Toma Zdravković dve godine pre smrti odustao od kafanskog života: Mislio sam da su boemi fini ljudi, ali to su propaliteti!

Nedavno se navršilo 29 godina od smrti Tome Zdravkovića, a i dalje se priča i piše o njemu, i ne samo to – snima se i film, sa Milanom Marićem u glavnoj ulozi. Trag u vremenu ovaj kantautor ostavio je pesmama koje su postale ne samo evergrin domaće muzike već i deo kulture Srbije, pa i regiona.

Toma Zdravković rođen je u Aleksincu, a kasnije se školovao u Leskovcu. Zatim je živeo i radio u Pečenjevcima, Tuzli, Torontu, pa Beogradu, a potom s porodicom stanovao na Banovom brdu. Tamo su, inače, sa Julinog brda prešli u veći stan tako što su stari prodali pa doplatili kvadraturu. Kada je za javnost otvorio svoja vrata 1989. godine, brinula ga je poplava koja je gotovo u potpunosti upropastila pojedine stanove kada je pukla jedna cev. Stan Zdravkovića vlaga nije zahvatila, ali je zato, kako se tada navodilo, podrum ličio na uličnu fontanu.

U tom stanu Toma i njegova supruga Gordana, sa kojom je pronašao mir i napustio kafanski život, imali su sve što im je za život potrebno, pa i više, a posebnu pažnju privlačile su orgulje koje je pevač držao u radnoj sobi. Sin Aleksandar, inače, svirao je violinu.

– To se samo od sebe nametnulo, nije bilo ničija posebna želja – objasnio je brzo Toma. – U radnoj sobi su moje orgulje i dovoljne su nam. U školi ima klavir, pa ako hoće, nek svira tamo.

Stan je bio „okićen” slikama koje je Toma kupio na jednoj aukciji u Malom pozorištu ,,Duško Radović”, kada je prihod bio sakupljan za podizanje spomenika Branislavu Nušiću.

– Na aukciju sam pozvan kao gost koji će otpevati nekoliko pesama. Prvi put sam i bio na aukciji i mnogo mi se dopalo. Prvo sam želeo da kupim jednu sliku, ali… Divno sam se zabavljao, mada sam imao utisak da će neko da me prevari i uzme mi ono za šta sam se prijavljivao. Posavetovao sam se sa stručnjacima, nisam baš kupovao ono što mi se svidelo na prvi pogled – ispričao je on, a i gospođa je imala šta da doda:

– Čula sam da je kupio slike, ali samo dve. Kada se pojavio na vratima, vidim da nosi desetak slika. Ijao! Gde ćemo okačiti slike, pomislila sam. Inače, kada smo se uselili, kupili smo slike koje ne vrede pet para. Pozvonio neki momak, ponudio nam a mi kupili da nam ne budu prazni zidovi.

Zdravković je kod kuće, kažu, voleo da pogleda dobar film i uživao je kada bi ga ukućani češkali. Takođe, imao je običaj i da isprati koju fudbalsku utakmicu, kao navijač Crvene zvezde. Pošto je bio prilično sed, žena ga je farbala „da mu to zakamuflira“. S druge strane, kao poznati boem, progovorio je i o tom načinu života, ističući da mu se čini da su takvi ljudi u stvari – propaliteti.

– Valjda sam nekada i bio boem. Šta uopšte znači biti boem, ko je to zapravo? Mislim da su to neki fini ljudi, vezani za poeziju, koji imaju punu slobodu. Međutim, sve više mi se čini da su to propaliteti koji nemaju pojma ni o čemu. Vole kafanu, piće… izgubljenici koji žive neki svoj život – ispričao je za „Sabor” Toma, kome su supruga Gordana i njihov sin poslednjih godina bili ispred kafanskog života.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi