Osnovno sredstvo opozicionog delovanja je laž

Opozicija u svim svojim oblicima, koja ima više svojih lica, posebno poslednjih godinu dana, jednostavno mora da se služi lažima.

Lažima o vlasti, lažima o svakoj radnji ili neradnji vlasti na svim nivoima, lažima o funkcionerima na vlasti, i to prevashodno vladajuće stranke. Potrebno je diskreditovati ljude na vlasti, njihova dela i rezultate. Potrebno je lagati o dostignućima vlasti u svim segmentima društva.

Poznato je već da više puta ponovljena laž postaje istina.

Laž se u Srbiji širi preko opozicionih medija, štampanih izdanja u rukama opozicije, društvenih mreža i portala, raznih tribina i blokada. U startu se laž lako prima kod onih koji u nju veruju, a ponavljanjem i kod onih koji su neinformisani iz bilo kog razloga.

Argumentovani demanti raznih opozicionih laži gotovo nikada ne daju efekta, jer tvorca laži istina i ne zanima — oni jednostavno idu dalje. O eventualnom izvinjenju opozicionih novinara nema ni reči, a takvo novinarstvo potpuno tone u kaljugu neprofesionalnosti.

Laži postaju gnusne i kao takve nepoznate u našem narodu. Vređanje neistomišljenika i njihovih porodica, pa čak i njihove maloletne dece, postalo je svakodnevnica.

Poznato je da laži, kada se prime, izazivaju bes kod onih koji u njih veruju, a bes lako prerasta u nasilje, čemu svedočimo već godinu dana. Jasno je da je to cilj kojem opozicija i njeni sledbenici teže, sve po zadatku nalogodavaca.

Laži ne služe samo da se diskredituje vlast i olakša opoziciji dolazak na nju, već i da se diskredituje čitava naša zemlja — Srbija.

Potrebno je da se Srbija unizi i prikaže svetu u najgorem svetlu, gotovo kao jedan čir na Balkanu i u ovom delu Evrope. Potrebno je lažima predstaviti da Srbija treba da postoji samo u granicama koje nalogodavci opozicije smatraju „adekvatnim“ — mala i sa poslušnom, novom vlašću.

Zato se sve laži koje opozicija iznosi redovno plasiraju u svim regionalnim medijima, pa i u Evropi i šire. Na ovaj način se kod građana svih tih zemalja stvara mišljenje i uverenje o Srbiji kao jednoj devijantnoj pojavi.

Poznato je da je laž u suštini zaobilaženje istine i da onaj koji laže mora u laž da ubaci bar neko zrnce istinitog kako bi je konzument „progutao“.

Lagati nije jednostavno, a pogotovo ako se mora svakodnevno i u neograničenim količinama.

Uvidevši gore navedeno, nalogodavci i finansijeri svih opozicionih delovanja morali su, uz nesumnjivo stručni savet, da pribegnu takozvanom zatrpavanju istine.

Ovaj oblik laži poznat je u nauci, ali i u praksi. Dnevno se fabrikuju stotine laži preko svih mogućih kanala, ne bi li se istina jednostavno zatrpala i izgubila, a ostale samo laži. Tada demanti postaju bespredmetni i nemaju smisla. Laži se, prosto rečeno, „kipuju“ na istinu.

Nažalost po opoziciju, ni ovaj metod, koji u početku daje efekta, nije dugovečan, jer gubi smisao protokom vremena i ne opstaje na duže staze.

Vremenom istina nađe načina — nekada lakše, nekada teže — da izađe na videlo.

U slučaju današnje Srbije, istina je izašla na videlo, pred sve dobronamerne i zavedene građane, naročito mlade.

Razgolićene ideje opozicije i mrzitelja Srbije, u kojima je borba za vlast bila samo paravan za još veće rasparčavanje zemlje, svela se na težnju ka maloj, gotovo genocidnoj tvorevini sa novom, krajnje poslušnom vlašću i moćnicima koji je plaćaju.

Istina uvek pobeđuje sve laži, a to je ono što najviše plaši nalogodavce i inspiratore ovakve politike.

A istina je — Srbija.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi