Smrt koja je ogolila sve: Šta se zaista dešavalo iza zidova Filozofskog?

Smrt mlade studentkinje, koja je izgubila život padom sa petog sprata Filozofskog fakulteta u Beogradu, nije samo tragedija jedne porodice – to je brutalno ogledalo Univerziteta koji je odavno izgubio kontrolu nad sopstvenim institucijama.

Ono što su jujče zatekli pripadnici Uprave kriminalističke policije (UKP) ne liči na obrazovnu ustanovu, već na improvizovani kamp bez reda, pravila i odgovornosti. Učionice pretvorene u spavaonice. Učionice zatrpane dušecima. Megafoni, parole, baterije, razbacana oprema. Tragovi pirotehnike. Sprejevi. Boce. Nered koji ne nastaje slučajno – već sistematskim ignorisanjem svega što fakultet treba da bude.

I onda – otvoren prozor na petom spratu. Ispod njega kutija sa pirotehničkim sredstvima. Tragovi gašenja požara. Sve ono što nema šta da traži u prostoru u kojem se školuju mladi ljudi.

Ovo nikako ne može biti nije pitanje incidenta. Ovo je pitanje apsolutne odgovornosti.

Jer kako je moguće da se u jednoj visokoškolskoj ustanovi: skladišti pirotehnika, boravi i spava bez ikakve kontrole, unose alkohol i potencijalno opasni predmeti, organizuje život koji nema nikakve veze sa obrazovanjem? 

Ko je to dozvolio?

Autonomija univerziteta nikada nije značila odsustvo zakona. Nije značila pretvaranje fakulteta u prostor bez nadzora, bez pravila i bez minimuma bezbednosti. Autonomija podrazumeva slobodu mišljenja – ne slobodu haosa.

Autonomija fakulteta ne znači da čuvar ima pravo da ne dozvoli policiji da uđe u isti. Fakultet nije ambasada strane države, fakultet je škola.

A upravo se to sada pretvorilo u strašnu tragediju koja ima ime i prezime. Ima lice. Ima 25 godina.

I pitanje je bilo kada će se ovako nešto dogoditi, nažalost.

Fotografije koje su se pojavile u javnosti, nastale samo nekoliko dana pre tragedije, dodatno lede krv u žilama. Studenti koji spavaju po stolicama. Muškarac koji leži na podu. Prostor koji više liči na napuštenu halu nego na akademsku ustanovu.

I niko nije reagovao.

Niko nije pitao ko su ti ljudi, zašto tu borave, pod kojim uslovima, i ko za to snosi odgovornost.

Jer da jeste – možda danas ne bismo govorili o smrti, ni ove mlade devojke, a ni samog fakulteta.

Policija i tužilaštvo sada rade svoj deo posla. I treba da ga urade do kraja. Bez kompromisa. Bez zaštite bilo koga. Jer ovde se više ne radi o politici, ni o protestima, ni o ideologiji koji i nisu dozvoljeni u okviru fakulteta.  Radi se o životu koji je izgubljen.  

Najteže pitanje ostaje da visi u vazduhu – ono koje niko ne želi da izgovori naglas, ali ga svi misle: Da li je ova smrt mogla biti sprečena?

I ono možda malo lakše - Je l’ ovo rezultat vaše autonomije? Ili možda vaše borbe za sopstvene sutra ministarske fotelje?

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam