušimo se pored furune prva dva sata, onda malo učimo, a potom nazad kući. U tom trenutku nam ništa nije bilo teško, to su bili uslovi za koje mi znamo i to nam je bilo normalno. Tada za bolje nismo znali. Svi mi koji smo to prošli, brže smo i sazreli. Kada sam počeo profesionalno sa 16 godina da se bavim ovim poslom, ja sam bolje rasuđivao i snalazio se, moraš da izdržiš kad je teško. Kada pogledam ovu generaciju koja je odrasla u boljim uslovima, oni kasne sigurno 10 godina po svemu za razliku od nas koji smo živeli u takvoj sredini.

Čega ste morali da se odreknete zbog karijere i porodice?

– Zbog pevanja sam morao mnogo čega da se odreknem. Počevši od sitnica, poput toga da nikada ne jedem sladoled, niti pijem Koka-kolu, ne jedem hladno, to mi smeta za glasne žice. Nikada nisam izlazio, nisam išao po kafićima, po žurkama, ja nisam imao detinjstvo kakvo su imali moji vršnjaci. Za to vreme sam učio i vežbao da pevam. Ponašao sam se kao disciplinovani vojnik.

Kajete li se zbog takvih stvari u životu?

– Nikada se ne kajem zbog onoga što sam uradio, niti potrošio. Nikada ne planiram, jer sve što isplaniram, ne bude onako kako sam zamislio. Imam svoje ciljeve, ali ne planiram ništa kako ću odraditi. To je isto kao i kada sam pošao da se upišem u srednju školu za električara u Užicu. Tad sam upoznao vrhunske muzičare i počeo sam da pevam sa njima i tu se završilo sve oko moje škole za električara. Nikad se tim poslom nisam bavio.

Da li ste sami odabrali profesiju kojom ćete se baviti ili su na vašu odluku uticali roditelji?

– Moji roditelji i ja smo se dogovorili šta ja da upišem, šta bi bilo najbolje i najperspektivnije za sve nas. Moj brat, koji je stariji od mene šest godina, završio je u Sremskoj Kamenici za policajca i zaposlio se. I onda je tata rekao da je najbolje da upišem neki zanat od kojeg se uvek može zaraditi, baš kao i sada tokom korone.

Na šta ste potrošili prvu zaradu?

– Prva stvar koju sam kupio od zarade je mikrofon. Imao sam već jedan koji sam koristio od svog benda, ali kao pevač sam sebi morao kupiti opremu. Taj mikrofon koji sam kupio, to je bilo nešto najlepše za mene.

Javnu scenu bije glas da su prijateljstva na estradi više iz interesa, nego što su iskrena. Kakvo je vaše mišljenje o tome? 

– Kod mene je prijateljstvo uvek iskreno i nebitno je ko se kojom profesijom bavi. Imam prijatelje koji su doktori, pevači, privatnici koji imaju svoje biznise, političari…

Da li je ćerka vaša slaba tačka i koliko vam smetaju negativni medijski naslovi koji se tiču vaše mezimice?

– Mene medijski natpisi ne zabole, ja se samo spustim na taj nivo i uzvratim na isti način kako bih pokazao da me ništa ne dotiče. Što se tiče vaspitanja moje ćerke, bio sam dovoljno strog i dovoljno popustljiv. Od nje sam samo tražio da bude dobar čovek, prijatelj, da ne laže, da ništa ne uradi drugome što ne bi volela da urade njoj. Zovem je “sine”, to znači da je izrasla u pravog čoveka. Ona po prirodi nije bila maza, od malih nogu je bila prepuna energije, nikada je nisam gušio. Mogu da se pohvalim da je imala lepo detinjstvo. Dok nije napunila 16, 17 godina imala je zabrane, kada sam shvatio da je ozbiljna ličnosti, onda sam joj popustio. Tada sam joj rekao: „Ja sam poznat pevač, mogu da budem na vrhu, a mogu biti i na dnu, ali to više nije do mene, nego do tebe”, a ona mene pita: „Pa kako to?”. Ja joj kažem: „Ako ti odeš sa drugaricama, pa se napiješ, pa uzmeš da šmrčeš kokain, pa uđeš u priču sa lošim ljudima, ja ću biti nesrećan, a ako budeš imala sve vrednosti ljudske, ja ću tada biti najsrećniji, pa iako ne budem imao nijedan hit”. Nikad je nisam video pijanu, ja je zamolim da popije sa mnom čašu vina, ona jedva jednu čašu popije. Ona ne puši cigarete i ja ne mogu biti srećniji od toga.

Kako ste “prošli” sa koronom, jeste li je imali?

– Nisam imao koronu, ne znam da li je to sreća ili nešto drugo. Helena I Vesna su imale pre šest meseci. Sve vreme sam bio sa njima, ali eto, nisam je dobio.

Jeste li imali pozive za korona žurke i kako komentarišete nastupe pojedinih kolega tokom pandemije?

– Žurke nisam radio ni pre korone. To nije u opisu mog nastupanja. Radio sam kao gost na svadbama, punoletstvima, proslavama firmi i na letnjim scenama – trgovima. Što se tiče kolega, sada volim da rade, jer treba i oni da kupe deci hleba. Međutim, ja ne radim tokom korone.

Kako ste se izborili sa finansijama s obzirom na to da godinu dana niste imali glavni izvor prihoda?

– Bilo je jako teško. Mislio sam da će sve brzo proći, dva, tri meseca nisu problem, ali sada kada se odužilo… Najteže mi je bilo za kolege iz benda, jer oni bukvalno žive od trenutne zarade. Sviraju za vikend i od toga žive do narednog vikenda i tako u krug. Gledao sam koliko god mogu da im pomognem, ali posle nekog vremena ni ja nisam mogao više od toga. Meni je bubnjar otišao posle pola godine jer dečko ima brata koji je pevač, otac isto, oni svi imaju žene koje ne rade. Njima je potpuno bio zatvoren prihod. Pošto je on izbegao za vreme rata iz Hrvatske, imao je hrvatski pasoš,  otišao je u Beč da radi kao vozač brze pošte, a tamo nikog svoga nema.

Jeste li spremni da promenite profesiju ukoliko vas natera kriza?

– Naravno da bih. Svi moramo od nečega da živimo. Ja bih profesiju promenio još pre pet meseci, ali sam se sve nadao da će se ova situacija promeniti. Mnogo me je nerviralo tokom korone što sam ja morao sve propise da poštujem, a niko iz distribucije nije došao da kaže da ne moram da platim struju, infostan. Ako kasnim sa infostanom, oni potražuju dodatnu naplatu. To je bezobrazluk! Niko nema olakšavajuću okolnost, svi svoje potražuju, a mi pevači ne možemo da radimo. Ja sam na svojoj livadi na kojoj sam odrastao, naučio sam da se izborim sa svime ovime. Moji baba i deda kada su se venčali nisu imali hleba da jedu, moji roditelji nisu imali beli hleb, nego su išli da rade za nadnicu da bi dobili veknu belog hleba. To je bilo siromaštvo, a mene je sada Bog pogledao i sada imam mnogo više od toga, ja nemam samim tim pravo da se požalim da nešto nemam. Nemanje je ono što su oni preživeli, a ne ovo moje.

Čime biste se bavili ukoliko dođe do smanjenja porodičnog budžeta?

– Ne bih radio ono što ne znam. Na svom imanju na Zlataru napravio bih neke lepe apartmane, dočekivao bih goste, dobar sam u kuhinji, umem da spremim lepu hranu, da ih provozam jezerom, jer imam svoj brod.

Pročitajte još

Iznenadili su ga policajci! Topalko dobio prijavu za vožnju u pijanom stanju: Ne mogu da verujem kakav je to čovek da se raduje!

Što više želite, to više patite! Topalko je ranije živeo u oronuloj i trošnoj kući, a danas uživa u raskoši (FOTO)

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi