Gajić: Današnja akcija specijalnog tužilaštva je osveta Zagorke Dolovac

Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, pod komandom Mladena Nenadića, ponovo se našlo u centru pažnje, ne zbog odlučne borbe protiv korupcije, već zbog nastavka procesa pravosudnog inženjeringa koji sve više liči na čist politički progon.

I dok se pred kamerama glumi odlučnost, a javnosti podmeće slika o borbi za zakonitost, iza kulisa traje pažljivo koordinisana kampanja pod direktnim patronatom Zagorke Dolovac, u kojoj su zakoni i istina kolateralna šteta.

U najnovijem slučaju, Vesić se ne goni zato što je odlučivao samoinicijativno, već zato što je postao idealna meta – dovoljno poznat da bude javno žrtvovan, a dovoljno van moćnog klana da ostane nezaštićen. Njegova odgovornost, ako se uopšte može govoriti o njoj, ogleda se isključivo u tome što je sproveo zaključak Vlade Srbije, nakon što nijedno ministarstvo, pa ni Državno pravobranilaštvo, nije imalo primedbe.

Pravno nasilje umesto pravde

Na ovu temu oglasio se i advokat Vladimir Gajić, koji već mesecima ukazuje na selektivnost i prikrivanje tragova u slučaju nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. On ističe:

„Prema mojim informacijama, Vesić je osumnjičen zbog potpisivanja Aneksa ugovora između Infrastrukture Železnice kao investitora, kineske kompanije kao izvođača i Ministarstva građevine kao finansijera projekta. Pre toga, Vlada Srbije je donela Zaključak i naložila Vesiću kao ministru da potpiše aneks koji je sastavni deo odluke Vlade... Ako su moje informacije tačne, onda je ovo ‘prazna puška’, jer bi inače morali da uhapse celu Vladu i Državnog pravobranioca… a to je nemoguće. Nameće se kao zaključak da je ovo ‘osveta’ Dolovac. Videćemo…“

 

 

Zašto nisu pozvani Milošević i Bojović?

Pravna javnost s razlogom postavlja pitanje – zašto niko nije ni pokušao da ispita ulogu ljudi čiji potpisi stoje na ključnim odlukama, uključujući nadzor i bezbednost gradilišta? Gde su u ovom slučaju ministar Goran V. Bojović i direktor bezbednosne kontrole Milošević?

Odgovor je jasan: zato što ovaj proces nije pravni, već politički. A cilj mu je da se žrtvuje neko prepoznatljiv, kako bi se prikrili tragovi sistema koji odavno ne radi u interesu zakona, već ličnih i političkih obračuna.

Tužilaštvo više ne štiti zakon – već sebe

Ukoliko je potpisivanje dokumenata koje su prethodno odobrili svi relevantni organi postalo krivično delo, onda se nalazimo u apsurdnom trenutku pravosuđa. Jer u tom slučaju, pred zakonom bi morali da odgovaraju svi članovi Vlade, svi načelnici, svi pravobranioci.

Ali to se, naravno, neće desiti. Jer poenta nikada nije bila istraga – već podmetanje. U tom scenariju Nenadić igra ulogu žrtve političkog pritiska, dok zapravo vodi proces koji služi za zaštitu njegovih ličnih veza, a ne za razotkrivanje istine.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam