Zašto ćute naši sveštenici SPC 1. deo
19.02.2026 | 19:34
Postavlja se ipak pitanje gde je mesto, pa i uloga SPC i njenog sveštenstva , pa i monaštva u sadašnjim društvenim okolnostima koje se dešavaju sada u Srbiji
Copyright 24sedam/Goran Sivački
Po Ustavu Republike Srbije crkva je odvojena od države i to treba poštovati.
Niti crkva naša pravoslavna treba da se meša u rad državnih organa i vlasti, a ni obratno!
Postavlja se ipak pitanje gde je mesto, pa i uloga SPC i njenog sveštenstva , pa i monaštva u sadašnjim društvenim okolnostima koje se dešavaju sada u Srbiji.
Izlišno je pominjati da su srpski manastiri od samog svog osnivanja na srpskim zemljama bili pored duhovnih i centri pismenosti i obrazovanja srpskog naroda, i to jedini. Svi dobro znamo da se nisu monasi prihvatili takozvane prepisivačke škole i ručno radili na pisanju najznačajnijih spomenika srpske kulture, mi do danas ne bi znali ko smo i odakle smo. Ova delatnost, pored duhovne i obrazovne u našim hramovima, opstajala je uz velike muke i stradanja i za vreme turske viševekovne vlasti.
Opstajala je i delovala je naša SPC kroz mnoge viševekovne bure i ratove koji su bili česti na našim prostorima, preživela je i jezivu torturu komunističke vlasti u Novoj Jugoslaviji. Doduše, ta tortura je bila samo prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Hvala Bogu, dočekali smo i pad komunizma i ponovni oporavak naše SPC, grade se nove crkve, obnavljaju stare, kao i manastiri, vraća se nacionalizovana crkvena imovina crkvama i manastirima na upravljanje.
Može se reći da je kao vrhunac ponovnog preporoda SPC bio završetak velelepnog Hrama Svetog Save na Vračaru u Beogradu. Nažalost, naša SPC ne može bez stradanja i progona , to smo imali i imamo na okupiranoj teritoriji KIM, gde se od strane Albanaca ruše naše crkve, a manastire koji su centri naše duhovnosti, moraju da čuvaju međunarodne vojne snage.
Sveštenici, pa i monasi su građani Srbije koji imaju svoja građanska prava , koja im Ustav garantuje. Kako je Srbija parlamentarna i demokratska država sa višepartijskim sistemom, svakako je normalno da svi pripadnici SPC imaju različita politička mišljenja, pa i opredeljenja, kao i sveštenici...
Mešanje države i politike u rad crkve je nedopustivo, a takođe i obrnuto.
A da li ovo znači da sveštenici ne treba da ukazuju na određene pojave koje su devijantne i pogubne za društvo i državu?
Svedoci smo bili višemesečne blokade fakulteta, srednjih pa i osnovnih škola, tokom prošle godine. Da li su sveštenici u našim crkvama, posle održanih liturgija, naročito subotom i nedeljom, kada drže svoje poznate besede, nalazili za shodno da upozore svoje parohijane na pogubnost ovakvog ponašanja mladih ljudi?
Da li bi ukazivanje na značaj obrazovanja u Srba, za koje se SPC vekovima borila, bilo mešanje u politiku ili kojim slučajem podrška vlasti?
Da li su posle liturgija osudili to što su srednje i osnovne škole ponovo, kao u vreme komunizma, bile zaključane na praznik Sv.Savu-đačku slavu?
Da li bi sve ovo bilo mešanje u politiku, neka svako razmisli sam za sebe!!!