Grbić: Saučesnici su i profesori i dekani fakulteta

amo nekoliko sati pre nego što će Beograd potresti tragedija na Filozofskom fakultetu, u jednoj televizijskoj emisiji otvorena je tema koja sada dobija jezivu dimenziju – da li su studenti uvučeni u političke obračune i zloupotrebljeni za ciljeve koji nemaju veze sa obrazovanjem. Reči koje su tada izgovorene danas odzvanjaju mnogo snažnije.

Par sati uoči izborne tišine za lokalne izbore u deset opština, Filip Grbić, filozof i književnik, govorio je o tome da li studentski bunt u Srbiji predstavlja autentičnu energiju mladih ili je reč o politički usmeravanom pokretu. U emisiji je otvorio i pitanje kako se od zahteva za promenom sistema stiglo do izlaska na izbore i traženja vanrednih parlamentarnih izbora, zašto tzv. studentska lista i dalje nema jasno lice, identitet i strategiju, ali i kakvu su ulogu imali mediji, univerzitet i deo društvene elite u produbljivanju političkih i društvenih podela.

Grbić je naglasio da je protestna energija počivala na mobilizaciji emocija, a ne na argumentima, kao i da tzv. studentska lista nema jasan identitet, dok je deo opozicionih i medijskih krugova, prema njegovim rečima, doprineo njenoj mistifikaciji i političkom podizanju.

"Uspeli su da naprave podelu u društvu bez presedana. Ja bar ne pamtim u svom svesnom životu, uključujući i 5. oktobar, da je emocionalni rascep između ljudi bio ovako dubok", rekao je Grbić.

Govoreći o političkoj ulozi fakulteta, Grbić je poručio da se time prelazi granica univerzitetske autonomije.

"Na Filozofskom fakultetu na svakom spratu imate učionicu koja funkcioniše kao de facto izborni štab studentske liste. Gde to ima u svetu? Dajte mi još jedan primer u svetu da je univerzitet postao politički činilac, da je ušao u političku borbu na način na koji se bore stranke. Autonomija univerziteta ne podrazumeva da vi napravite od fakulteta izborne štabove!", rekao je Grbić.

On smatra i da se iza protesta ne nalazi potlačeni sloj društva, već privilegovani deo javnosti.

"Moja teza je da protesti više nisu način političke borbe podjarmljenog dela društva. Nego naprotiv, da je to kulturna praksa privilegovanog sloja društva. To je privilegovana klasa i to je sve u duhu ovog aktivističkog obrasca", rekao je Grbić.

U tom kontekstu, sve su glasnije i ocene da su odgovornost za ovakvu atmosferu snosili i deo profesora i uprave fakulteta, koji su, prema kritikama, dozvolili da se obrazovne institucije pretvore u prostor političkog delovanja.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam