Kako je nekada bilo, a kako je danas

Kada smo već svi pomislili da je turbulentna školska godina 2024/2025. kako-tako završena i očekivali normalan početak nove školske godine – desila se i dešava Peta beogradska gimnazija.

Ponovo su učenici ušli u blokadu i odbijaju da prisustvuju nastavi. Naravno, i ovog puta podržani su od strane roditelja i podstrekivani od njih… Svima je jasno da za ovakav radikalan čin nisu bili svi učenici, a kamoli svi roditelji. Nažalost, i ovog puta se pokazalo da manjina i te kako može da teroriše većinu.

Formalni razlozi za ovu blokadu su imenovanje direktora gimnazije koji nije po volji učenika i roditelja, kao i postupak imenovanja novog, koji takođe nije po njihovoj volji. Dobro se zna da su razlozi ovih roditelja-blokadera identični kao i celog ovog proleća – kritika i napad na ovu vlast, pa makar i preko leđa sopstvene dece.

U petak, 21. novembra, učenici su glasali i većina je bila za to da se počne sa nastavom od ponedeljka, 24. novembra. 

Kako su učenici-blokaderi boravili u zgradi gimnazije, prosvetna vlast donela je odluku da se nastava održava u dve okolne osnovne škole, kako bi se unutrašnjost zgrade Pete beogradske gimnazije uredila i sredila za boravak i rad učenika i profesora.

Ovaj sasvim normalan postupak ponovo je izazvao revolt kod blokadera, koji nije ni prestajao, pa su i dalje nastavili sa bojkotom i demonstracijama – zajedno đaci i roditelji…

Ovo konkretno dešavanje vraća moje razmišljanje u daleku prošlost – u 1969. godinu, početak juna meseca. Naime, u ulici Cara Dušana na Dorćolu nalazila se osnovna škola „Janko Veselinović“ koja nije bila toliko daleko ni od tada postojeće Pete beogradske gimnazije. Škola se nalazila u jednoj velikoj, predratnoj, dvospratnoj zgradi bez sale za fizičko vaspitanje, a u dvorištu je naknadno napravljena manja zgrada koju su pohađali đaci od prvog do trećeg razreda.

Ovu školu završavale su generacije i generacije osnovaca posle Drugog svetskog rata, sve do početka juna 1969. godine. Tada je jednostavno kroz sva odeljenja pročitana Knjiga obaveštenja sa sledećim sadržajem:

„Posle završetka ove školske godine, 20. juna i podele knjižica, ova škola ovde prestaje sa radom. Svo osoblje – učitelji, profesori i pomoćno osoblje – sele se u novoizgrađenu osnovnu školu istog imena u naselju Šumice, i tu će početi novu školsku godinu.

Učenici završenih osmih razreda, normalno, posle dobijenih svedočanstava, otići će dalje gde žele, a ostali učenici, koji bi trebalo da krenu od drugog do osmog razreda, biće raspoređeni u četiri postojeće osnovne škole prema mestu stanovanja. Isto će se odnositi i na upis dece u prvi razred, takođe prema mestu stanovanja.“

Ovo obaveštenje izazvalo je šok kod dece, a mnogi nisu skrivali ni suze. Iznenađeni su bili i roditelji, jer je mnogo članova njihovih porodica upravo tu išlo u školu. Međutim, činjenica je bila da je stara škola u odnosu na novoizgrađene bila potpuno neuslovna za kvalitetno održavanje nastave, a da je velikom broju dece dolazak u školu podrazumevao prelazak tada izuzetno prometne ulice Cara Dušana i tramvajske šine.

Šta se dalje dešavalo?

Dešavalo se to da su deca završila svoje razrede, da su im zaključene ocene, dobili svedočanstva, pozdravili se sa suzama sa svojim učiteljima i profesorima – kao i veliki broj roditelja. Jednostavno rečeno – to je bilo to!

Novu školsku godinu svi novoraspoređeni učenici počeli su u novim, velikim i svetlim školama, najmodernijim za tadašnje, ali i sadašnje vreme – „Braća Baruh“, „Pera Popović Aga“ (sada „Mika Alas“), „Skadarlija“ i Osnovna škola na Gundulićevom vencu.

Zašto mi je ovo došlo u sećanje?

Sadašnji roditelji bi rekli da tada niko nije smeo da se buni ili protestuje, jer je bilo jednoumlje i diktatura komunističke partije itd, itd… Ja, međutim, mislim da su tadašnji roditelji bili ozbiljni ljudi, svesni da njihova deca idu u bolje škole; želeli su da im deca normalno završe školsku godinu i dalje nastave svoje školovanje.

Tadašnji roditelji – i oni pre i posle njih – bili su svesni koliko je važno obrazovanje za njihovu decu. Želeli su da se školuju i iškoluju i postanu svoji ljudi: vredni, pošteni i moralni članovi društva. Da budu deca koja znaju za reč poštovanje, za reč obaveza i za mnoge druge vrline koje su uvek krasile mlade Srbe!

A šta sada rade roditelji školske dece?

Eto primera Pete beogradske gimnazije… Na to više ne treba trošiti ni reč.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam