Skandal: Dete sa autizmom deportovano iz Švedske u BiH, majka ostala sa drugim detetom! (FOTO)

Švedske migracione vlasti deportovale su u Bosnu i Hercegovinu četvorogodišnjeg Raifa Terzića, dečaka sa poremećajem iz autističnog spektra, koji je rođen u Malmeu. Ovaj slučaj izazvao je burne reakcije javnosti i ponovo otvorio raspravu o tome kako se u praksi sprovodi nova, stroža migraciona politika Švedske.

Raif je rođen 2021. godine u Švedskoj, ali po rođenju nije dobio švedsko državljanstvo, jer ga u tom trenutku nisu imali ni njegov otac Haris Terzić, državljanin Bosne i Hercegovine, ni majka Nikol Erikson, koja u Švedskoj ima stalni boravak. Majka je u Švedsku došla kao tinejdžerka iz Nemačke, a poreklom je sa Kosova.

Nekoliko meseci nakon Raifovog rođenja, Haris Terzić je dobio švedsko državljanstvo, ali to, prema važećim pravilima, nije automatski promenilo status njegovog sina.

Odbijeni zahtevi i konačna odluka

Roditelji su u narednim godinama dva puta podnosili zahtev da Raif dobije švedsko državljanstvo, ali su oba puta odbijeni. Odbijen je i zahtev za stalni boravak. Prema obrazloženju Migracione uprave, dečak je prvo morao da dobije državljanstvo Bosne i Hercegovine, na osnovu očevog državljanstva u trenutku rođenja, a tek nakon toga bi mogao ponovo da aplicira za boravak ili državljanstvo u Švedskoj.

Otac je, kako je ispričao za medije, u novembru prošle godine pozvan na sastanak u Migracionu upravu, gde mu je saopšteno da je odluka o deportaciji konačna. Prema tadašnjem tumačenju, Raif je trebalo da napusti Švedsku sam, jer status ostalih članova porodice nije bio sporan.

Slučaj je prvi objavio švedski list Sydsvenskan, a ubrzo je privukao veliku pažnju, posebno zbog činjenice da je reč o detetu sa ozbiljnim razvojnim poteškoćama.

printscreen/facebook/*nikol eriksson

 

Dete ostalo bez prava u zemlji u kojoj je rođeno

Raif ima četiri godine, ne govori, nije samostalan i i dalje koristi pelene. Nakon odluke o deportaciji, ostao je bez prava na dečiji dodatak, zdravstvenu zaštitu, rehabilitaciju i pohađanje vrtića u Švedskoj, iako je tu rođen i do tada je u toj zemlji živeo.

Roditelji su potom bili primorani da pokrenu postupak za dobijanje pasoša Bosne i Hercegovine za sina. Prema navodima majke, predstavnici Migracione uprave lično su ispratili Harisa i Raifa na let za BiH.

Raif je u novembru 2025. dobio pasoš BiH, nakon čega se sa ocem vratio u Malme, ali sada kao turista, sa pravom boravka od 90 dana. Porodica je odmah ponovo podnela zahtev za stalni boravak, ali im je rečeno da se odluka čeka između tri i devet meseci, a da dete za to vreme ne sme da boravi u Švedskoj.

Porodica prisilno razdvojena

U Bosni i Hercegovini Raif ima samo 84-godišnju baku, koja, prema navodima porodice, nije u stanju da se brine o njemu. Kao jedino rešenje nametnuto je privremeno razdvajanje: otac će sa sinom boraviti u BiH, dok majka i drugo dete ostaju u Švedskoj.

U obrazloženju Migracione uprave navedeno je da se „porodični život može održavati i van Švedske“, što je dodatno razbesnelo roditelje.

Čemu sve međunarodne konvencije o zaštiti dece ako birokratija može donositi ovakve odluke? Raif je rođen u Švedskoj i ima veće pravo na život ovde nego ja - rekao je Haris Terzić, navodeći da bi njegov odlazak mogao da ugrozi i poslovanje male građevinske firme koju vodi u Malmeu.

Pokrenuta kampanja na GoFundMe

Zbog finansijskih posledica i troškova koje nosi ovakva odluka, pokrenuta je i kampanja na platformi GoFundMe, kako bi se porodici pomoglo tokom prinudnog razdvajanja.

Kako je navedeno u opisu kampanje, sredstva su namenjena za putne i troškove boravka u Bosni i Hercegovini, pravne i administrativne troškove, izgubljenu zaradu oca, kao i osnovne životne potrebe porodice u Švedskoj.

U kampanji se naglašava da je Raif dete sa autizmom, u potpunosti zavisno od roditeljske brige, i da bi dugotrajno razdvajanje, kao i nagle promene okruženja, mogle ozbiljno uticati na njegov razvoj i mentalno stanje.

Slučaj u trenutku pooštravanja politike

Ovaj slučaj dolazi u periodu kada Švedska sprovodi znatno restriktivniju migracionu politiku, sa naglaskom na strogo poštovanje formalnih uslova, čak i kada su u pitanju maloletna deca. Iako zakon predviđa posebnu zaštitu maloletnika, sve češće se donose odluke koje izazivaju kritike organizacija za ljudska prava i dela javnosti.

Majka dečaka, Nikol Erikson, opisala je i svakodnevne situacije koje porodica prolazi. Kako je ispričala za Sydsvenskan, svakog dana vodi mlađeg sina Amara u vrtić u Malmeu, dok Raif stoji ispred vrata ustanove u koju više ne sme da ide.

Vidim mu suze u očima. To mi je najteže - rekla je ona

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Nezavisne novine