Ove reči lede krv u žilama! Majić najavio krvavi scenario na ulicama (VIDEO)

Ne ostavlja mnogo prostora za dilemu – rečenice koje je izgovorio Miodrag Majić odjeknule su kao upozorenje koje se ne može ignorisati, ali i kao poruka koja otvara ozbiljna pitanja o ulozi jednog sudije u političkom i društvenom životu zemlje.

Govoreći u javnosti, Majić je praktično nacrtao scenario u kojem nasilje izlazi iz okvira kontrole i preliva se na ulice, uz tvrdnju da će građani „uzeti pravdu u svoje ruke“ i da slede „sve strašniji događaji“. Takva formulacija, izrečena sa pozicije sudije, ne zvuči kao puko upozorenje, već kao dijagnoza koja u sebi nosi i političku težinu i potencijalnu odgovornost.

- Nasilje ima tu tendenciju da ono preuzme stvari, neće još dugo, ako uopšte i sada, ova vlast moći da kontroliše to nasilje. Verujem da ćemo biti svedoci sve strašnijih događaja, sve većih nesreća, krivičnih dela koje ćemo gledati na ulici, preuzimanja pravde u svoje ruke od strane ljudi, to će voditi sve gorem i gorem nasilju i do jednog trenutka kada ćemo uspeti da na neki način oslobodimo ovu državu - rekao je Majić.

Ovakva formulacija otvara dodatna pitanja koja se ne mogu zaobići. Srbija nije okupirana niti je iko napao da bi se govorilo o „oslobađanju“, pa se s pravom nameće pitanje – od koga ili od čega Majić zapravo vidi potrebu da se država „oslobađa“? Kada se uz to u isti narativ uvodi i preuzimanje pravde u svoje ruke i eskalacija nasilja, teško je takve poruke posmatrati kao neutralno upozorenje.

U političkom smislu, vlast u Srbiji dobija legitimitet na izborima, što je osnov demokratskog poretka, i upravo zbog toga ovakve izjave dodatno podižu tenzije. Majićeve poruke deluju kao da guraju društvo ka dubljim podelama i konfliktima, otvarajući prostor za tumačenja da se kroz ovakav narativ podgreva težnja ka bratobubilačkom ratu?! Zarad čijih interesa?

Jer, dok se sudija Majić formalno predstavlja kao borac za pravnu državu i poštovanje institucija kroz inicijativu PROglas, čiji je član, postavlja se pitanje gde je granica između javnog istupa i političkog delovanja – posebno za nekoga ko obavlja sudijsku funkciju.

Zakon je po tom pitanju prilično jasan. Sudija ne bi smeo da politički deluje niti da učestvuje u aktivnostima koje mogu dovesti u pitanje njegovu nepristrasnost. Međutim, Majić je godinama prisutan i u okviru CEPRIS, organizacije koja okuplja deo pravosudne zajednice, ali i sarađuje sa međunarodnim donatorima, što dodatno otvara prostor za polemiku u javnosti.

Član 4 Zakona o sudijama jasno propisuje da su temelj sudijske funkcije nezavisnost, nepristrasnost, odgovornost i dostojanstvo. Međutim, kada se uloga sudije iz sudnice prelije na ovakav način  u javni i politički prostor kroz angažmane u različitim inicijativama i organizacijama, otvara se ozbiljno pitanje da li su ti principi zaista očuvani. Jer sudija koji aktivno učestvuje u društveno-političkim tokovima neminovno ulazi u zonu percepcije pristrasnosti, a upravo je ta percepcija ključ poverenja u pravosuđe.

Kontroverze dodatno produbljuju i njegove izjave o jednoj od najosetljivijih sudskih odluka. Majić je, govoreći o slučaju tzv. „Gnjilanske grupe“, poručio:

– Ja i dan danas trpim kritike predsednika što sam učestvovao u veću koje je oslobodilo nekakve tamo Albance sa Kosova, kao da je to neki nedozvoljeni ishod. Ti valjda nikad ne smeš da doneseš odluku drugačiju od osuđujuće.

Sa druge strane, slika tog slučaja iz ugla tužilaštva izgleda potpuno drugačije. Miroljub Vitorović, koji je radio na predmetu, izneo je jezive detalje o zločinima koji su potresli javnost:

– Ubistvo 47 ljudi, u nekim od ubistava je i sam učestvovao. Opisi svedoka saradnika su jezivi… isticali su se u podrumu tog internata ko će biti brutalniji. Prvo im metalnom šipkom lomimo prste, pa kolena, pa udaramo dok ne slomimo lobanju, pa mu kroz tu razbijenu lobanju ukucamo upaljač u glavu… To znači „opaljačiti Srbina“. Njih 100 su silovali svakog dana, iživljavali se…

Upravo zbog ovakvih svedočenja, odluka Apelacionog suda da optužene oslobodi – uz obrazloženje da nakon 17. juna nije postojao oružani sukob na prostoru Kosova i Metohije – i danas izaziva gnev svakog čoveka koji se uzda u zakon i pravdu.

Zato Majićeve najnovije izjave ne dolaze tek tako – one padaju na već zapaljeno tlo i dolivaju ulje na vatru. Kada sudija ne upozorava, već praktično normalizuje scenario u kojem se nasilje preliva na ulice i građani uzimaju pravdu u svoje ruke, to je mnogo više i od same poruke koja ohrabruje nasilje na ulicama.

Reči sudije Majića ne ostaju bez posledica. One pomeraju granicu prihvatljivog i brišu liniju između institucija i ulice. I zato pitanje više nije da li je sudnica prešla u političku arenu – već koliko je još ostalo do trenutka kada će se ta granica potpuno izgubiti.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam