Sudija Ustavnog suda nema nikakvu dilemu: Mandat Dodiku može oduzeti samo narod

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda Srbije Vladan Petrov izjavio je danas da predsednik RS Miloradu Dodiku, prema ustavnom pravu BiH, mandat može oduzeti samo narod Srpske ako ga opozove, a ne Centralna izborna komisija BiH.

- Izborni zakon BiH nije jači od Ustava RS, koji je u svemu u skladu sa Dejtonskim ustavom - rekao je Petrov za Tanjug govoreći o današnjoj odluci CIK BiH o oduzimanju mandata Dodiku.

Naveo je da je odluka CIK očekivana, jer je, kako je rekao, posledica pravosnažnosti presude koja je izrečena pre nekoliko dana i ukazao da CIK samo strogo primenjuje izborni zakon BiH, a taj izborni zakon predviđa da izabranom licu ili članu organa vlasti na svim nivoima, a to znači i predsedniku Republike Srpske, prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran danom pravnosnažnosti sudske odluke kojom je izrečena kazna zatvora u trajanju od šest meseci ili duže.

Dva osnova

Po Petrovu, CIK je samo konstatovala ovu činjenicu ne ulazeći u pitanje pravne valjanosti pravnosnažne presude, jer ona za to, prema zakonu, i nije ovlašćena. Objasnio je da ustav entiteta složene države BiH predviđa dva osnova za prevremeni prestanak mandata predsednika Republike - jedan je ostavka, a drugi je opoziv od strane naroda.

- Ustav Republike Srpske, dakle, ne predviđa ovaj osnov za prevremeni prestanak mandata koji je predviđen izbornim zakonom BiH - istakao je Petrov.

Dodao je da se s pravom može postaviti pitanje koji je od ova dva pravna akta jači - izborni zakon BiH ili Ustav Republike Srpske.

- Imajući u vidu same odredbe izvornog Dejtonskog ustava i činjenicu da je Ustav RS u svemu u skladu sa Dejtonskim ustavom, postavlja se pitanje da li je onda u stvari problem u samom izbornom zakonu i da li je taj pravni akt, koji je inače više puta menjao i sam visoki predstavnik, u skladu sa Dejtonskim ustavom - rekao je Petrov.

Sve po Dejtonskom sporazumu

Petrov smatra da je u konkretnom slučaju potrebno dosledno poštovati Ustav Republike Srpske, koji je, kako je naglasio, u svemu u skladu sa Dejtonskim ustavom.

- Imajući u vidu složenu, ali nedovoljno precizno definisanu prirodu državnog uređenja, moramo imati u vidu i odluku Ustavnog suda BiH 89/05 o konstitutivnosti naroda, u kojoj je rečeno da odmah iza Ustava BiH dolaze ustavi entiteta, pa tek onda zakoni BiH - rekao je Petrov.

Dodao je da iz toga nedvosmisleno dolazi zaključak da u slučaju sukoba ustava entiteta i zakona BiH primat treba dati Ustavu RS.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi