Nesvrstani odgovarali Zapadu u borbi protiv SSSR: Dok je Jugoslavija imala štetu, Srbija može da ima velike koristi od ove organizacije

Ove godine navršava se šest decenija od osnivanja Pokreta nesvrstanih, a tim povodom u ponedeljak se održava skup u Beogradu, na kojem će učestvovati više od 100 stranih delegacija među kojima oko 40 šefova diplomatija. Ova organizacija nema više tu važnost na geopolitičkom planu, kakvu je imala prilikom njenog osnivanja, ali Srbija iz saradnje sa njenim članicama može da izvuče veliku političku i ekonomsku korist, smatra istoričar Ognjen Karanović.

On je za 24sedam istakao da je Pokret nesvrstanih imao svoju istorijsku ulogu i vrednosti u geopolitičkim procesima sredinom 20. veka. 

Profimedia

- Ova organizacija je odigrala itekako važnu ulogu u procesu dekolonizacije ondašnjeg sveta, posebno u Aziji i Africi. Ako govorimo o pozitivnim vrednostima Pokreta nesvrstanih onda su to upravo ti procesi dekolonizacije, koji su ojačali nacionalne i državne identitete i integritete svih zemalja koje su bile članovi tog pokreta i koje su ga upotrebile u pravcu svoje nacionalne emancipacije – rekao je on.

Od Nesvrstanih korist imao Zapad

Karanović kaže da je zvaničan format Pokreta nesvrstanih trebalo da posluži tome da okupi sve zemlje sveta koje formalno nisu pripadale jednom od dva vojnopolitička bloka, ali da to nije bilo u potpunosti tako. 

- Sa ove istorijske distance, kao jednu od vrednosti i funkcija Pokreta nesvrstanih, vidimo u činjenici da su sve te zemlje na taj način bile geopolitički i politički odvojene od uticaja SSSR i Istočnog bloka u Evropi. To je bila osnovna funkcija Pokreta nesvrstanih zbog čega je podrška tom pokretu ponajviše stigla sa tzv. političkog Zapada, jer je postojala velika pretnja po interese Zapada da sve te zemlje, bez obzira na njihovo političko uređenje, postanu sfera uticaja SSSR. Ta funkcija, koja je od početka bila namenjena Pokretu nesvrstanih, je do kraja i ispunjena. Mi vidimo da te zemlje, u manjoj ili većoj meri, nikada nisu došle pod neki uticaj političkog Istoka – kazao je on.

Uticaj Nesvrstanih opao posle Hladnog rata

Istoričar ističe da se, posle nestanka hladnoratovske podela sveta, postavilo pitanje koja je dalja funkcija Pokreta nesvrstanih. 

Wikipedia

- Bilo je sasvim logično da će uticaj tog saveza dodatno oslabiti i da će Pokret dobiti nešto labaviji karakter jer je njegova osnovna funkcija nestala. Uloga koju je on imao tokom Hladnog rata ne može biti obnovljena danas, ali sada imamo multipolarni svet. S jedne strane vidimo gigantski uticaj NR Kine na svetsku ekonomiju i politiku, a tu su i pozicije SAD, Rusije, EU, Indijskog potkontinenta, Brazila, pa čak i nekih afričkih zemalja... U takvom svetu, ukoliko globalni činioci svetkse politike žele da izbegnu globalni sukob koji bi svet odveo u katastrofu, one će sigurno tražiti mehanizme koji mogu onemogućiti širenje uticaja tih zemalja u nekoj prekomernoj meri, što bi izazalo poremećaj ravnoteže sila usvetu. Zato Pokret nesvrstanih, u novom ruhu i kontekstu, može da dobije staru, osveženu i nešto modifikovanu funkciju iz 1961. godine – smatra on.

Jugoslavija od Nesvrstanih imala štetu...

Kada je reč o uticaju Pokreta nesvrstanih na naše prostore, Karanović smatra da je Jugoslavija i njeni narodi, u vremenu od kada se ona izdvojila iz Istočnog lagera, imala samo štetu po svoj geopolitički položaj zbog članstva u ovom savezu. 

Profimedia

- Jugoslavija zbog Pokreta nesvrstanih nije uspela da se uklopi u građanski koncept zajednice evropskih društava kakav je funkcionisao na zapadu Evrope. Time je sebi uskratila mogućnost bržeg ekonomskog razvoja i mogućnost da postane ravnopravni činilac u evropskoj zajednici naroda zapadnopolitičkog koncepta uređenja društva. Naravno, to je sve učinjeno iz ideoloških i geopolitičkih razloga. SFRJ je imala komunističku diktaturu Josipa Broza i sopstveni društveni poredak i zbog tog ideološkog jaza sa političkim Zapadom, nije mogla da se uklopi u Evropsku zajednicu. S druge strane, Zapadu je odgovoralo da prostor Balkana ne padne pod preveliki uticaj SSSR, a same komunističke elite SFRJ iz ideoloških razloga nisu želele da se priključe Zapadu. To je napravilo konfuziju i dodatni geopolitički problem za Jugoslaviju u vreme kada je ona bila u procesu raspadanja – kaže istoričar.

... a Srbija može da ima veliku korist

Ipak, Karanović ističe da Srbija danas može imati samo koristi od Pokreta nesvrstanih, te da je obnavljanje tih veza jedna od pozitivnih stvari koje je Srbija učinila posle 2012. godine.

- Danas je Srbija vojno neutralna zemlja i koristi pozitivna iskustva saradnje sa zemljama članicama Pokreta nesvrstanih koje u najvećoj meri, na primer, nisu priznale nezavisnost tzv. države Kosovo, a njihov glas je jednako vredan u UN kao i bilo koje druge države, ili velike sile. Zato je razvijanje prijateljstva sa članicama ove organizacije od velike važnosti za Srbiju, jer one nam mogu pomoći u borbi za očuvanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta. S druge strane tu se otvaraju mogućnosti za obnovu ekonomsko-privredne saradnje koju je i SFRJ koristila za sopstveni razvoj. Nažalost, ta saradnja je naglo prekinuta, prvo zbog ratova i sankcija devedesetih godina, a posle Petog oktobra 2000. do 2012. godine nije bilo volje i razumevanaja kod tadašnjih političkih elita, da je ta veza važna. Truda vrdan je bio napor predsednika Vučića i njegove administracije da se te pokidane veze obnove jer samo tako možemo izvući veliku korsit u ekonomskom i političkom pogledu – rekao je on.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Milan Ivanić