Hrvatska u ozbiljnom problemu: Javni dug se povećao za 11 odsto

Unutrašnji dug Hrvatske krajem jula iznosio je 29,17 milijardi evra, što je porast od 11,5 posto u odnosu na kraj prošle godine, a najvećim je delom posledica porasta unutrašnjeg duga središnje države.

Prema najnovijim podacima Hrvatske narodne banke (HNB), javni dug prema metodologiji ESA 2010 iznosio je krajem jula 43,16 milijardi evra, što je povećanje za 11,1 posto u odnosu na kraj 2019. godine.

U odnosu na jun, dug države niži je za 1,3 procenta.

Povećanje javnog duga rezultat je odgovora na krizu uzrokovanu pandemijom covida-19 koja je povećala ekonomske potrebe za finansiranjem zbog snažnog pada prihoda proračuna izazvanog nepovoljnim privrednim kretanjima i finansiranja državnih mera za ublažavanje krize u sklopu vladinih mera potpora za očuvanje zaposlenosti.

I Hrvatska modernizuje pruge: Za 750 km 4,5 milijarde evra
Profesor Popadić upozorava: Po broju zaraženih koronavirusom, Srbija je na istom putu kao Slovenija i Hrvatska

Time je spoljni dug u najvećem delu rezultat porasta inostranog duga središnje države po osnovi dugoročnih vrednosnih papira i kredita.

Vlada je do sada u ovoj godini izdala 4,1 milijarde evra obveznica na lokalnom tržištu, dve milijarde evra euroobveznica u julu, povećavajući tako inostranu komponentu duga opšte države.

Fiskalna slika će u ovoj godini biti značajno narušena uz rast javnog duga i povratak fiskalnog salda u negativno područje, pa će se odnos javnog duga u BDP-u ponovo vratiti na nivoe iznad 85 posto, što je poslednji put zabeleženo 2016. godine.

U 2021. godini, s očekivanim oporavkom ekonomije i manjim potrebama za finansiranjem, očekuju povratak odnosa duga države u odnosu na BDP prema nižim nivoima.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi