Učionica koja melje kukuruz! Stana zaključala školu, a nećete verovati šta učiteljica sada radi (FOTO)

Učiteljica Stana Bajić, izbeglica iz Resanovaca kod Bosanskog Grahova, ispratila je poslednju generaciju učenika pre dvadeset godina u Miloševom Brdu. Nakon što je završila svoj radni vek, postala je poljoprivrednica. 

Učionica je postala skladište

Sa suprugom Radomirom proizvodi kukuruz, pšenicu, uzgaja živinu i drugu stoku. Obrađuje školske parcele koje su godinama bile zapuštene. Tako je, potpuno neplanirano, učionica postala skladište - umesto graje učenika čuje se zvuk mašine za mlevenje kukuruza.

Bajići žive u trošnoj baraci pored škole. Tokom pauze od poljoprivrednih radova Stana se vraća u sećanja. O svakom učeniku, čijih se imena još seća, govori sa ponosom, a o školi sa čežnjom.

Učenici su se odavno rasuli po svetu

Učiteljica Stana pokazuje fotografije, sećanja iz Miloševog Brda, ali i iz drugih krajiških sela - uglavnom napuštenih i razorenih ratom. Njeni učenici su se odavno rasuli po svetu. Školsko zvono je utihnulo 2007. godine.

Stanina poslednja generacija školaraca iz ovog potkozarskog sela krenula je na dalje školovanje, a novih prvaka nije bilo. Započela je penzionerski život pre devetnaest godina u školi bez učenika i u selu napuštenih kuća.

Jedini čuvar seoske škole

Odlučila je, ipak, da ostane u selu. Sa suprugom, bivšim vozačem, postala je jedini čuvar seoske škole na obroncima Kozare. Ovde je došla u izbegličkom konvoju, na traktoru, jula 1995. godine.

Kada je ratni požar u hrvatskoj "Oluji" zahvatio njeno rodno selo i celu Krajinu, Stana je u traktorskoj prikolici sa najlonskim krovom prevezla dvadeset rođaka, komšija i svojih učenika iz Grahova u Beograd. Nije dugo bila u prestonici, svega pola godine. Potom je krenula nazad, opet traktorom, u Gradišku, pa u Miloševo Brdo.

Škola je izgrađena nakon razornog zemljotresa

Škola u Miloševom Brdu izgrađena je nakon razornog zemljotresa 1970. godine, u velikoj jugoslovenskoj kampanji časopisa "Kekec" i "Večernje novosti". Krajem novembra, školu je učenicima predao Mirko Petrović, tadašnji urednik "Kekeca". Gost na prvom času bio je pesnik Branko Ćopić. O ovom događaju se i dan danas priča u ovom kraju.

Profimedia

Brankova škola u Miloševom Brdu

Vremena su se promenila, godine su prošle, a škola je ostala zapuštena.

- Moji učenici su se rasuli po celom svetu, kao deca rakovi, sa bajkama, najlepšim oružjem, kako je pisao Branko Ćopić. Sa njima je deo mene nepovratno otišao u magiju životne divljine. Iznenadni, neočekivani, ali sve ređi susreti sa bivšim učenicima vraćaju me u davno prošlo vreme - završava učiteljica Stana setnu priču o svojim učenicima.

Poslednji čas

Sa poslednjeg časa, pre skoro dve decenije, ispratili su je Sanja, Maja, Suzana, Mirko, Jelena, Dragana, Dalibor, Željko, Mihajlo, Suzana i Milica. Učiteljica čuva i pokazuje njihove uramljene fotografije.

Ponela je i učeničke uspomene svoje dece iz Resanovaca, preko Grahova i Beograda, kako kaže, da je pamte četrdeset godina u školi, u učionici, među učenicima.

Uspomene iz sela Peulje

Na početku svog radnog veka, 1. marta 1967. godine, prvi put je kročila u učionicu u selu Peulje kod Grahova. Dočekalo ju je 120 radoznalih i stidljivih devojčica i dečaka, željnih znanja.

- Imala sam tada 19 godina, imala sam ogromnu količinu životne radosti i želju da znanje stečeno u Učiteljskoj školi u Bihaću prenesem učenicima. Pored lekcija iz knjiga, trudila sam se da im predam i životne lekcije - prepričava učiteljica Stana kako su izgledali prvi dani u učionici.

Posle sela Peulje, preselila se u Bastaše kod Drvara, a zatim u Resanovce, gde ju je zatekao rat.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam