Srbi su uvek krivi

Navršila se trideset jedna godina od zločinačke hrvatske akcije "Oluja", kada je iz Hrvatske u nekoliko dana proterano preko 220.000 Srba, većinom dece, žena i staraca.

Pre ovoga od Srba je praktično očišćena i Slavonija. Proterani su Srbi iz Like, Korduna, Banije, Gorskog Kotara, Dalmacije, Slavonije, jednom rečju sa svih područja gde su svi Srbi vekovima živeli.

Uspela je hrvatska vlast 1995.godine da završi ono što su tako zločinački radile ustaše prema Srbima za vreme Nezavisne Države Hrvatske! Uostalom nije li naredba Ante Pavelića bila da se jedna trećina Srba ubije, trećina prekrsti u katoličku veru, a trećina protera...

Veliko junaštvo su pokazali i hrvatski piloti koji su gađali izbegličke kolone civila na Petrovačkoj cesti, gde se zna ime svakog postradalog, a njih je preko 2000 i to žene, deca i staraca sa imenom i prezimenom. Ostali su pusti delovi Hrvatske gde su živeli Srbi, pa su sada na red došla i srpska groblja, gde smetaju ćirilični natpisi na spomenicima. Svaki dan je svež u sećanjima prognanih Srba, kao da se juče sve desilo. O ovom zločinačkom činu, koji ima sve elemente ratnog zločina, ali i elemente  genocida, večito će se govoriti.

Ako smo pomislili da li od ovoga može biti nešto strašnije za Srbe, a to je isto tako zločinački narativ, to je da su za sve krivi Srbi.

Ako se pogleda austrijski popis ovih delova sadašnje Hrvatske, koji je germanski pedantno urađen, u XIX veku, jasno se može videti da su na tom delu Austrijskog carstva Srbi bili apsolutna većina. Znači, Srbi su bili krivi što su vekovima tu živeli.

Ako se malo više razmisli ispada da su Srbi bili krivi što su bili živi, i to tamo gde ne bi trebalo da budu.

Ako se kaže da dete ne bira gde će se roditi, kod kojih roditelja, vere, nacije, onda su po hrvatskom stanovištu Srbi ipak krivi što su se rađali tu gde nisu smeli, jer da se nisu rađali tu gde jesu, Hrvati ne bi imali koga da kolju i u jame bacaju, pa ne bi bili zločinci, ili u najboljem slučaju ne bi morali milosrdno da ih prevode u katoličku veru. Nije ova srpska krivica vezana samo za Hrvate, to su isto mislili i Muslimani iz Handžar divizija, koje su klale Srbe po Bosni, isto i Bugari u oba svetska rata, a o Šiptarima da ne pričamo do dana današnjeg.

Ako su Srbi ikome krivi, krivi su sami sebi. Krivi su što su velikodušni, što su lako zaboravljali zločine prema njima učinjene, a to često i pod prinudom.

Nismo li 1918. godine oslobodili Hrvate i Slovence, kao i Muslimane Austrijske vlasti, oprostili im jezive zločine u Mačvi i Podrinju i uveli ih na pobedničku stranu. Identično su Srbi uradili i 1945. godine, a kasnije su Srbi morali pod komunističkim terorom da prihvate naredbu o Bratstvu i Jedinstvu! O ovome je vrlo slikovito govorio naš Predsednik Aleksandar Vučić u Mrkonjić gradu, na obeležavanju i sećanju na tragediju u "Oluji".

Zločinci sada, a toliko ih je bilo u XX veku prema Srbima, traže još a to je da im se Srbi izvinjavaju, zato što su morali da ih kolju i ubijaju, a to nije bio nimalo lak posao, a i stresan je.

Ne čudi ni malo reakcija Zagreba ili Muslimanskog Sarajeva, zvaničnu Podgoricu ne treba ni pominjati, jer ne zavređuju, na govor Aleksandra Vučića 4. avgusta u Mrkonjić gradu.
Zaključak je bio vrlo jasan da se Srbi neće nikada i nikome izvinjavati za zločine učinjene nad njima samima i da će sve zauvek zvati pravim imenom, pa kako se kome bude svidelo!

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi