Život Bore Drljače bio je ispunjen tugom: Pamtićemo ga po osmehu iza koga se krila velika bol

Borislav Bora Drljača preminuo je danas u 80. godini života u svojoj kući posle duge i teške bolesti.

Pevač će ostati upamćen kao čovek vedrog duha koga ni bolest nije mogla da slomi, kao ni teška životna priča koja ga je samo ojačala i naučila da se raduje životu.

Borin otac Branko je bio ekonom, poslovođa u trgovini i matičar, a takođe je lepo pevao i svirao gitaru. Majka Stoja je bila ekonom i stradala je u Drugom svetskom ratu dok ga je držala u naručju, što je pevač ispričao u emotivnoj ispovesti.

– Do pete godine sam bio dete rata. Te 1941. godine rodila me majka Stoja Gaković. Imala je devetnaest godina. Kad sam imao tri godine, ustaše su mi ubile majku, a ja ostao živ u njenom naručju. Majke se ne sećam, ali po pričama ljudi, bila je žena heroj. Uvek sam patio za njom – rekao je nedavno Bora za Kurir.

Posle njene smrti, otac se ponovo oženio, a pevaču nije ostala nijedna majčina slika. Bora je završio osnovnu školu u Suvaji nakon čega je otišao kod strica u Bačku Topolu. Tamo je završio srednju poljoprivrednu školu. Bio je mlad kada je došao u Beograd i počeo je da peva u KUD „Branko Radičević“ i „Španac“.

Siromaštvo je odredilo njegov put jer ga je motivisalo da postane neko i nešto u životu. Prijavio se na audiciju za Radio Beograd koju je položio i ubrzo je njegova muzička karijera krenula uzlaznom putanjom.

Bora je bio jedan od najpopularnijih pevača u Jugoslaviji. Stekao je status Istaknuti umetnik i dobio je nagradu za životno delo. Snimio je preko 50 nosača zvuka na kojima se nalazi oko 400 pesama. Prodao je preko pet miliona ploča i kaseta. Nastupao je po celom svetu, a najviše u Americi, Kanadi, Australiji i zapadnoj Evropi. Najteži period u njegovoj karijeri bio je početak jugoslovenskih ratova kada srpska televizija nije htela da pušta njegove pesme jer je rođen u Bosni, i obratno, bosanska televizija ga je zabranila jer je poreklom Srbin.

Iz prvog braka, sa pokojnom suprugom Vericom, ima dva sina: Vladimira koji je magistrirao menadžment u Parizu i Branislava koji je diplomirao slikarstvo u Beogradu. Bora je teško podneo supruginu smrt jer je u pitanju samoubistvu. Verica je uzela previše sedativa i ostavila je oproštajno pismo u kome nikoga nije krivila za to što je uradila.

– Zavodnik sam ja bio, ali sam poštovao brak. Imao sam zajednicu kako valja. Izrodili decu. Verica i ja smo bili preko 35 godina zajedno. Mnogo sam patio za prvom ženom kada je nastradala. Nije mi bila prva ljubav, ali kad sam se odlučivao kojom ću da se oženim, Vera je pobedila. To je sudbina, a eto sa njom me je zadesila i tragedija. Nisam mogao da predosetim. Treba to sve preživeti… Uh, kako mi je bilo… Kako, ne možete ni da zamislite. To je bio stres zbog kojeg su me stigle nedaće. Stres me je uništio. Nisam mogao da joj pomognem, a da sam mogao i znao, život bih joj dao. Jednom sam je bio spasao kad je prvi put pokušala da se ubije. Popila je lekove. Odveo sam je na ispiranje na VMA. Znate, kada neko počne prvi put, onda proba i drugi. I završi… Nažalost, tako je i bilo. Nije to uradila zbog mene. Naišlo joj tako. Nikad nije pokazivala da ima psihičkih problema. Znate, mlada je bila kad sam se oženio njom, ostajala je sama, a ja sam išao na turneje. Petnaest godina je mlađa bila od mene. Taj trenutak kada sam saznao šta je uradila, uništio me je. Rečima taj osećaj ne može da se opiše. Rekao bih, ali nema tih reči koje opisuju tugu i bol. Ovo ću prvi put javno da kažem: nju su braća ubila. Ne bukvalno, nego… Jedan je bio teško ranjen u ratu, ali je, srećom, ostao živ, a drugi, mlađi brat, kojeg je mnogo volela, poginuo je na mestu. Kad su joj to javili, ona je pukla. Volela ga je kao boga. Sudbina, šta li je. Ovog što je ostao živ, helikopterom smo ga vozili u bolnicu da ga operišu. Doktor Kerkez mu je izvadio pet metaka iz pluća. Otac pevačice Ane Stanić ga je operisao. Rafal mu je prošao kroz pluća i ostao je živ. Ali kad su joj javili za mlađeg barata – pala je. Ne mogu da pričam… Onda sam ja napisao pesmu i posvetio joj: Sva se tuga sveta srušila na mene, živim bez zavičaja i voljene žene. Bolan ležem, bolan ustajem, idem dalje, ne odustajem… – ispričao je Bora.

Sa drugom suprugom, Radomirkom Sladić, živeo je u Beogradu. Upoznali su se na njegovom koncertu 2007. godine i od tada do njene smrti 10. decembra 2018. bili su zajedno.

Bora je teško podneo smrt žene, a kako je zbog tumora na debelom crevu samo ove godine nekoliko puta završio u bolnici, bio je uveren da mu nije ostalo još mnogo života.

– Kakva budućnost?! Nemam ja budućnost. Bar da živim još godinu, dve, tri dana i da umrem. Ako uspem da proguram još koju više i to ti je. Slomila me bolest. Ne volim smrt, al’ šta ću. Kad dođe vreme. Ne znam kako ćete bez mene, kako će ovaj svet bez Bore. Volim život i nauživao sam se, al’ još pet-šest da doživim i nek ide u božju mater. Operisao sam bubreg, debelo crevo, melanom, četiri-pet puta sam išao pod nož. Znam samo da ću biti sahranjen pored moje prve žene. Napravio sam spomenik, nisam stavio sliku, ali sve je završeno. Takav je život – ispričao je pevač nedavno i priznao da ima samo jednu neostvarenu želju:

– Patim što nemam unučadi. Za čega sam sve ovo stvarao? Jedino ja da napravim dete. Bio sam budala, Rada ostala u drugom stanju i ja joj rekao da očisti. Bila je baba, reko gde ćeš ti sad da rađaš. Želeo sam žensko dete. Nema ništa lepše za roditelje od ženskog deteta. Sinovi su barabe, muškarci nemaju osećaj kao što ima žensko. Želeo bih da sam zdrav kao nekada. Da jurim ribe, da ih vodam. Nema koja nije htela, a sad se bliži kraj… Što se tiče životnih grešaka, to kad me pitaš, da ti kažem da ih je malo bilo. Imao sam sreće, a bogami i pameti. Nisam imao nekih težih povreda. Moje pesme ostaju narodu zato što su životne. To je moje bogatstvo. Moj početak i kraj – rekao je pevač.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi