Šta se dogodilo ovom grobaru?! Ceo radni vek sa lopatom, a onda napisao knjigu mrtvih duša!
04.08.2025 | 12:25
Za Zlatka, smrt nikada nije bila samo kraj!
Copyright Profimedia
Na ivici bjelovarskog prigradskog naselja Male Sredice, u senci garaže prepunoj starih radio-aparata i kolekcionarskih šilt-kapa, sedi Zlatko Dedić (61), grobar u penziji!
Od 2003. do penzije, bio je svedok i saučesnik u najtišim i najtežim trenucima ljudskih života, poslednjim oproštajima. Ali ono što ga izdvaja od drugih u njegovoj profesiji jeste jedan tihi čin: beležio je svakoga koga je ispratio na večni počinak. Skoro osam hiljada imena, u pedantno ispisanim redovima, čuva u svojim sveskama.
- Najteže mi je bilo kad sam u istom danu morao zapisati majku i dete. Takve situacije te slome, ma koliko bio naviknut na smrt. Moraš biti stabilan, psihički jak... ali srce ti se stisne - priča Zlatko za 24sata, gledajući niz ulice svoga sela.
Njegova sveska nije samo popis umrlih, to je hronika jednog grada, nevidljivi registar tuge, bola, ali i poštovanja. Imena, datumi, godine – ali i sitnice koje se običnom posmatraču izgube u magli tuge.
- Ljudi misle da je naš posao samo da kopamo rake. Ali mi slušamo, gledamo, pamtimo. Kad neko plače iz duše, to ostane s tobom - kaže Zlatko, dodajući da mu je upravo pisanje pomagalo da obradi ono što vidi i doživi.
U njegovoj garaži, iza vrata, nalaze se redovi starih radio-aparata, uređaja koji su nekada donosili zvuk u domove, a danas stoje kao tihi svedoci prošlosti. Tu su i šilt-kape, među kojima se posebno izdvaja jedna gumirana s potpisom legendarnog šampiona Formule 1 Mikea Häkkinena.
- Radio sam ranije i druge poslove. Elektronika me oduvek zanimala. Ali groblje... Groblje ti promeni pogled na život. Naučiš da ćutiš kad treba. Naučiš da ne zameraš sitnice - kaže.
Za Zlatka, smrt nikada nije bila samo kraj. Bila je poziv na poštovanje, na tišinu. Zato je beležio. Da niko ne bude zaboravljen. Da ostane trag. Njegova zbirka, kako sam kaže, nije ni u radio-aparatima, ni u sportskim uspomenama. Njegova najveća zbirka je u sveskama – zbirka odlazaka, koja tiho svedoči o životima koji su prošli kroz Male Sredice, Bjelovar i okolinu.
- Ima imena koje pamtim i bez sveske. Ljudi s kojima sam pričao, koji su me zvali imenom. Sad ih više nema. Ali meni su tu, zapisani, sačuvani – završava tiho.
Zlatko Dedić danas živi penzionerski mirno, okružen prošlošću i tišinom koju smrt ostavlja. Ali iza sebe je ostavio najneobičnije nasleđe jednog grobara – arhivu ljudskosti.
Bonus video