Muškarac na bolovanju jer čuva trudnoću: Ovo nije jedini bizaran slučaj - na posao ne dolaze jer rade i u inostranstvu!

Broj lažnih dijagnoza, tvrde poslodavci, povećava se uprkos naporima nadležnih da se ovom problemu stane na put, ističući da ima i bizarnih slučajeva poput muškarca iz Kneževa koji bolovanje pravda doznakom na kojoj je naznačeno da čuva trudnoću.

Sa takvom malverzacijom susreo se direktor i vlasnik jedne firme Radenko Bubić koji ističe da je u njegovoj firmi svakog meseca prošle godine na bolovanju bilo između 180 i 200 zaposlenih.

– Malo ko ide na bolovanje jer je bolestan. Ima radnika koji na posao ne dolaze i po četiri godine, dok istovremeno odlaze u inostranstvo da rade. Imamo ta saznanja, ali nemamo zvaničan dokaz, jer ne možemo da tražimo od graničara podatak da li je on prelazio granicu. I sad nekom ko je godinama na bolovanju moram za 200 maraka da povećam platu i tu nema nikakve logike. Mi imamo slučaj u Kneževu gde je muškarac na bolovanju jer, kako piše na doznaci, čuva trudnoću. Kažu, doktor pogrešio. Ne može da pogreši. Da ne spominjem slučajeve da na posao ne dolaze jer su se veče pre toga napili u kafani – rekao je Bubić, piše srpskainfo.com

Prema njegovim rečima, bilo je i slučajeva da zbog svadbe svi članovi i jedne i druge porodice koji rade u ovoj firmi otvore bolovanje.

– Može se tolerisati procenat od osam odsto ukupnog broja radnika na bolovanju u odnosu na broj zaposlenih, dok je deset odsto već alarmantno. Međutim, kod nas je sada čak 15 odsto zaposlenih na bolovanju – kazao je Bubić koji ističe da većina poslodavaca zbog komplikovane procedure i nepoverenja u sistem kontrole ne poseže za dokazivanjem lažnih bolovanja.

Profimedia

Zloupotreba prava

Direktor Unije poslodavaca RS Saša Aćić istakao je za Glas Srpske da je u protekle dve godine evidentan rast broja zloupotreba vezanih za korišćenje bolovanja, zbog čega je potrebno pojačati aktivnosti svih subjekata u Srpskoj, pre svega Fonda zdravstvenog osiguranja uz saradnju sa poslodavcima kako bi ova anomalija bila suzbijena.

– S druge strane, i poslodavci treba da iskoriste svoju mogućnost da u saradnji sa određenim komisijama istraže svaku potencijalnu zloupotrebu bolovanja. Pohvalio bih aktivnosti Fonda koje sprovode po pitanju lažnih bolovanja, jer neodgovorni pojedinci na ovakav način urušavaju produktivnost u kompaniji, kao i održivost finansiranja zdravstvenog sistema Republike Srpske – rekao je Aćić.

S druge strane, predsednica Saveza sindikata Ranka Mišić ističe da 0,02 odsto radnika koji su, kako kaže, navodno zloupotrebili bolovanje trenutno predstavljaju najveći problem poslodavcima, koji “o činjenici da je svakom trećem radniku uskraćeno jedno od elementarnih prava iz Zakona o radu, a svakom drugom pravo na zaštitu zdravlja na radu ćute”.

– Nijedan radnik sam sebe u Srpskoj ne pregleda i ne upućuje na bolovanje. Radnici nerado idu na bolovanje, jer im ionako male plate budu smanjene za 30 odsto, a bilo je i onih koji na posao dolaze uprkos bolesti jer ne mogu da prežive i kupe lekove koje moraju da piju – istakla je Mišićeva.

Procedure

Prema podacima Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, tokom prošle godine vanrednu ocenu bolovanja zatražilo je 90 poslodavaca za 114 radnika, od kojih je 63 vraćeno na posao. Godinu ranije ovaj postupak pokrenulo je njih 52 za 57 radnika, od kojih je 29 vraćeno na posao.

Vanrednu ocenu bolovanja, istakli su u Fondu, nije moguće tražiti za radnike koji se trenutno ne nalaze na bolovanju, već su bolovanje koristili nekada ranije i sada već rade, budući da je bilo i takvih zahteva od pojedinih poslodavaca, koji su dužni da uz zahtev navedu razloge ili dostave dokaz zbog čega sumnjaju da je odsustvo radnika neopravdano.

– Mogućnost da poslodavci od Fonda traže proveru opravdanosti bolovanja za svoje radnike postoji odranije. Razlika u odnosu na vanrednu ocenu je u tome što te kontrole vrše kontrolori Fonda, a ne prvostepene komisije za bolovanja – istakli su u Fondu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi