Britanski Telegraf objavio tekst o Vučiću: “Njegova jedina briga je Srbija”

Jedan od najuticajnijih britanskih medija, Dnevni Telegraf, objavio je tekst o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, u kojem je na upečatljiv način opisana njegova politika, ali i veština predviđanja budućih događaja na osnovu znanja i ogromnog iskustva, pri čemu je posebno naglašeno šta je njegova najveća briga.

Tekst pod naslovom „Srpski predsednik Vučić je ocrnjen kao kremaljska pudlica - ali stvarnost je sasvim drugačija“ napisao je poznati novinar Kapil Komiredi, istakavši, između ostalog, da srpski mediji uživaju stepen slobode na kojem bi im, recimo, pozavidela Indija, najmnogoljudnija demokratija na svetu.

- Postoji nešto blago začuđujuće u vezi sa sposobnošću Aleksandra Vučića da predviđa budućnost. Kada sam se sastao sa srpskim predsednikom u njegovoj kancelariji početkom februara, on je predvideo da će se napad na Iran, kada do njega dođe, dogoditi pre kraja meseca, i to u sitne sate jedne subote. Nedeljama kasnije, događaji se odvijaju uglavnom onako kako je prorekao - počinje tekst Komiredi.

Potom pojašnjava kako je Vučićeva „vidovitost“ manje mistika, a više metod.

- Kao strastveni šahista, on strpljivo, opsesivno proučava politiku, uvek tražeći obrasce. Poseduje, kako jedan susedni balkanski političar primećuje sa dozom zavisti, „neverovatnu sposobnost da obrađuje informacije i uočava trendove“ pre nego što se pojave - naglašava Komiredi.

Tenzije su rasle, a on...

Dalje u tekstu osvrće se na izuzetno tešku godinu za Srbiju, ali i na to kako je Vučić uspeo da prevaziđe sve izazove.

- Vučić tada, odlučan da projektuje stabilnost, nije izgledao kao ugroženi nasilnik, već kao vođa koji, sa gotovo istrajnošću karakterističnom za jogine, čuva svoj unutrašnji red od pomame oko sebe. Njegov prioritet nije bio samo da preživi previranja, već da osigura da njegovo nasleđe ne bude odneto njima. Kako su tenzije rasle, pozvao je na uzdržanost, insistirajući da su mnogi demonstranti bili „dobronamerni“ i naložio vlastima da ne koriste prekomernu silu. Međutim, ovi ustupci nisu uspeli da smire demonstrante, koji su nastavili da pale kancelariju vladajuće SNS stranke u Novom Sadu i da zahtevaju ostavku predsednika i nove izbore - podseća britanski novinar.

F.S./ATAImages

Čuveni autor Kapil Komiredi zatim ističe da „ako je cilj bio da se Vučić sahrani, to nije uspelo“.

- Više od godinu dana nakon početka protesta, on je i dalje najpopularniji političar u Srbiji. Prema privatno naručenoj anketi Ipsosa iz januara, koju sam dobio, da su izbori održani tada, Vučić bi dobio lavovski deo glasova. Ova izdržljivost je delimično proizvod decenije agresivne ekonomske rekonstrukcije. Kada je Vučić stupio na dužnost 2014. godine, Srbija je bila fiskalni invalid, sa stopom nezaposlenosti od 21,3 procenta; danas ta brojka iznosi oko 9 procenata. U istom periodu, BDP je značajno porastao, sa oko 45 milijardi dolara na preko 80 milijardi dolara u 2024. godini i na putu je da premaši 100 milijardi dolara u ovoj deceniji - objašnjava Komiredi.

Srbija je s Vučićem procvetala

On navodi da rast nije samo industrijski, već i tehnološki.

- Srbija je izrasla u regionalno tehnološko središte: IKT sektor sada čini oko 10 procenata BDP-a, a izvoz softvera se približio rekordnih 4,5 milijardi dolara u 2025. godini. U oktobru 2024. godine, S&P Global dodelio je Srbiji njen prvi investicioni kreditni rejting - istorijsku prekretnicu koja je ukazala na stabilnost globalnim tržištima. Birači, posebno oni van velikih gradova, nisu ravnodušni prema opipljivim dobicima iz protekle decenije: stotinama kilometara novih autoputeva i milijardama stranih investicija koje su preoblikovale infrastrukturu i siluetu zemlje. Za stanovništvo sa živim sećanjem na ekonomsku oskudicu, političku nestabilnost i užas međusobnog rata, ove čvrste činjenice su od velikog značaja - zaključuje britanski novinar.

Sukob na Bliskom istoku je ova dostignuća, primećuje Komiredi, dodatno istakao u prvi plan.

- Na konferenciji za novinare u petak, Vučić je stao pred tablu i uverio naciju. Naveo je da su rezerve nafte i gasa u Srbiji dovoljne da se preživi nedeljama ukoliko dođe do zastoja. Srbi za sada nemaju razloga za brigu jer, kako je objasnio: „Kada nismo u krizi, spremamo se za krizu“. Primetiti da demonstranti, daleko od toga da su jednobrazno liberalno-demokratski, ne znači zataškavanje onoga što je izazvalo razdor. To je priznavanje činjenice kojoj se retko poklanja pažnja koju zaslužuje - navodi on.

Ističe i da je Vučić u Evropi u početku dočekan s oduševljenjem.

- Evropljani su Vučića dočekali kao obećavajućeg reformatora kada je 2014. godine postavljen na mesto premijera - ističe autor.

M.M./ATAImages

O odnosu sa Rusijom

Ipak, dodaje da predsednika Srbije na Zapadu često karakterišu kao Putinovu pudlicu, ali da je on, zapravo, uključen u egzistencijalno takmičenje kako bi izvukao ključne državne poluge iz uticaja Kremlja.

- Vučićev izazov bio je da uravnoteži privlačnost Rusije - koju Srbi poštuju kao zaštitnicu svoje nacije - sa nastojanjem da se Srbija dublje integriše u Evropu. Ipak, ono što ljuti Evropu nije toliko Vučićeva navodna lojalnost Rusiji - ili čak njegova reputacija snažne vladavine - koliko njegova sposobnost da se nosi sa rivalstvom između Zapada i Rusije, sprovodeći politiku višestranog svrstavanja. Vučić nije ni za Rusiju ni protiv Evrope. Njegove jedine brige su unapređenje interesa Srbije i očuvanje njene autonomije. Kod kuće, među njegovim pristalicama su i proevropski i proruski nastrojeni, kao i ogorčeni kritičari Rusije i oni koji Evropu smatraju izvorom zla. U inostranstvu je bio jedan od najenergičnijih ranih evropskih investitora u snažne odnose sa Kinom. Rezultat tog napora: Srbija privlači 96 odsto svih kineskih stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu. Nedavno je Peking čak prodao Srbiji nadzvučne rakete po sniženoj ceni - pojašnjava britanski novinar.

Potom dodaje kako se na Srbiju na Zapadu često pogrešno gleda.

- U stvarnosti, Srbija je dom burnog pluralizma, dok srpski mediji uživaju stepen slobode kojem bi pozavidela, recimo, Indija, najveća demokratija na svetu. Liberalni časopis poput srpskog nedeljnika Vreme retkost je čak i u zrelim demokratijama - zaključuje Kapil Komiredi.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Informer