Bravo: Nebojša je rešio matematički problem star 40 godina

Matematičar Nebojša Đurić, koji je uspeo da reši matematički problem star četiri decenije.

-Nisam očekivao ovoliku medijsku pažnju, ali ipak se ispostavilo da naša sredina ima razumevanja za naučne rezulte – rekao je on za “Srpskainfo.”

Đurić je viši asistent za užu naučnu oblast Matematička analiza i primene, na banjalučkom Arhitektonsko-građevinsko-geodetskom fakultetu, a njegov naučni rad objavljen je ovih dana na prestižnoj SCI listi.

Šta je SCI lista?

„Science Citation Index“ (SCI) je lista časopisa koji imaju impakt faktor (faktor uticajnosti) i zapravo je zbir više pojedinačnih CSI lista po naučnim disciplinama, koje svake godine priprema i objavljuje kompanija „Tomson Rojters“.

Decenijama već u matematičkom svetu stoji otvoreno pitanje: Da li postoji jedinstveno rešenje inverznog problema Šturm-Liuvilovog tipa sa kašnjenjem na intervalu od π/3 do 2π/5 u opštem slučaju.

Rad mladog matematičara na ovu temu objavljen je 28. oktobra u časopisu ,,Applied Mathematics Letters’’

Nebojša Đurić je za Srpskainfo “laičkim rečnikom” nastojao da objasni u čemu se zapravo krije njegov uspeh na kojem je aktivno radio poslednje dve godine.

 

– Problem Šturm- Liuvilovog tipa je bio najpopularniji inverzni problem pre nekih 50 godina i taj klasični problem je rešen. Ovaj problem sa kašnjenjem je zapravo, bio prirodno proširenje tog problema. U klasičnom problemu dokazano je da postoji jedinstveno rešenje i smatralo se tako da postoji jedinstveno rešenje i sa kašnjenjem. Mnogi matematičari su rešavali taj problem tako što su pokušali to da dokažu – objasnio je Nebojša.

Najbolji matematičar na svetu je Srbin:”Zavoleo sam matematiku kao dečak, kad su mi pažnju privukle zagonetke”

On se sa ovim problemom ozbiljnije upoznao 2016. godine, a 2018. je odlučio i da mu se posveti i pokuša da dođe do rešenja.

– Shvatio sam da pretpostavka kako postoji jedinstveno rešenje nije opravdana i da treba da konstruišem kontraprimer. Na tome sam radio jako dugo i na kraju sam i uspeo, sa kolegom Sergejom Buterinom, ruskim matematičarem sa kojim sam se ranije upoznao na matematičkim konferencijama. Iskoristio sam to poznanstvo da ga zamolim da pregleda što sam uradio. Ispostavilo se da je moj rezultat tačan, tako da smo zajedno objavili taj rad. Buterin je veliki stručnjak iz te oblasti i zna savršeno da napiše rad, dok sam ja, moram da priznam, još mlad naučnik i nemam to iskustvo da stavim ideju na papir tako da bude na najvećem mogućem nivou – pojašnjava Đurić.

Ovaj mladi matematičar, rodom iz Blatnice kod Teslića, na banjalučkom Prirodno-matematičkom fakultetu je diplomirao 2012. godine, a već iduće godine počinje da radi kao asistent na AGGF-u.

Trenutno je na trećoj godini doktorskih studija na PMF-u u Banjaluci.

– Nisam išao da studiram vani, već sam iskoristio znanje naših profesora ovde na Univertitetu u Banjaluci, kao i profesora sa Univerziteta u Istočnom Sarajevu. Najveći resurs naše zemlje leži na Univerzitetima, i ja sam spreman da svoje znanje koje sam stekao delim, da pravim nove timove i da budemo konkurentni na regionalnom, a nadam se i na svetskom nivou. Posebno moram da se zahvalim profesoru Milošu Arsenoviću koji je imao veliki doprinos za moj rezultat – ističe Nebojša.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi