Obojena revolucija u Srbiji: Nasilje, prevrat, a na kraju krah i razočarenje - šta nam donose blokaderi? (FOTO)

Šta je fenomen obojenih revolucija, koji se poslednjih decenija širio kao virus po državama koje su se usudile da misle svojom glavom? Da li su to zaista bile borbe naroda za slobodu ili perfidno osmišljeni pučevi pod palicom stranih interesa?

Dok maske demokratije padaju, mnogi još ne shvataju da su postali deo pažljivo isplanirane igre.  Razlog je jednostavan, ljudi ne žele da priznaju da su izmanipulisani.

Sve počinje isto

Optužbe za izborne prevare, mladi na ulicama, transparenti, cveće, boje, nada. A završava – promenom režima, ulaskom sumnjivih NVO-a u institucije, a često i potpunim zaokretom zemlje prema Zapadu.

Printscreen

Svadba na protestu u Ukrajini

 

 

Svadba na protestu u Novom Sadu

Printscreen

Kao pod konac

Gruzija 2003. Revolucija ruža, Ukrajina 2004. Narandžasta revolucija, Kirgistan 2005. Revolucija lala, Srbija, 2000. Buldožer revolucija.

Printscreen

U Ukrajini – krv na ulicama. U Kirgistanu – haos i prevrati. U Gruziji – nestabilnost i ratovi.

Gde god su prošle obojene revolucije, ostao je trag – neizvesnosti, sukoba i zavisnosti od spoljašnjih centara moći.

Printscreen

Na prvi pogled, sve izgleda kao trijumf narodne volje. Ipak, u pozadini se krije hladna ruka stranih centara moći.

Printscreen

Ko su igrači iz senke?

Strani fondovi, obučeni aktivisti, diplomatske strukture i medijski aparati – sve je to deo scenarija. Pokreti poput srpskog „Otpora!“ nisu ostali unutar granica Srbije.

Printscreen

Njihovi lideri, nakon uspeha 2000. godine, eksportovali su metodologiju protesta širom sveta, od istočne Evrope do Bliskog istoka.

Printscreen

USAID, NED i slične organizacije ulažu milijarde dolara u „izgradnju demokratije“. Ali kakve demokratije, ako rezultat često bude – haos, podele i nove krize?

Sa kojim ciframa barata Gruhonjić vidi se na primeru finansijske donacije od strane NED-a (National Endowment for democracy) za sajt www.autonomija.info, uoči predsedničkih izbora 2012. godine, dobio je 242.000 dolara za 80 tekstova – preciznije nešto malo više od 330.000 dinara po tekstu!

Printscreen

Gruhonjićev NDNV je iste godine dobio i 250.000 dolara od Rokfelerove fondacije, 180.000 evra od Evropske komisije i više desetina hiljada evra od drugih atlantističkih fondova.

Printscreen

Obojene revolucije nisu bajke iz udžbenika demokratije. One su precizno dizajnirani alati geopolitičkog inženjeringa. Dok mase mašu transparentima, iza njih neko vešto vuče konce.

Kada „vrag“ odnese šalu

A kada ipak vrag odnese šalu, pa se euforija pretvori u realnost, dolazimo do faze otrežnjenja. Polovina učesnika se tiho povlači, razočarana i umorna, shvatajući da su možda gurnuti u nešto što nisu do kraja razumeli.

Tada na red dolaze strani državljani koji se više ne kriju u „rulji“, već izlaze u prve redove, ni manje ni više već da tuku našu policiju.

Printscreen

Druga polovina – ponosna, tvrdoglava ili prosto previše uložena – ne želi da prizna da je izmanipulisana.

Zašto narod ne primeti manipulaciju u obojenim revolucijama?

Sve smo rekli jednom rečju – manipulacija. Ljude kognitivna disonanca tera da ignorišu istinu koja narušava njihova uverenja. Pristrasnost potvrde ih „zamrzava“ u postojećim stavovima, dok emocije – strah, bes, ponos – blokiraju racionalno razmišljanje.

Printscreen

Ko još voli da čuje ili sazna da je nasamaren?

Dodajte tome pritisak okoline i dobijate savršenu podlogu za manipulaciju. Onaj ko se usudi da pogleda iza kulisa, rizikuje osudu prijatelja, porodice ili cele mase.

Printscreen

Majdanski model u Srbiji

Ono što se poslednjih dana dešava na ulicama Srbije sve više liči na drugu, nasilnu fazu obojene revolucije, po modelu koji je već viđen u Ukrajini 2014. godine. Na protestima su primećeni pripadnici ekstremističkih i neonacističkih grupa, koji koriste molotovljeve koktele, pirotehniku, motke i gas maske, uz identične metode kao radikalni aktivisti iz Desnog sektora i Azova.

Printscreen

Umesto građanskog bunta, u pitanju je jasno organizovana i instruisana operacija sa ciljem izazivanja haosa i destabilizacije zemlje, a sve pod istim instrukcijama i rukopisom stranih nalogodavaca koji su već razarali druge države.

A mediji?

Konstantno ponavljanje istih poruka stvara iluziju istine. Što se više ljudi uveri u „zajedničku realnost“, teže je pojedincu da prihvati drugačiju istinu.

Dok iz dana u dan slušamo kako tzv. „aktivisti“ i „studenti“ optužuju vlast za navodno nasilje i represiju, na ulicama gledamo pravu istinu – nasilje dolazi upravo od onih koji se lažno predstavljaju kao miroljubivi borci za slobodu.

Printscreen

Ispod maski i parola, kriju se motke, molotovljevi kokteli i organizovani napadi na institucije i policiju.

Dvostruki standardi koje promovišu lideri obojenih revolucija su više nego očigledni – dok svaki potez države nazivaju represijom, sebi daju pravo da pale zgrade, razbijaju prozore i napadaju policajce.

Printscreen

Za njih, demokratija važi samo kada služi njihovim ciljevima. A kad narod ne pristane na njihove ucene – sledi haos, teror i medijsko spinovanje.

Printscreen

Medijsko spinovanje i svakodnevne laži postali su oružje bez ikakve odgovornosti. Objavljuju se neistine o navodno preminulima, dele se fotografije policajaca uz otvorene pozive na ubistvo, a sve to se plasira kao „istina“.

Dok šire paniku i mržnju, niko ne odgovara – jer je nasilje opravdano ako dolazi „s prave strane“.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Jer, kad oni blokiraju gradove i šire strah – to je „sloboda izražavanja“. Ali kad policija reaguje po zakonu – to je „diktatura“.

Dokle ćemo trpeti te dvostruke aršine i da li će iko snositi odgovornost za otvoreno pozivanje na nasilje?

Screenshot/Ilustracija/Arhiva/Envato/Društvene mreže

Podobne pristalice rušenja države naprasno se bogate, dok narod svakim danom sve više ispašta. Dok guraju zemlju u haos, njima se pune džepovi – donacije, putovanja, stanovi. Oni glume bunt, a zapravo profitiraju od tuđe nesreće, dok običan građanin plaća cenu njihovih igara.

Bonus video 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi