"Za ovu zemlju vredi poginuti!": Srbija pamti junaštvo Tibora Cerne na Košarama

Na današnji dan 1999. godine u borbi na Košarama na Kosovu i Metohiji poginuo je Tibor Cerna, vojnik Vojske SR Jugoslavije i komandir streljačkog odeljenja 125. motorizovane brigade, u svojoj 20. godini.

pročitajte još:

Pukovnik Đurković o novim detaljima sa Košara: Nikada se ne bi povukli da nije došlo jedno naređenje

Mladi Cerna je ušao u srpsku istoriju svojom žrtvom koju i danas pamte njegovi ratni drugovi. On je tokom bitke svojevoljno ustao iz zaklona s namerom da otkrije položaj neprijateljskog snajperiste iz Legije stranaca, koji je danima odnosio živote mnogih njegovih saboraca.

Ubrzo pošto je izašao na otvoren prostor, primio je metak u grudi. Iako teško ranjen, na zaprepašćenje svih, uspeo je da se održi na nogama i da izgovori: “Za ovu zemlju vredi poginuti!”.

Posle toga usledio je sledeći hitac, koji ga je pogodio u vrat.

Zahvaljujući njegovoj žrtvi snajperista Vojske SR Jugoslavije je otkrio položaj neprijateljskog snajperiste, te ga je eliminisao.

Tibor je odlikovan Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti prvog stepena.

Omiljen u društvu

Tibor Cerna je rođen 8. novembra 1978. godine u Beogradu. Od malena je bio omiljen među mnogobrojnim drugarima.

Kako bi zaradio nešto novca, u mladosti je svirao klavijature, imao je svoj bend s kojim je sredinom devedesetih nastupao po beogradskim kafanama i splavovima. Brat ga je vozio, a drugar Vlada noći i noći presedeo za kafanskim stolom praveći mu društvo dok svira. Mladi Cerna je voleo život i želeo je da što pred ode u vojsku, da i tu obavezu završi. Posle toga trebalo je da se preseli u Debeljaču, gde su mu se roditelji ranije odselili i napravili kuću, da se oženi i sa ocem započne posao u auto-radionici jer je završio za autolimara.

– Pošto sam mlađi od njega godinu dana, kažem mu: “Hajde, sačekaj me da idemo zajedno u vojsku.” Nije hteo. Hteo je da oduži dug otadžbini i da se vrati, da se oženi, osnuje porodicu i da svira. Poslednji put smo se videli u Debeljači kod njegovih. Dogovorili smo se da mu budem kum na venčanju. Tako smo se i rastali. Njegov otac Jožika ispratio me je rečima: “Ajde, kume, da se u zdravlju vidimo.” – ispričao je Vladimir.

Drugar Slobodan se seća poslednjeg susreta sa Tiborom.

– Poslednji put videli smo se na mom ispraćaju 1998. godine. On, Vlada, moj otac i ja izašli smo poslednji iz kafane, pozdravili smo se ne sluteći da se više nećemo sresti. Mnogo je voleo svoje prijatelje, bio im je posvećen, imao je to nešto viteško u sebi. Danas, kada vraćam film, mogu da kažem samo jedno: najveći Srbin koga sam poznavao bio je Mađar – rekao je on.

Srbija nije zaboravila junaštvo mladog Cerne. Spomenik Tiboru Cerni otkriven je 14. juna 2017. godine u Debeljači kod Kovačice, mestu gde žive njegovi roditelji, uz najviše predstavnike vlasti Srbije i državne počasti. Spomenik je podignut na inicijativu Saveza boračkih organizacija Srbije. Stadion FK “Kovilovo” je 2018. godine na inicijativu istoimenog kluba i meštana, poneo Tiborovo ime.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi